Američki predsednik Džo Bajden i kineski lider Ši Đinping dogovorili su se u sredu da njihove zemlje nastave komunikaciju na nivou dve vojske, i da sarađuju u borbi protiv trgovine drogom – što su dva velika rezultata njihovog prvog direktnog susreta u proteklih godinu dana.
Ši je poslednji put bio u Americi 2017. godine, a sa Bajdenom se sada sastaje na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK).
Dvojica lidera su razgovarala oko četiri sata na imanju u blizini San Franciska, i pokrili niz osetljivih tema koje su doprinele zahlađenju odnosa SAD i Kine.
Američki predsednik je rekao da su se Ši i on saglasili da nastave vojne kontakte koje je Kina prekinula kada je tadašnja predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi posetila Tajvan u avgustu 2022.
“Vraćamo se direktnim, otvorenim, jasnim komunikacijama na direktnoj osnovi”, rekao je Bajden.
Bajden je zahtevao da obe zemlje ozvaniče vojni dijalog a američki sekretar za odbranu Lojd Ostin će se sastati sa svojim novim kineskim kolegom kada ta osoba bude imenovana, izjavio je jedan visoki američki zvaničnik.
U proteklih godinu dana, američka i kineska vojska su dolazile u više napetih situacija na ivici konflikta.
Bajden i Ši su se dogovorili da će Kina zaustaviti izvoz hemijskih proizvoda koji se koriste u proizvodnji opijata fentanila, što je vodeći uzrok predoziranja narkoticima u SAD. “To će spasiti živote”, rekao je Bajden, dodajući da ceni Šijevu “posvećenost” rešenju tog problema.
Prema dogovoru, Kina će razmotriti situaciju u konkretnim hemijskim fabrikama koje proizvode elemente od kojih se pravi fentanil, rekao je novinarima visoki američki zvaničnik.
Ši je nastojao da razuveri Bajdena u pogledu kineskih namera prema demokratskom Tajvanu, koji Kina smatra svojom teritorijom, navodeći da Kina nema planove da narednih godina pokrene vojnu akciju protiv Tajvana, ali je opisao uslove pod kojima bi se primenila sila, rekao je američki zvaničnik.
“SAD treba da prestanu da naoružavaju Tajvan i da podrže mirno ponovno ujedinjenje Kine”, kazao je Ši Bajdenu, prema saopštenju kineskog ministarstva spoljnih poslova.
Bajden je, pak, izjavio da SAD “veruju u status kvo” i pozvao Kinu da poštuje izborni proces na Tajvanu.
Takođe je pozvao Šija da upotrebi svoj uticaj kod Irana da pozove Teheran da ne vrši, preko svojih saradnika, napade na američke ciljeve na Bliskom istoku dok se u Gazi nastavlja sukoba Izraela i Hamasa, izjavio je za agenciju Rojters visoki američki zvaničnik.
Američki predsednik je ocenio da je uspeh sastanka u tome što su Ši i on “jednostavno razgovarali, bili otvoreni jedan prema drugom, tako da nema nesporazuma.”
Prema izveštavanju kineske državne televizije, dvojica lidera su se takođe dogovorila da učestvuju u intervladinom dijalogu o veštačkoj inteligenciji i da se uvedu dodatni direktni letovi između dve zemlje.
Stručnjaci za kinesko-američke odnose kažu da će dogovori koje su postigli Bajden i Ši imati značaj u budućim odnosima dve zemlje.
Zoe Liu, stručnjakinja za Kinu iz Saveta za spoljnopolitičke odnose, kaže da su dogovori o fentanilu i direktnom vojnom dijalogu “pozitivni znaci koji pokazuju da obe zemlje žele da spreče dalje pogoršavanje bilateralnih odnosa.
Međutim, kaže Liu, “ti sporazumi neće promeniti strukturalne izazove u bilateralnim odnosima ali utiru put detaljnijim razgovorima na radnom nivou, što je mnogo značajnije.”
Bajden: Osigurati da nadmetanje ne preraste u konflikt
Američki predsednik je dočekao kineskog lidera na imanju Filoli, na pedesetak kilometara od San Franciska, gde će se kasnije održati samit Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK).
Dvojica lidera su se rukovala pred kamerama na početku sastanka na kojem su pokušali da smanje tenzije između dvije zemlje.
Bajden je rekao da SAD i Kina moraju da osiguraju da “nadmetanje dvije zemlje ne preraste u konflikt” i da moraju “odgovorno” da tretiraju svoje odnose.
Ši je odgovorio da nije opcija da dvije supersile okreću leđa jedna drugoj i da “konflikt i sukobi imaju nezamislive posledice za obje strane”.
Obojica su naglasila potrebu da se ojača međusobno razumjevanje, ali i upozorili da će interesi dvije zemlje nekada biti suprostavljeni.
“Planeta Zemlja je dovoljno velika za uspjeh dvije zemlje. I uspjeh jedne zemlje je šansa za drugu”, poručio je kineski predsjednik i ocijenio da su odnosi SAD i Kine “najvažniji bilateralni odnosi u svijetu”, a da on i Bajden imaju “veliku odgovornost za dva naroda, svijet i za istoriju”.
Posle kratke pauze, dve strane su održale radni ručak. Na američkoj strani bili su tu Bajden, državni sekretar Entoni Blinken i savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, dok su uz kineskog predsednika Šija bili šef kineske diplomatije Vang Ji i šef osoblja Cai Ći.
Očekivanja od sastanka na obe strane Pacifika su bila mala, dok su Bajden i Širazgovarali o obnovi vojne komunikacije, ljudskim pravima, trgovini drogom i veštačkoj inteligenciji, ali i o spoljnopolitičkim pitanjima kao što su Tajvan, Južno kinesko more, rat Izraela i Hamasa, ruska invazija na Ukrajinu, Severna Koreja – oblasti u kojima postoje velika neslaganja.
Bela kuća je izrazila nadu da bi sastanak mogao da bude uvod u dalje razgovore.
“Svi očekujemo produktivan sastanka i nadamo se, uvod u još više komunikacije i dijaloga dva tima u budućnosti“, rekao je novinarima portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.
Kineski predsjednik bi kasnije u srijedu trebalo da učestvuje na dva prijema sa odabranim liderima u američkoj poslovnoj zajednici i društvu. Očekuje se da će zvaničnik američke vlade predstaviti Šija, prije nego što se kineski lider obrati “američkom i kineskom narodu”, rekao je jedan od pozvanih učesnika, koji je za Glas Amerike govorio pod uslovom da ostane anoniman.
“Odvojili smo određeno vrijeme za dvojicu lidera da sjednu i razgovaraju o nizu pitanja s kojima se SAD i Kina suočavaju globalno i bilateralno“, rekao je nedavno novinarima visoki američki zvaničnik.
Vještačka inteligencija
Još jedan visoki zvaničnik američke administracije rekao je da se SAD zalaže za “sadržajnije” i “različite” ishode razgovora od onih u prošlosti.
Sjedinjene Države su se u ponedeljak pridružile vladama 45 zemalja u pokretanju primjene Političke deklaracije o odgovornoj vojnoj upotrebi vještačke inteligencije (AI) i autonomije. Ta inicijativa obuhvata 10 konkretnih mjera za odgovornu vojnu upotrebu AI.
Očekuje se da Bajden i Ši postignu dogovor o ograničavanju upotrebe AI u nuklearnom naoružanju, prenosi dnevnik “South China Morning Post”.
“Kada je riječ o vještačkoj inteligenciji, vjerujemo da ona ne bi trebalo da bude uključena ili da donosi odluke o tome kako i kada da se koristi nuklearno oružje”, rekao je Blinken za Glas Amerike na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare posle sastanka G7 u Tokiju.
Zvaničnik Stejt departmenta rekao je za Glas Amerike da će SAD zadržati ljudsku kontrolu nad svim potezima koji su vitalni za donošenje i izvršavanje odluka o raspoređivanju i upotrebi nuklearnog naoružanja. Međutim “trenutni izazov je ubijediti” Kinu i druge zemlje i da se pridruže Americi u “poštovanju normi odgovornog ponašanja u vezi sa AI”.
SAD, Kina i Tajvan
Lideri SAD i Kine sastaju se u trenutku kada između dvije zemlje postoje brojna neslaganja, između ostalog u pogledu Tajvana, trgovine, tehnologije i ljudskih prava.
Američki zvaničnici naglašavaju da je cilj Vašingtona da odgovorno rešavanja pitanje konkurencije sa Kinom. Međutim, vlada u Pekingu poručuje da konkurencija ne bi trebalo da definiše odnose dvije najveće svjetske ekonomije.
Portparolka kineskog ministarstva inostranih poslova Mao Ning rekla je ove nedelje, tokom konferencije za novinare u Pekingu, da je “nadmetanje velikih zemalja” suprotno aktuelnom trendu i da ne nudi rešenje za “probleme u Americi ili izazove u svijetu”.
Mao je takođe optužila “spoljne sile” i vladajuću stranku na Tajvanu da podržavaju “separatističku agendu” kojom se mijenja status kvo. Poručila je i da je Tajvan “unutrašnje pitanje Kine”.
Kineska komunistička partija nikada nije upravljala Tajvanom ali ga smatra svojom teritorijom. SAD ne zauzimaju zvaničan stav o suverenitetu Tajvana, niti podržavaju nezavisnost ostrva.
Na Tajvanu se održavaju predsjednički izbori 13. januara naredne godine, a SAD su upozorile Kinu protiv miješanja navodeći da bi to podstaklo veliku zabrinutost. Kina smatra Tajvan odmetnutom pokrajinom i ne isključuje mogućnost upotrebe sile za uspostavljanje pune kontrole nad ostrvom.
SAD su izrazile veliku zabrinutost zbog odluke kineske vojske da “intenzivira aktivnosti oko Tajvana” uoči izbora, ocjenjujući da je to “bez presedana”, “opasno” i “provokacija”.
“Takođe vjerujemo da se tim potezima podrivaju mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza i Indo-pacifika”, rekao je visoki američki zvaničnik.
“Kinesko miješanje u demokratske izbore na Tajvanu možda neće imati rezultat koji kineska vlada želi i često stvara veoma negativne utiske među stanovnicima Tajvana”, rekao je Džozef Vu, tajvanski šef diplomatije.
Vu je za Glas Amerike rekao da je cilj razgovora Bajdena i Šija, kako su to i najavili američki zvaničnici, da se stabilizuju problematični odnosi dvije zemlje i osnaži regionalna bezbjednost u Indo-pacifičkom regionu, od čega koristi ima i Tajvan.
“Nismo zabrinuti”, rekao je Vu u odgovoru na pitanje da li Tajvan brine da bi Vašington i Peking mogli da postignu sporazume koji bi naškodili interesima i bezjednosnim potrebama ostrva.
Glas Amerike