Operacija hapšenja Dragoljuba Draže Mihailovića, bivšeg načelnika Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO), izvedena je u periodu januar—mart 1946. godine, a sam čin hapšenja odigrao se u noći 12/13. marta 1946. u selu Dobrunska Rijeka u okolini Višegrada.
Operaciju hapšenja su organizovali i izveli pripadnici Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA), dok je potraga za Mihailovićem otpočela još maja 1945. godine, nakon sloma njegovih snaga na Zelengori.
Vest o hapšenju Draže Mihailovića javnosti je objavljena nekoliko dana kasnije, 24. marta 1946, a nakon par nedelja on je izveden na javno suđenje na kome je osuđen na smrt i 17. jula iste godine pogubljen.
Dugi niz godina priča o njegovom hapšenju je bila obavijena velom tajne, a pošto su se u inostranstvu, u četničkoj emigraciji, počele javljati različite verzije Mihailovićevog hapšenja, u listu „Politika” je avgusta 1962. godine objavljen feljton o njegovom hapšenju u kome je izneta zvanična verzija, prema kojoj je ključni faktor u hapšenju bio Nikola Kalabić, komandant Gorske kraljeve garde.
Po zvaničnoj verziji, jedan agent OZNE je u jesen 1945. godine uspeo da se ubaci u ilegalnu beogradsku četničku organizaciju i preko nje stupi u vezu sa četnicima u valjevskom kraju, a posredstvom njih i sa Kalabićem, koga je pričom o prebacivanju u inostranstvo, početkom decembra namamio u Beograd, gde je uhapšen.
U toku istrage Kalabić je pristao na saradnju sa OZNOM i sa grupom od desetak oficira prerušenih u četnike se uputio na teren u potragu za Dražom Mihailovićem, koji se vešto skrivao u selima u okolini Višegrada. Zbog stalnih potera, koje su neprekidno vršile jedinice Korpusa narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ), Draža je često menjao mesto boravka, pa je „Kalabićeva grupa” imala teškoće da uspostavi vezu sa njim, preko nepoverljivih četničkih jataka.
Nakon dva neuspešna izlaska na teren, grupa je tek iz trećeg puta uspela da uspostave vezu sa Budimirom Gajićem, četničkim komandantom iz Dobruna i preko njega dođe do Mihailovića.
Nakon susreta sa Kalabićem i prerušenim oficirima OZNE, Mihailović je poverovao u priču o povoljnom stanju u Srbiji i odlučio da krene sa njima, nakon čega je u blizini puta Dobrun—Priboj, bio uhapšen i potom sproveden u Beograd.
Organizacijom hapšenja Draže Mihailovića rukovodio je lično Aleksandar Ranković, ministar unutrašnjih poslova FNRJ, dok je neposrednom realizacijom rukovodio Slobodan Penezić Krcun, načelnik OZNE za Srbiju, koji je i sam učestvovao u prve dve potrage za Mihailovićem. Grupom oficira OZNE, u trećoj potrazi za Mihailovićem, kada je i izvrešno hapšenje, rukovodio je Svetolik Lazarević Laza, zamenik načelnika OZNE za Srbiju.
Uporedo sa grupom, koja je preobučena u četnike zajedno sa Kalabićem, vršila tajnu potragu za Mihailovićem, jedinice Narodne milicije, KNOJ-a i Jugoslovenske armije su vršile javne potere za Dražom i preostalim četnicima.
Takođe, značajan doprinos akciji dala je i grupa operativaca OZNE, predvođena Jovom Kapičićem, koja je prerušena u meteorologe, boravila u Višegradu i okolini i sakupljala informacije o kretanju četnika na ovom terenu.
Zvanična verzija Mihailovićevog hapšenja kasnije je u javnosti potkrepljena knjigom Velika igra sa Dražom Mihailovićem, objavljenom 1971. godine, kao i dosta romantizovanim filmom Klopka za generala snimljenim iste godine.
Ipak najveću pažnju javnosti, imala je televizijska serija Poslednji čin snimljena 1981. godine, u kojoj je veoma realistično prikazana zvanična verzija operacije hapšenja Draže Mihailovića, a posebnu popularnost kod publike imao je lik Nikole Kalabića, koga je veoma nadahnuto tumačio glumac Zoran Rankić.
Takođe, pažnju javnosti je privukla i knjiga Kako sam hvatao Dražu Mihailovića, izdata 1988. godine, koja predstavlja ranije napisanu ispovest Slobodana Krstića Uče, jednog od učesnika akcije hapšenja.
Sudbina Nikole Kalabića do danas nepoznata
Sudbina Nikole Kalabića do danas nije rasvetljena. Ne postoje nikakvi dokazi da je pogubljen dok neki svedoci govore o tome da je ubijen pre hapšenja Draže Mihailovića ili da je preživeo rat i bio živ posle rata više godina. Neki govore o tome da je nakon procesa protiv Mihailovića ubijen, neki govore da je umro u starosti kao zaštićeni svedok.
Godine 2009. rodbina Nikole Kalabića (unuka Vesna Dragojević) pokrenula je njegovu rehabilitaciju.Doneta je sudska presuda i utvrđen datum pogibije 19. januar 1946. godine.
Rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Valjevu u maju 2017. godine. Ovu odluku je u maju 2018. poništio Apelacioni sud.Postupak je nastavljen pred Višim sudom u Valjevu.