Gotovo tri hiljade izbeglica iz Nagorno Karabaha ušlo je u Jermeniju do ponedeljka ujutro nakon munjevite ofanzive susednog Azerbejdžana otvarajući niz pitanja o kojima će predsednik te zemlje razgovarati s turskim kolegom Tajipom Erdoganom u enklavi Nakičevan.
Od ponedeljka u 5 ujutro, više od 2.900 ljudi iz Nagorno Karabaha prešlo je u Jermeniju, saopštila je jermenska vlada dok se žurila pripremati za hiljade izbeglica.
Jedna od slika koja je postala vitalna prikazuje kolone automobila kako prolaze pored bilborda sa Putinovim likom. Vlasti Jeremije optužile su Rusiju da ih je ostavila na cjedilu.
Jermeni u Karabahu, teritoriji koja je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, bili su prisiljeni na prekid vatre prošle nedelje nakon 24-satne vojne operacije mnogo brojnije azerbejdžanske vojske.
Vođstvo 120.000 Jermena koji Karabah nazivaju domom reklo je Reutersu u nedelju da ne žele živeti u sastavu Azerbejdžana i da će otići u Jermeniju jer se boje progona i etničkog čišćenja.
Vođstvo je saopštilo da su nastale saobraćajne gužve iz smera Karabaha prema Jermeniji i da će onima koji žele otići biti osigurano besplatno gorivo.
Jermeni su unosili svoje stvari u autobuse i kamione u ponedeljak i pripremali se za odlazak u Jermeniju, rekao je novinar Reutersa s mesta događaja.
Desetine ljudi, mnogi s decom i prtljagom, stajali su u redu za ulazak u autobuse, rekao je novinar.
Turski predsednik Erdogan otputovaće u jednodnevnu posetu azerbejdžanskoj autonomnoj eksklavi Nakičevan – pojasu azerbejdžanske teritorije koji se nalazi između Jermenije, Irana i Turske – kako bi s Alijevim razgovarao o situaciji u regiji Karabah, saopštila je kancelarija turskog predsednika.
„Razmotriće se bilateralni odnosi između Turske i Azerbejdžana i razmeniće se pogledi na aktuelna globalna i regionalna pitanja, posebno najnovija zbivanja u Karabahu“, saopštilo je predsedništvo.
Oni će prisustvovati ceremoniji izgradnje gasvoda koji će dovoditi gas u Nakičevan i otvoriti novo modernizovano vojno postrojenje u eksklavi, saopštilo je tursko predsedništvo.
Azerbejdžanska pobeda menja osetljivu ravnotežu snaga u području Zakavkazja, regiji brojnih etničkih zajednica, važnoj za transport gasa i nafte u kojoj se Rusija, SAD, Turska i Iran bore za uticaj.
Sramota za civilizovani svet“
Jermeni ne prihvataju obećanje Azerbejdžana da će garantovati njihova prava u trenutku integracije regije.
U glavnom gradu Karabaha, poznatom kao Stepanakert u Jermeniji i Kankendi u Azerbejdžanu, oni s gorivom krenuli su u nedelju uveče kako bi se vozili Lačinskim koridorom prema granici s Jermenijom, prema Reutersovom reporteru.
Fotografije Reutersa pokazale su desetine automobila kako voze iz glavnog grada prema planinskim zavojima koridora.
Jermenija kaže da je ubijeno više od 200 ljudi, a da je ranjeno 400 u vojnoj operaciji Azerbejdžana.
„Naši ljudi ne žele živeti u Azerbejdžanu, 99,9 odsto njih želi napustiti naše istorijske teritorije“, rekao je David Babajan, savetnik Samvela Šahramanjana, predsednika samoproglašene republike Arcah, kako Jermeni zovu Nagorno Karabah.
„Sudbina našeg jadnog naroda će ostati zapisana u istoriji kao sramota za jermenski narod i za celi civilizovani svet“, dodao je Babajan.
„Oni odgovorni za naše sudbine će jednog dana morati odgovarati pred Bogom za svoje grehe“, zaključio je.
Jermenske vođe iz Karabaha rekle su da će ruske mirovne snage ispratiti iz regije u Jermeniju sve one koji su ostali bez doma u ovoj vojnoj operaciji Azerbejdžana.
Premijer Nikol Pašinjan suočen je s pozivima na ostavku zbog toga što nije spasio Karabah. U obraćanju naciji, rekao je da je određena pomoć stigla, no da je masovni egzodus neizbežan.
„Ako se ne osiguraju primereni uslovi za Jermene Nagorno Karabaha kako bi živeli u svojim domovima i nema učinkovitih mehanizama zaštite protiv etničkog čišćenja, raste verojatnoća da će Jermeni Nagorno Karabaha videti egzil iz svoje domovine kao jedini način da spasu svoj život i identitet“, rekao je Pašinjan.
Nagorno Karabah nalazi se u području koje je vekovima bilo pod uticajem Persijanaca, Turaka, Rusa, Osmanlija i Sovjeta. Svojataju ga i Azerbejdžan i Jermenija nakon pada Ruskog Carstva 1917. godine. U sovetskim vremenima proglašen je autonomnom regijom unutar Azerbejdžana.
Nakon pada Sovjetskog Saveza, tamošnji Jermeni zbacili su nominalnu azerbejdžansku kontrolu i zauzeli susednu teritoriju u onome što je danas poznato kao Prvi karabaški rat. Od 1988. do 1994. godine ubijeno je oko 30.000 ljudi, a više od milion raseljeno, uglavnom Azerbejdžanaca.
Pašinjan je u nedelju okrivio Rusiju da nije učinila dovoljno za Jermeniju te da će razmotriti svoj savez s Rusijom.
S druge strane ruski zvaničnici pak tvrde da je Pašinjan jedini krivac za celu situaciju te da Jermenija, koja se graniči s Turskom, Iranom, Azerbajdžanom i Gruzijom, ima malo drugih prijatelja u regiji.