Devet godina nakon ubistva kod Smilkovskog jezera u blizini Skoplja, Krivični sud u Severnoj Makedoniji 23. februara treba da objavi presude u slučaju “Monstrum”, kada je ubijeno pet osoba, od čega četiri uzrasta od 18 do 21 godine.
Tog 12. aprila 2012. godine na obali jezera u blizini glavnog grada Severne Makedonije ubijeni su Kire Tričkovski, Filip Slavkovski, Cvetančo Ačkovski, Aleksandar Nakjevski, uzrasta između 18 i 21 godine, kao i ribar, 45-godišnji Borče Stefanovski.
Od šestorice uhapšenih, trojica su optužena za ubistvo, dvojica za pomaganje, a u slučaju Samira Ljute optužnica je povučena jer nije bilo dokaza. Sudu su nedostupni ostali Alil Demiri i Afrim Ismailović, koji su već devet godina u bekstvu na Kosovu i njima se sudilo u odsustvu.
Ubistva su izazvala etničke tenzije i proteste u Severnoj Makedoniji između albanske i makedonske zajednice.
Tužiteljica Fatime Fetai je ocenila da je ovaj događaj mogao da izazove ponovni konflikt i da dovede do mnogih nevinih žrtava. Naglasila je da je događaj pojačao mržnju između Makedonaca i Albanaca. U završnim rečima, Tužilaštvo je zatražilo doživotne kazne zatvora za Halila Demirija i braću Afrima i Agima Ismailovića, koji su optuženi za krivično delo terorizma, odnosno direktno izvršenje petostrukog ubistva kod Smilkovskog jezera.
Za optužene Fejzija i Hakija Azirija, tužiteljica Fetai je tražila 15 godina zatvora za pomaganje počiniocima.
U rekonstrukciji slučaja, Fetai je rekla da su ubistva izvršili Alil Demiri i braća Afrim i Agim Ismailović. Prema toj rekonstrukciji, Haki Aziri ih je čekao u vozilu bez znanja zbog čega je tu, a Fejzi Aziri im je pomogao u bekstvu.
Za vreme suđenja nije se dokazalo koji je od optuženih iz kojeg oružja pucao, ali se saznalo da je na žrtve pucano iz tri vrste vatrenog oružja.
Odbrana je u završnim rečima tvrdila da je slučaj “Monstrum” kompletno iskonstruisan. Prema njima, Tužilaštvo nije obezbedilo dovoljno dokaza, ima samo indicije i ne dokazuje mogući motiv. Odbrana tvrdi da optuženi nisu pravi počinioci dela i da nisu teroristi.
U pitanju je ponovljeno suđenje, sa istom optužnicom za terorizam i pomaganje, a i optuženi su isti kao i u prvom suđenju.
Tok suđenja
Prvo suđenje je počelo 20. decembra 2012. godine. U junu 2014. godine šest optuženih su bili osuđeni na doživotnu kaznu zatvora. U novembru 2017. godine Vrhovni sud je ukinuo presudu i vratio proces na ponovno suđenje, a osuđeni su pušteni iz pritvora. Ponovno otvaranje slučaja je usledilo nakon što je tadašnja opozicija 2015. godine objavila prisluškivani materijal, takozvane bombe.
Zatim je slučaj preuzelo Specijalno javno tužilaštvo (SJO) i suđenje je ponovo počelo u maju 2018. godine. U međuvremenu je SJO ukinuto, ali su tužioci iz tog tužilaštva ostali da vode taj slučaj. Socijaldemokratski savez (SDSM) i Demokratska unija za integracije (DUI), koji su sada u vladajućoj koaliciji, tražili su i obećavali međunarodnu istragu o slučaju, ali to se nije desilo.
Prisluškivani razgovori koje je objavljivao SDSM 2015. godine su bili novi dokazi i razlog za ponovno suđenje.
Lider SDSM-a Zoran Zaev tada je izjavljivao da “bombe” neće narušiti međuetničke odnose, ali da će dati mnoge odgovore. Zatim je 2015. godine u intervjuu za nemački list Die Zeit izjavio da istina o slučaju može izazvati sukobe u Makedoniji i dodao da su osumnjičeni nevini.
“Oni nepravedno sede u zatvoru”, rekao je Zaev u intervjuu koji je preneo Dojče Vele u maju 2015. godine.
Da li su ‘bombe’ donele nove dokaze?
Slučaj je pratilo mnogo spekulacija i političkih zloupotreba u periodu promene vlasti u Severnoj Makedoniji. Kao svedoci u ponovljenom postupku su bili pozvani i čelnik stranke DUI Ali Ahmeti, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, bivši direktor Uprave za bezbednost i kontraobaveštajnu službu Sasho Mijalkov i bivša ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankulovska
Tužiteljica Fatime Fetai je rekla da “bombe” nisu donele suštinsku promenu tužilačkog akta. Ona ne isključuje mogućnost da za ovaj događaj u budućnosti budu gonjene i druge osobe, ako takvo nešto proizađe iz iskaza dvojice optuženih koji su u bekstvu.
Oni se nalaze na Kosovu, gde izdržavaju kazne zatvora za druga dela, ali i pored obećanja kosovske vlasti, još uvek nisu izručeni Severnoj Makedoniji.
Rođaci žrtava traže “da se sazna istina”, a Sud, kao što kažu, ima obavezu prema porodicama žrtava, ali i prema čitavoj javnosti da odgovori šta se desilo 12. aprila 2012. godine.
Nezavisni mediji teško opstaju. Jednokratnom donacijom ili mjesečnom pretplatom možete nam pomoći da nastavimo kreirati tekstove koje čitate
Podrži nas