Turska, koja od maja blokira ulazak Švedske i Finske u NATO, ima zahteve koje Švedska ne može i ne želi da ispuni, izjavio je u nedelju švedski premijer Ulf Kristerson.
“Turska takođe potvrđuje da smo uradili ono što smo rekli da ćemo uraditi, ali i oni kažu da žele stvari koje mi ne možemo i ne želimo da im damo”, rekao je Kristerson na konferenciji o odbrani i bezbednosti u prisustvu generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga.
“Uvereni smo da će Turska doneti neku odluku, samo ne znamo kada”, rekao je premijer, dodajući da je odluka na Turskoj.
Ta odluka zavisi od nekoliko faktora turske unutrašnje politike.
Krajem decembra, Ankara je primetila “pozitivne mere” koje je preduzeo Stokholm, ali je pozvala na “druge važne korake” kako bi otklonila prepreke za ulazak Švedske u NATO, rekao je tada turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušou.
‘Zapelo’ oko turskog novinara
Izjava je usledila nakon odluke švedskog Vrhovnog suda da odbije da izruči Turskoj novinara Bulenta Kenesa, na zahtev turskog predsednika.
Vrhovni sud Švedske saopštio je tada da postoje “prepreke za ekstradiciju jer je reč o takozvanim političkim zločinima, odnosno zločinima koji su usmereni protiv države i koji su političke prirode”.
Samo turski i mađarski parlament nisu ratifikovali ulazak Švedske i Finske u NATO.
Na marginama konferencije 8. januara šef finske diplomatije Peka Havisto je ponovio da će njegova zemlja ući u NATO u isto vreme kada i Švedska.
“Finska nije u tolikoj žurbi da se pridruži NATO da ne bi mogla da čeka da Švedska dobije zeleno svetlo”, rekao je Havisto novinarima.
Pretodna obećanja i dogovori
Predsednik Turske je u novemru prošle godine rekao da Ankara očekuje konkretne korake od Švedske u ispunjavanju njenih obaveza u borbi protiv terorizma, a sve u sklopu sporazuma koji odobrava prijem ove nordijske zemlje i njenog suseda Finske u NATO.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon sastanka u Ankari premijer Švedske tada je rekao da će biti ispunjene bezbednosne obaveze koje je Švedska preuzela na sebe da bi dobila podršku Turske za članstvo u NATO.
Kristerson je poručio da želi da uveri sve Turke da će Švedska ispuniti sve svoje obaveze u obračunavanju sa terorističkom pretnjom.
Švedska i Finska su napustile svoju dugogodišnju politiku vojnog nesvrstavanja i podnele zahtev za članstvo u Alijansi nakon što su ruske snage pokrenule invaziju na Ukrajinu u februaru, plašeći se da bi predsednik Rusije Vladimir Putin mogao da ih napadne.
Međutim, Turska, koja je pristupila NATO-u 1952. godine, odugovlačila je sa davanjem svoga glasa “za”, optužujući Švedsku — i u manjoj meri Finsku — da ignorišu bezbednosne brige Ankare.
Erdoanova vlada vrši pritisak na dve zemlje da se obračunaju sa pojedincima koje smatra teroristima, uključujući pristalice zabranjene Radničke partije Kurdistana i ljude za koje se sumnja da su organizovali neuspeli državni udar u Turskoj 2016.
Turska je takođe pozvala na ukidanje embarga na oružje koji je uveden nakon njenog upada u severnu Siriju 2019. godine.