Foto:CC
Dok Putin preti nuklearnim napadom, hiljade Ukrajinaca navodno se prijavilo za seksualnu zabavu u Kijevu. Jedna učesnica to objašnjava ovako: „To je megaoptimizam Ukrajinaca.“
Dok ukrajinske snage vraćaju delove svoje teritorije uz povlačenje demoralisanog ruskog okupatora, Vladimir Putin pojačava pretnju nuklearnim napadom. Svetski političari oštro upozoravaju Kremlj, a komentatori porede aktuelni trenutak sa kubanskom raketnom krizom iz 1962. i drugim epizodama velikih napetosti koje su mogle da se završe nuklearnom katastrofom. Za to vreme, oko 15.000 Ukrajinaca je na mogući kraj sveta reagovalo na manje apstraktan način: navodno su se prijavili za masovnu seksualnu zabavu u okolini Kijeva.
Očekuje se da učesnici Orgije na Ščekavicji: Zvanični kanal „ukrase svoje ruke štraftama koje označavaju njihovu seksualnu sklonost. Ljudi zainteresovani za analni seks treba da nacrtaju 3; od onih koji su zainteresovani za oralni seks zatraženo je da pokažu 4 štrafte“. Sada se javljaju i druge slične grupe, kao ona koja sprema orgiju u Deribasivskoj ulici u Odesi.
Zašto bi posle 8 meseci ruskog bombardovanja i brutalnih oružanih sukoba iko bio zainteresovan za takav događaj? Kako jedna spremna učesnica kaže: „To je suprotno od očaja. Čak i u najgorim situacijama ljudi će tražiti nešto dobro. To je megaoptimizam Ukrajinaca.“
Njeno svedočanstvo treba prihvatiti zdravo za gotovo. U vreme ekstremne patnje orgija može biti poduhvat koji slavi život. Nema potrebe za „dubljim“ pseudo-frojdovskim objašnjenjem da kolektivna trauma ubrzava slamanje individualnih inhibicija i konvencionalnih društvenih normi. Istinski necivilizovani seksualni čin jeste onaj koji preduzimaju ruski vojnici i njihove vođe. Prema rečima Pramile Paten, specijalne predstavnice Ujedinjenih nacija za seksualno nasilje u ratu, ruski komandanti svojim trupama dele vijagru. Seksualni napadi na ukrajinske žene delo su „svesne taktike dehumanizacije žrtava“, rekla je Paten.
Na veliku sramotu moje zemlje, Matjaž Gams, član slovenačkog državnog saveta, reagovao je na priču o orgijama u Ukrajini rečima da kada civilizacija uđe u period propadanja, javljaju se „čudne, morbidne ideje“. Ali šta je čudnije i morbidnije: seksualna zabava (gde su sve aktivnosti dobrovoljne i sporazumne) ili neselektivni ruski napadi na civilnu infrastrukturu i civile (uključujući i sistemsko silovanje kao vojnu taktiku)?
Poslednje nuklearne pretnje izrečene su u vreme Putinovog nezakonitog pripajanja 4 ukrajinske teritorije koje nisu u potpunosti pod ruskom kontrolom, ali za koje Kremlj tvrdi da su „neotuđivi delovi Ruske Federacije… Njihova bezbednost se tretira isto kao bezbednost bilo kog dela Rusije“. Implikacija je, naravno, da Ukrajina već zaslužuje nuklearni udar, jer osvaja teritorije koji bi trebalo da su pod ruskim nuklearnim kišobranom. Nije ni čudo što sajtovi za klađenje nude kvote za nuklearni napad ove godine, dok na hiljade ljudi ulaže svoj novac na „da“.
Dajući dodatni kredibilitet pretnji, ruski zvaničnici su naredili evakuaciju Hersona, koji je sada skoro sasvim opkoljen ukrajinskim snagama. Poruka zvuči jasno: ako Ukrajinci ponovo zauzmu grad biće savršena meta za nuklearnu bombu. U borbi protiv „satanizma“, kako je to nedavno nazvao Putin, sve je dozvoljeno.
Ali podjednako je morbidan i argument zapadnih mirovnjaka da Evropa treba da pošalje veliku delegaciju u Rusiju koja bi otvorila pregovore o uslovima za mir. Naravno, treba da učinimo sve što je moguće da sprečimo novi svetski rat; ali da bismo to postigli moramo početi sa realnim razumevanjem onoga što je Rusija postala. To znači da treba odustati od ideje evroazijskog jedinstva i odbaciti argument da Evropa treba da formira blok sa Rusijom kako bi izbegla da postane manji partner SAD-a u sukobu sa Kinom. Rusija je trenutno veća pretnja za Evropu od Kine.
Da bi Evropa nastavila pregovore sa Rusijom morala bi takođe da izvrši pritisak na Ukrajinu da prihvati neke kompromise. To je upravo ono što Kremlj želi, jer bi to pojačalo Putinov argument da je Ukrajina samo posrednik zapada, a ne prava država sa vlastitim uticajem.
Šta onda da se radi? Pošto se Rusija očigledno ne može ignorisati najbolja opcija je da se dopre do protivnika rata u Rusiji i njenim satelitima. Kako je nedavno istakao Slavomir Sjerakovski, administracija ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog ima prirodnog saveznika u beloruskoj opoziciji, koja tiho čini sve što može da osujeti mobilizaciju svog društva za ruski rat. Ali do takvog saveza nije došlo. Naprotiv, ukrajinski zvaničnici pokazuju prezir prema Belorusima, prikazujući ih kao „slabe i konformiste“. Po Sjerakovskom to nije samo nemoralno, već i „politički glupo“.
Ruski protivnici rata su u istom položaju, na meti Putinovog establišmenta kao izdajnici, a od strane Ukrajine tretirani kao ruski agresori. Tako se zamagljuje smisao ukrajinskog rata. To nije sukob između „evropske istine“ i „ruske istine“, kako tvrde i Putinov ideolog Aleksandar Dugin i neki Ukrajinci. Ukrajina je front u globalnoj borbi protiv novog nacionalističkog fundamentalizma koji jača svuda, uključujući SAD, Indiju i Kinu.
Ono čime su Ukrajinci okrnjili svoju moralnu nadmoć nije bludničenje po predgrađima Kijeva, već neuspeh u naporima da univerzalizuju svoj otpor.
Project Syndicate, 27.10.2022.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 03.11.2022.