Masakr u Drugovcu se desio 29. aprila 1944 kada su četnici poubijali veliki broj meštana ovog sela kod Smedereva zbog podrške partizanima.
Rano ujutro četiri korpusa JVuO izvršila su koncentričan napad na selo Drugovac u kojem se nalazio seoski Drugovački partizanski bataljon i jedna četa Kosmajskog NOP odreda.
Nakon višesatne borbe, u ranim poslepodnevnim satima partizani su se uz pomoć napada Binovačke čete izvukli u pravcu Binovca. Četnici su potom ušli u selo, i uz primenu sile, doterali veću grupu stanovnika na dva mesta u centru sela, na takozvanu “Poljanu” i u crkvenu portu.
Tu su iz postrojene mase izdvajane grupe ljudi koje su potom ubijane, bilo streljanjem, bilo hladnim oružjem.
Četnici su ubili ukupno 72 civila, zapalili oko 120 i temeljno opljačkali oko 200 kuća.
Na kraju je okupljenima kapetan Živan Lazović, komandant Smederevskog korpusa JVuO, održao govor, naterao ih da se pred sveštenikom zakunu na vernost kralju i otadžbini.
Potom je mobilisao desetak mladića u svoju jedinicu. Kasno naveče četnici su napustili selo, natovarivši plen na šezdesetak unapred pripremljenih zaprežnih kola.
Pozadina
Inače, od pada Užičke Republike do dolaska Crvene armije na istočne granice Jugoslavije partizanski odred u Srbiji bio je izuzetno slab a po tvrdnji Milovana Đilasa partizani su politički jako loše stajali u Srbiji. Glavnina snaga NOP-a nalazila se u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj ( 3 divizije u Hrvatskoj i dvije u BIH) dok je u Srbiji ostalo svega nekoliko odreda do jeseni 1944. godine.
U vrijeme masakra u Srbiji su bili teški uslovi za rad NOP-a a veliki dio odreda iz 1941. se raspao. Koliko je bila mala vjera u uspjeh partizanske borbe najbolje govorito da je sekretar KPJ za Srbiju Blagoje Nešković ostatak rata proveo je u Beogradu pripremajući ilegalne stanove i logistiku za trenutak kada dođe do konačnog sloma partizanskog pokreta.
Masakr u selu Drugovac je prethodio zbor na kome su ljudi iz štaba Kosmajskog partizanskog odreda ubeđivali ljudstvo iz Drugovačkog bataljona da pređu na gerilski način borbe umesto frontalnog, da se uključe u odred i napuste upornu odbranu sela. Ovo ubeđivanje ostalo je bez uspeha, tako da je tokom noći Odred napustio selo, a Drugovački partizanski bataljon ostao.
Masakr
Nakon povlačenja partizana, četnici su ušli u selo. Već prilikom ulaska, počeli su sa terorom. Idući od kuče do kuće isterivali su ljude pretnjama i batinama, i gonili ih u centar sela.
Kuću Alensandra i Mileve Brkić, saradnika NOP-a, četnici su opljačkali, a zatim je zapalili ne dozvolivši ukućanima da izađu. Pred kućom Branka Milojevića četnici su odmah zaklali Miću Petrovića, za koga su posumnjali da je bio u borbi.
Usput na drumu prema Badljevici četnici su ubili Dragoljuba Radojkovića, sina Mileve Radojković. Nad mrtvim sinom počela je da plače majka, a njoj su se pridružile još dve žene najbliže srodnice poginulog. Četnici su potom hicima iz pušaka poubijali i ove žene. Pred svojom kapijom zaklan je i Milutin Dačić.
»Idući prema crkvi usput sam video masu pobijenih, a takođe sam sreo i mnogo četnika i dobrovoljaca koji su nosili napljačkane stvari. Kad sam došao do crkve video sam mnogo poklanih. Pre toga je Lazović govorio i u govoru naglasio pokazavši rukom na poklane: ‘Vidite, šta su učinili Drugovčani; ako se još ovako nešto desi neće ostati žive duše u Drugovcu’.«[1] svedok Mateja Pantić iz Drugovca na suđenju Draži Mihajiloviću.
Suđenje
O masakr u Drugovcu dokaze i svedočenja izvodila je optužba na suđenju Draži Mihailoviću u Beogradu juna 1946. Optuženi je sve poricao.
Tužilac: Da li vam je poznato da je u selu Drugovcu 29 aprila posle naređenja od 18 januara došlo do pokolja 73 lica seljaka, seljanki i dece? U selu Drugovcu, Okrug beogradski.
Optuženi: Ne.
Tokom suđenja generalu Mihailoviću je utvrđene su sledeće :
29. aprila 1944. godine četnički odred kapetana Živojina Lazovića, majora Svetislava Tripkovića, Nikole Kalabića, Dragutina Bojovića, Svete Bogićevića, Radovana Dokmanovića i Svete Radičevića u selu Drugovcu (okrug beogradski) zaklali su 73 lica među kojima i devet žena. Tom prilikom teško su zlostavljali 37 drugih lica i opljačkali pa potom spalili 220 domova.
Sud je utvrdio da je pokolj u Drugovcu jedan od ratnih zločina za koje je general Mihailović direktno odgovoran:
Sud se uverio da su zločini izvršeni od Mihailovićevih četnika u selima Vraniću, Drugovcu i Boleču, zatim u srezovima bjelopoljskom, čajničkom, fočanskom i pljevaljskom, koji su na pretresu potpuno rasvetljeni pismenim dokumentima i iskazima preživelih svedoka, izvršeni pod neposrednim Mihailovićevim naređenjima.
— Presuda Dragoljubu Mihailoviću
Viši sud u Beogradu ga je rehabilitovao 14. maja 2015. godine uz obrazloženje da Mihailović nije imao fer i pravično suđenje koje je imalo procesne nedostatke.
U obrazloženju je navedeno da je Mihailoviću bio onemogućen uvid u dokaze pre glavnog pretresa, kao i prikupljanje dokaza i saslušanje svedoka iz inostranstva koji su želeli da svedoče u njegovu korist. Sud se nije bavio istorijskim činjenicama i karakterom četničkog pokreta.