Evropske rafinerije sada imaju više sirove nafte nego što im je potrebno a rana panika zbog sve manjeg izvoza nafte iz Rusije i svjetske nestašice nafte pokazala se prenapuhanom, piše Oilprice.com.
Trgovci sirovom naftom su ukazali na sposobnost Evrope da nabavlja sirovu naftu iz Latinske Amerike, Bliskog istoka i Sjedinjenih Država kao glavni razlog zašto evropske rafinerije odahnu.
Azija je, takođe, nabavljala manje sirove nafte nego što su analitičari predviđali, zahvaljujući kineskoj neprestanoj borbi za postizanje neuhvatljivog cilja nulte tolerancije kovida 19.
Uvoz latinoameričke nafte u Evropi je do sada ove godine u prosjeku iznosio 313.000 barela dnevno, u odnosu na 132.000, pokazuju podaci Refinitiv Eikon.
U julu je prosjek bio znatno iznad toga, na 600.000 bpd. Od Sjedinjenih Država, Evropa je ove godine u prosjeku uzimala 1,1 milion bpd, u poređenju sa samo 800.000 bpd prošle godine. Uvoz iračke nafte u Evropu je 20% veći od jula do novembra u odnosu na isti period prošle godine.
Prekoračenje ponude utiče na cene. Cijene Brenta su prošle sedmice pale za skoro 9 dolara po barelu od ovog vremena. Jedan evropski trgovac sirovom naftom rekao je Reutersu da su evropske rafinerije “izgleda da su prekupile u novembru i decembru, vjerovatno zbog straha oko Urala”.
Pored ovih strahova koji su izazvali panične kupovine, višenedeljni štrajkovi u francuskim rafinerijama i naglo održavanje rafinerija takođe su obuzdali potražnju za sirovom naftom u Evropi jer je usporen promet.
Trgovci i rafinerije povećali su svoje kupovine tokom ovog ljeta, predviđajući nestašice koje proizlaze iz evropske zabrane uvoza ruske sirove nafte. Ta zabrana bi trebala stupiti na snagu 5. decembra.
Do tada Evropa vjerovatno neće imati problema sa nabavkom dovoljno sirove nafte. Međutim, nakon 5. decembra mogla bi biti druga priča.
Autor Julianne Geiger za Oilprice.com