Rusija i Belorusija trebalo bi da počnu desetodnevne zajedničke vojne vežbe, u trenutku dok raste zabrinutost zbog gomilanja ruskih snaga na granicama Ukrajine.
Iz NATO je saopšteno da zajedničke vežbe označavaju najveće rusko angažovanje u bivšoj sovjetskoj Belorusiji od Hladnog rata.
SAD su vežbe nazvale „eskalirajućom“ akcijom u tenzijama oko Ukrajine.
Rusija je više puta negirala bilo kakve planove za invaziju na Ukrajinu uprkos tome što je na granici okupila više od 100.000 vojnika. Ali neke zapadne zemlje, uključujući SAD, upozorile su da bi ruski napad mogao doći u bilo kom trenutku.
Diplomatski razgovori u cilju rešavanja sukoba očekuju se širom Evrope u četvrtak.
Očekuje se da će oko 30.000 ruskih vojnika učestvovati u vežbama sa Belorusijom.
Beloruski lider Aleksandar Lukašenko je čvrst saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina. Kremlj je podržao Lukašenka kada su izbili veliki protesti u Belorusiji 2020. godine, dok je većina zapadnih zemalja uvela sankcije i odbila da prizna rezultate izbora za koje se veruje da su namešteni u korist dugogodišnjeg lidera.
Portparol Kremlja opisao je zajedničke vežbe kao ozbiljne, rekavši da su Rusija i Belorusija „suočene sa pretnjama bez presedana“.
Ruski ambasador u EU Vladimir Čižov je rekao za BBC da njegova zemlja i dalje veruje da bi diplomatija mogla pomoći u deeskalaciji krize oko Ukrajine. On je rekao da će se ruske trupe koje su trenutno stacionirane u Belorusiji vratiti u svoje stalne baze nakon vežbi.
Portparol Bele kuće Jen Psaki rekla je: „Dok posmatramo pripreme za ove vojne vežbe, opet vidimo da je ovo više eskalirajuća, a ne deeskalirajuća akcija”.
Francuski predsednik Emmanuel Macron rekao je da će pregovori o rešavanju sukoba biti oživljeni već u četvrtak i da će uključiti Rusiju i Ukrajinu zajedno sa Francuskom i Nemačkom – poznatim kao Normandijska četvorka.
Macron je u sredu rekao novinarima da ga je Putin uverio da ruske snage neće pojačavati krizu, ali je Rusija poručila da nije dala takvu garanciju.
Posle dva dana intenzivne diplomatije koju je vodio francuski predsednik, postoje neke sugestije da bi se obnovljeni fokus na takozvane sporazume iz Minska – koji su nastojali da se okonča sukob u istočnoj Ukrajini – mogao koristiti kao osnova za smirivanje trenutne krize.
Ukrajina, Rusija, Francuska i Nemačka podržale su sporazume 2014-2015.
Neke diplomate kažu da bi sporazumi mogli da ponude put ka deeskalaciji, a francuski ambasador u SAD Philippe Etienne je tvitovao da ih treba iskoristiti za “izgradnju održivog političkog rešenja”.
Nemački kancelar Olaf Sholz sastaće se u četvrtak u Berlinu sa baltičkim liderima.
„Zadatak je da obezbedimo bezbednost u Evropi i verujem da će to biti postignuto“, rekao je on u sredu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa danskom premijerkom Mette Frederiksen.
Britanski premijer Boris Johnson otputovaće u četvrtak u Brisel i Varšavu u znak podrške NATO saveznicima.
Ministarka spoljnih poslova Velike Britanije Liz Truss i ministar odbrane Ben Wallace takođe će se sastati sa ruskim kolegama u Moskvi u četvrtak.
Uoči prve posete britanskog sekretara spoljnih poslova Rusiji posle četiri godine, Truss je rekla da je odlučna da se založi za slobodu i demokratiju u Ukrajini i namerava da podstakne Moskvu da traži diplomatsko rešenje.
Rusija je 2014. anektirala ukrajinsko južno poluostrvo Krim. Od tada postoji dugotrajni sukob u istočnoj Ukrajini, gde separatisti koje podržava Rusija kontrolišu delove teritorije i gde je ubijeno najmanje 14.000 ljudi.