Srbija je podržala deklaraciju Evropske unije u vezi sa nedavno održanim predsedničkim izborima u Belorusiji u kojoj je praktično rečeno da oni nisu bili ni fer ni slobodni.
– Pozdravljam Srbiju zbog pridruživanja deklaraciji o izborima u Belorusiji – objavio je na Tviteru ambasador Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici.
Osim Srbije, i drugi kandidati za članstvo u EU Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina uskladile su se sa Izjavom visokog predstavnika u ime Evropske unije Đuzepa Borelja o izborima u Belorusiji i njenim posledicama.
Zanimljivo je da je stav Srbije i Aleksandra Vučića kontra stavu Milorada Dodika koji je među prvima čestitao Lukašenku na pobjedi. Takođe mnogi komentatiri novode da nakon izbora u Srbiji koje je bojkotovala opozicija pridruživanje Srbije ovoj rezoluciji EU predstavlja svojevrsni cinizam.
Ovo i ne bi bilo toliko iznenađenje da Srbija nije među onim zemljama čiji se procenat usaglašenosti sa spoljnopolitičkim dekleracijama EU iz godine u godinu u padu.
U prvoj polovini 2020. godine ona je uskladila samo 48% deklaracija EU, prema ISAC fondu , dok je 2019. godine stopa usklađenosti srpske spoljne politike sa EU iznosila 57 odsto.
Ostale zemlje u regionu mnogo su više usklađene sa spoljnom politikom EU, neke od njih bez izuzetaka, poput Albanije.
Šta je, zapravo, stav Srbije?
U dokumentu sa kojim se Srbija usaglasila se, između ostalog, navodi da je EU pomno pratila dešavanja koja vode do predsedničkih izbora, kao i da je tokom izborne kampanje, narod Belorusije je pokazao želju za demokratskim promenama.
– Međutim, izbori nisu bili ni slobodni ni pošteni. Državne vlasti su sprovele nesrazmerno i neprihvatljivo nasilje prouzrokujući bar jednu smrt i brojne povrede. Hiljade ljudi je privedeno i izvršen je napad na slobodu okupljanja , slobodu medija i govora. Pozivamo beloruske vlasti da odmah i bezuslovno puste sve pritvorene. Nadalje, verodostojni izveštaji domaćih posmatrača pokazuju da izborni proces nije ispunio međunarodne standarde koji se očekuju od države koja učestvuje u OEBS-u. Narod Belorusije zaslužuje bolje – piše u Deklaraciji.
Ističe se i da je od 2015. godine, sa puštanjem političkih zatvorenika na slobodu, popravljen odnos EU i Belorusije, ali da “bez napretka u vezi sa ljudskim pravima i vladavinom zakona, odnosi EU i Belorusije mogu samo da se pogoršaju”.
– U skladu s tim, mi ćemo procenjivati postupke beloruskih vlasti na rešavanju trenutne situacije i vršiti dubinski pregled odnosa EU sa Belorusijom. To može, između ostalog, da uključujei preduzimanje mera protiv odgovornih za posmatrano nasilje, neopravdano hapšenje i falsifikovanje izbornih rezultata. Pozivamo belorusko političko rukovodstvo da pokrene istinski i inkluzivni dijalog sa širim društvom kako bi se izbeglo dalje nasilje. EU će i dalje podržavati demokratsku, nezavisnu, suverenu, prosperitetnu i stabilnu Belorusiju – zaključuje se u Dekleraciji.
Dobri odnosi
Srbija, inače, ima dobre odnose sa beloruskom vladom, pa je zanimljivo da se baš po ovom pitanju uskladila sa politikom Evropske unije.
Prethodno je srpski šef diplomatije Ivica Dačić rekao da se Srbija ne meša u unutrašnje stvari drugih zemalja i da Srbija “neće da pomaže Aleksandru Lukašenku da “savlada” opoziciju, niti će da pomaže drugima da ga ruše”.
Nije nepoznanica i da Srbija ima i druge aranžmane sa ovom zemljom, poput nabavke vojne opreme.
Inače, na sajtu Saveta Evropske unije navedeno da su Dekleraciju podržale i države kandidati za članstvo EU, kao i Island, Lihtenštajn, Norveška, članice Evropske ekonomske zone i Ukrajina.
(Blic)