Vučićeva distanciranost od Putinove politike je vrlo jasna i Dodik bi trebao da preispita svoje stavove, kaže politički analitičar Dušan Janjić.
Nije bilo previše iznenađenih kada je poznati srbijanski analitičar i stručnjak za medije Nebojša Krstić javno ustvrdio kako predsjednik Republike Srpske, Milorad Dodik sprovodi rusku politiku, politiku koja ima loše konsekvence po Srbiju.
U veoma oštro intoniranoj objavi na Twitteru Krstić je napisao kako je “Dodik političar koji provodi politiku Moskve i koji svakim svojim gestom zabije nož u leđa Srbije. Dolazila je verbalna podrška, a suštinski – nož u leđa. Dodik će da uradi ono što mu kaže ruski ambasador”.
Krstićev javni istup odmah je ocijenjen kao prenošenje stava srbijanskog predsjednika Aleksandra Vučića, jer se Krstić, u srpskoj javnosti, već dugo doživljava kao „Vučićev megafon“. Godinama srbijanski mediji pišu o Krstićevoj podršci Aleksandru Vučiću opisujući ga kao „lijepo lice Vučićeve vlasti“.
Ali, da postoji stvarna kolizija u politikama Dodika i Vučića, barem kada je u pitanju odnos prema Rusiji, jasno je iz mnogih stvari i političkih poteza. Dok je Srbija, ipak, u mnogim stvarima stala uz zemlje zapada i osudila rusku agresiju u Ukrajini, politički vrh Republike Srpske, a posebice Milorad Dodik, ustrajavaju u svojoj „bezumnoj“ podršci Putinovom režimu.
Dodikova podrška Putinu
To je pokazano i tokom proslave neustavnog dana Republike Srpske kada je Vladimiru Putinu dodijeljeno odlikovanje zbog njegovih, navodnih, doprinosa u saradnji „dvije države“, kako je Republiku Srpsku i Rusiju okvalifikovao Milorad Dodik.
“Zahvaljujući poziciji Vladimira Putina i snazi Ruske Federacije, glas i stav Republike Srpske čuje se i uvažava i njena pozicija je očuvana pod naletom međunarodnog intervencionizma”, kazao je tada Dodik pojašnjavajući svoju odluku da Putinu dodijeli odličje pod nazivom “orden RS na ogrlici”.
Krstićev nedavni istup, koji se desio svega nekoliko dana prije sastanka Vučića i Dodika, dobro je tempiran, smatra politički analitičar iz Srbije Dušan Janjić. Po njegovom mišljenju, Krstić je najvjerovatnije dobio zadatak od Vučića da Dodika upozori na stvarno političko stanje i u neku ruku pripremi teren za njihov zajednički sastanak.
Zanimljivo je, s druge strane, da je, kako stvari stoje, Dodik ostao jedan od rijetkih političara na Balkanu, barem političar njegovog ranga, koji otvoreno podržava Putinov režim. Janjić kaže da je mnogo razloga za takvo Dodikovo ponašanje.
„Nesporno, Dodik je jedan od najistaknutijih zagovornika u javnom poslu, ekonomskom i politici koji je ostao veran i zavezan za Moskvu. Dokle će to da traje, videće se. Da li Milorad Dodik može da se izvuče ili će jednostavno proći iz svega kao heroj iz grčke mitologije – videćemo. Bogovi ga osudili na smrt, on se koprca i ne može da se iskopa. On meni liči na antičkog heroja, koji onoga časa kada se vezao za bogove Federalne službe bezbednosti [FSB] ustvari odredio svoju sudbinu odnosno svoju sudbinu dao Moskvi u ruke. To je to i ništa drugo“, kaže Janjić.
Vučićev sastanak sa Dodikom nakon Krstićevog istupa
Janjić kaže da ništa ne treba da čudi u održavanju sastanka između Dodika i Vučića, nakon Krstićevih istupa u javnosti. Riječ je o sastanku dva izabrana dužnosnika na kojem se govori o aktuelnim političkim temama. Neke od tema razgovora, vjerovatno, su bile formiranje vlasti u Bosni i Hercegovini, u kojoj „zvanična Srbija svakako učestvuje“ pojašnjava Janjić.
„Sastanak je održan, jer je Dodik izabrani predsednik Republike Srpske. O tome, naravno, treba najviše da razmisle birači u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. U tome je velika zasluga visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Christina Schmidta i hrvatskog predsednika Zorana Milanovića i tog prohrvatskog lobija, koji radi na tome da se namesti vlast u Federaciji BiH po volji HDZ-a. To nam govori i da Milorad Dodik nije samostalan. On je kolateralni rezultat mnogo širih dogovora, ali on jeste predsednik RS-a i sa tog stanovišta legitimno je da postoje sastanci da se vidi šta će se raditi“, objašnjava Janjić.
Ono što je svakako problematično, dodaje Janjić, jeste odnos Srbije prema osobi koja je uvrštena na crnu listu State Departmenta. Za pretpostaviti je da će mnoga obećanja, koja je u srbijansko ime dao Vučić, biti odložena i neispunjena, jer je situacija u svijetu sada takva da je „opasno podržavati ljude sa crnih lista“.
„Kada dođete do tih tema onda naravno sve ono što je Srbija obećala da će finansirati, pitanje je da li sme da finansira Republiku Srpsku, pogotovo dok je Mile Dodik predsednik. Jer, i Srbiju obavezuje odluke Bidena, Velike Britanije i drugih, koji su Dodika stavile na crnu listu. To se odnosi i na finansiranje bilo kakvih projekata, koji imaju veze s njim i njegovim firmama. To je bila tema.
Druga je tema ona koju je sam kandidovao Dodik kada je ponudio neograničenu podršku Vučiću. Kao, on će da mu nešto pomogne i pozvaće Republiku Srpsku da ostane uz Vučića. To je sada naravno lep gest, ali pretpostavljam da mu je Vučić hteo možda poručiti da takva podrška više apsolutno nije potrebna“.
Dodikova upotrebna vrijednost sve manja
Srbija je promijenila svoj odnos prema Rusiji iz strateških razloga. Koliko su ti razlozi iskreni drugo je pitanje, pojašnjava Janjić, ali činjenica je da se Srbija, u mnogim stvarima, distancirala od Putinove politike prema Ukrajini.
„Očigledno da je sada to morala biti tema, da ta kratkovidost, to zaletanje sa ordenjem Putinu nije u interesu Srbije. Videli smo dokle Srbija hoće da ide u onom javnom nastupu Vučića uz prisustvo Zemana. Vrlo jasna osuda ratne agresije, vrlo jasna osuda sadašnjih i budućih ratnih zločina. I to nema spora i to ne treba brkati sa sankcijama Srbije prema Rusiji. Ta distanca od politike Putina je vrlo jasna u slučaju Vučića i tu bi morao Dodik da se preispita“, kaže Janjić.
Dodik se nalazi u vrlo „nezahvalnoj“ situaciji, kaže Janjić i vjerovatno spada u grupu ljudi i političara, kojih mnogo ima i u Moskvi, koji priželjkuju, „Putinov pad“.
„Znam da Dodik spada u onu vrstu ljudi, kojih ima i u samoj Moskvi, a koji priželjkuju neki državni udar ili vojni puč koji će i njima rešiti problem. Ne može se on [Dodik] rešiti problema. Dakle, objektivno, Mile Dodik je jedan fenomen čije je trajanje prošlo, upotrebna vrednost mu je sve manja i videćemo kako će se u Bosni i Hercegovini stvari rešavati“, zaključuje Janjić.
IZVOR: AL JAZEERA