Foto: N1
Ukoliko budu donesene izmene Zakona o eksproprijaciji i Zakon o referendumu, blokiraćemo autoputeve, poručio je Savo Manojlović iz udruženja “Keni promeni” na protestu protiv donošenja ova dva zakona u Beogradu 24. novebra.
Građani i aktivisti Saveza ekoloških organizacija Srbije okupili su se isped Predsedništva Srbije, na protestu protiv izmena Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji se nalaze u skupštinskoj proceduri.
“Ukoliko donesu ova dva zakona, pozvaćemo građane na blokadu upozorenja – blokiraćemo autoputeve u Srbiji na jedan sat. Ukoliko predsednik Republike bude potpisao te zakone, blokiraćemo autoputeve, blokiraćemo celu Srbiju, tražićemo da Srbija stane”, poručio je Manojlović.
On je rekao da više nema razloga da se građani sastaju na protestu, te da je naredni potez na vlasti. Dodao je da se oni koji se protive ovim zakonima nalaze “na pravoj strani istorije”.
Nakon govora, povorka od nekoliko hiljada ljudi krenula je u šetnju centralnim beogradskim ulicama. Kolona se nakratko zaustavila ispred zgrade Radio-televizije Srbije (RTS), gde su nekoliko minuta zviždali, pošto je javni servis doneo odluku da emituje spot kompanije Rio Tinto, dok istovremeno nije emitovao spot koji su nevladine organizacije snimile protiv ove kompanije.
Tokom protesta, saobraćaj u Ulici kralja Milana u kod zgrade Predsedništva je bio blokiran. Okupljeni su skandirali “Ne damo Srbiju”, duvali u pištaljke i trube, a neki od njih nosili su transparente sa porukama: “Hoćemo da dišemo, a ne da se gušimo”, “Znamo da ne damo”, “Tuđe nećemo, svoje ne damo”.
Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) okuplja pet nevladinih organizacija koje se bore za zaštitu životne sredine.
Organizatori protesta smatraju da izmene Zakona o eksproprijaciji predstavljaju udar na privatnu svojinu građana.
Božo Prelević, advokat i član Skupštine slobodne Srbije, udruženja koje okuplja intelektualce i strunjake iz različitih oblasti, rekao je na protestu da ovim zakonima vlast sebi pribavlja prava koja niko nikada pre njih nije imao.
“Zakon o referendumu daje pravo manjini da upravlja imovinom većine. Neće više građani Srbije imati mogućnost da utvrđuju pravičnu naknadu prilikom suda, jer se sada kao razlog za eksproprijaciju navodi bukvalno sve što je njima (vlasti) palo na pamet”, rekao je Prelević.
Okupljenima se obratio i poljoprivrednik Dragan Kleut, koji je rekao da ne želi da ostane bez svoje njive i bez svoje kuće i da se jedno jutro probudi, a da umesto njegove njive tu bude jalovina ili stovarište otpada.
„Prethodnih godina, vlast ove zemlje, Aleksandar Vučić, prodali su i razdelili državnu zemlju, ali nije dosta. Sada žele da i privatnu imovinu uzmu od seljaka“, rekao je Kleut.
Savez ekoloških organizacija Srbije održao je protest i 23. novembra ispred Skupštine Srbije, na kojem su predstavnici udruženja ukazali da je problematična predložena odredba koja omogućava da se postupci u vezi sa eksproprijacijom zemljišta obavljaju po hitnom postupku u roku od pet plus tri dana.
Danas kad se većina sveta okreće očuvanju prirode i prirodnih dobara, mi vodimo borbu protiv stranih kompanija koje žele da eksploatišu i unište našu zemlju, rekla je pred okupljenima na protestu ispred Predsedništva Srbije glumica Jelena Stupljanin.
“Srbija ne sme da postane država gde se plodna zemlja i voda uništavaju zarad kopanja litijuma”, rekla je Stupljanin.
Ekološki aktivisti sumnjaju da su izmene zakona povezane sa projektom međunarodne rudarske kompanije “Rio Tinto” koja planira eksploataciju litijuma u zapadnoj Srbiji, te da će ovoj i drugim kompanijama biti olakšano uzimanje privatnog zemljišta.
Iz kompanije Rio Tinto ranije su saopštili da će poštovati zakone i ekološke standarde Srbije.
Kada je reč o izmenama Zakona o referendumu, demonstranti se protive donošenju izmena jer smatraju da „obesmišljava Ustav“.
Nova rešenja koja su uključena u predlog Zakona o referendumu, naročito deo koji se odnosi na ukidanje cenzusa za izlazak potrebnog broja građana na referendum, prema navodima ekoloških aktivista, poništavaju suštinu referenduma kao neizostavnog elementa neposredne demokratije i obesmišljavaju sam koncept Ustava kao vrhovnog pravnog akta zemlje.
Zvaničnici Srbije su ranije najavili da će za projekat kompanije „Rio Tinto“ biti organizovan referendum.
Vučić: Izmene zakona su neophodne
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u sredu, 24. novembra, da je kampanja protiv kompanije Rio Tinto i protiv izmena zakona o referendumu i eksproprijaciji neodgovorna, navodeći da proteste organizuju oni koji traže “svoje nebo pod političkim suncem”.
U uključenju za privatnu televiziju Pink iz Sočija, Vučić je kazao da ta dva zakona “nemaju veze sa Rio Tintom”.
“Čekamo njihove (kompanije Rio Tinto) papire, njihove predloge. Kada budemo videli ima li ozbiljnih predloga, a da životna sredina ne bude ugrožena, da niko ne bude ugrožen – onda ćemo da razgovaramo i odlučimo”, kazao je Vučić.
Prema njegovim rečima, tu kompaniju je u Srbiju dovela prethodna vlast 2001. godine i od tada sa njima potpisala devet sporazuma.
Vučić je ranije istog dana na konferenciji za medije rekao da su izmene zakona, zbog kojih građani protestuju, neophodne.
„Gradimo jedan tunel i mi izgubimo 160 dana u čekanju za miniranje tunela jer želimo da izbegnemo svaku mogućnost povrede nečijeg prostora, imovine, da ne kažem, fizičkog integriteta ljudi zbog toga što neko traži i govori da nije fer cena koja je ponuđena“, naveo je Vučić i dodao da građani za zemljište traže od tri do pet puta veću cenu od tržišne i da zbog toga radovi stoje.
On je takođe rekao da ne može da vraća zakone koje mu se ne sviđaju, već samo one koji nisu u skladu sa Ustavom.
“Predlog zakona o eksproprijaciji je potpuno usklađen sa Ustavom”, rekao je Vučić odgovarajući na pitanje da li će vratiti ovaj Zakon zbog protesta dela javnosti.
Predstavnici vlasti u Srbiji su ranije više puta ponovili da nijedna odluka u vezi sa projektom kompanije Rio Tinto neće biti doneta na štetu građana Srbije.
Eksproprijacija je, inače, pravni instrument prenosa vlasništva nad imovinom građana na državu, uz odgovarajuću nadoknadu, za projekte – uglavnom infrastrukturne prirode.
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (EU), krovna organizacija nevladinih organizacija u Srbiji koje se bave evropskim integracijama, zatražio je 22. novembra od Vlade da povuče taj predlog zakona, ocenivši da predstavlja nedopustiv udar na privatnu svojinu građana, suprotno Ustavu Republike Srbije i principu pravne sigurnosti.
Inicijativa “Kreni-promeni” predala je Skupštini Srbije 68.000 potpisa protiv izmena zakona o referendumu i eksproprijaciji, dok je peticiju protiv Rio Tinta potpisalo više od 200.000 ljudi.
Slobodnaevropa.org