„Da sam ja na mestu ministra Gorana Vesića ostavku bih podnela još u petak na železničkoj stanici u Novom Sadu, odmah nakon tragedije i stavila bih se na raspolaganje državnim organima. Da, ja bih to uradila“, kaže za Danas Zorana Mihajlović, bivša ministarka i potpredsednica vlade Srbije, odgovarajući na pitanje šta bi ona uradila da je kojim slučajem na mestu Vesića.
Mihajlovićeva dodaje da bi ministar saobraćaja i infrastrukture morao da podnese političku odgvornost za nesreću koja se dogodila u Novom Sadu. Uostalom o tome je, kako kaže, govorio i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Politička odgovornost nema nikakve veze sa krivičnom odgovornošću. Istraga mora da pokaže šta se zapravo desilo i šta je dovelo do rušenja nadstrešnice. Ko sve nije ispoštovao procedure i postupke i naravno da oni koji nisu obavljali posao u skladu sa zakonom, pravilima struke mora da snose za to krivičnu odgovornost“, kaže Mihajlovićeva.
Na podsećanje da ni ona nije podnela ostavku kada je poginulo osam rudara u rudniku Soko, a 18 povređeno, ona kaže da to nije ni približno ista situacija kao sa tragedijom na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Nije isto, kako kaže, jer država nije gradila rudnik koji je pobio rudare.
Podseća da je ministarstvo koje je tada vodila podiglo krivičnu prijavu
„Niti sam ja otvarala rudnik kao bezbedan. Naravno, svaki ljudski izgubljeni život traži od nas koji smo bili, ili jesmo na javnim finkcijama da pokažemo odgovornost. Na stranu, što i pored dokaza nismo uspeli da procesuiramo one koji zaista jesu odgovorni za tragediju u rudniku“, navodi Mihajlovićeva.
Podseća da je ministarstvo koje je tada vodila dve godine, do oktobra 2022, nakon inspekcijskog pregleda i prikupljene dokumentacije, podiglo jasnu, nedvosmislenu krivičnu prijavu protiv onih koji su upravljali rudnikom. Ne samo zbog izvođenja radova bez važećeg odobrenja za rad (u najopasnijoj metanskoj jami), već i zbog svega što je prethodilo nesreći i samom nečinjenju u toku nesreće. Sve suprotno zakonu i važećim propisima.
I laicima je jasno da u rudniku Soko niko nije morao da strada samo da su svoj deo posla odgovorno uradili oni koji su tog dana insistirali da se proizvodnja ne zaustavlja. Nisu dobili ni odobrenje za nastavak rada, kao ni odobrenje da otvore površinski kop u blizini Sokobanje i time trajno uništavaju životnu sredinu.
Ni za ovu nesreću, da podsetimo, niko nije odgovarao, a stav Osnovnog tužilaštva u Aleksincu bio je da je za pogibiju rudara kriva „viša sila“.