Austrijska ministarka za evropska pitanja Klaudija Plakolm, članica Austrijske narodne partije (ÖVP), zahtevala je da se ubrza proširenje Evropske unije.
“Na Zapadnom Balkanu moraju konačno da uslede konkretni koraci koji će biti osetni za stanovništvo”, rekla je ona u intervjuu za APA.
Ona se nada da će EU primiti prve kandidate za članstvo „u narednih nekoliko godina“, a najkasnije do 2030. godine. A uzimajući u obzir agresivnu trgovinsku politiku američkog predsednika Donalda Trampa, ona smatra da Evropa mora „sama da preuzme inicijativu“, umesto da se samo nada.
Plakolm ističe da se „više od 20 godina priča o Zapadnom Balkanu, ali bez značajnog napretka, jer najčešće susedne zemlje koče proces“. U tom kontekstu, otvorena je za mogućnost ograničavanja prava veta unutar EU.
„Bilo bi korisnije kada bismo mogli neke korake da preduzmemo brže, a da se tek na kraju procesa ponovo vratimo na jednoglasnost. Ali i dalje smatram da je važno da u ključnim pitanjima pronađemo saglasnost i vodimo dijalog.“
EU rizikuje da izgubi kredibilitet na Zapadnom Balkanu, upozorava ministarka.
„Postoji opasnost da, ako propustimo evropsku integraciju, Zapadni Balkan postane igračka drugih globalnih sila,“ rekla je, verovatno aludirajući na uticaj Rusije i Kine.
„Oseća se, posebno kada se osvrnemo na demonstracije u Srbiji, da je stanovništvo više nego ikada spremno za reforme, za evropske integracije i da su mu sada konačno potrebna konkretna poboljšanja. Vidi se da to podržavaju i mladi ljudi, studenti koji izlaze na ulice i imaju zahteve za političare“, objasnila je tridesetogodišnja ministarka za Evropu, integracije i porodicu.
Plakolm se zalaže za „postepenu integraciju“ naprednijih kandidata u EU, kroz uključivanje u EU programe.
„Već sada možemo da idemo korak po korak i širimo, ili pokrećemo evropske programe u zemljama koje su već na dobrom putu,“ rekla je ona.
Zemlje koje smatra najnaprednijima su Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija. Na pitanje da li bi one mogle postati članice do 2030, odgovorila je: „Nadam se, to bih volela.“
Za status kandidata Ukrajine kaže da je to bila geopolitička odluka.
„Jasno je da podržavamo Ukrajinu kao Austrija i kao EU, jer je 24. februara 2022. napadnuta zemlja na evropskom tlu. A bliže približavanje našim evropskim principima, našim vrednostima može biti samo od koristi. Ali čak i ako se rat za agresiju Rusije uskoro završi, Ukrajina neće biti spremna da postane članica Evropske unije preko noći,“ kazala je austrijska ministarka. Ona je podsetila da je proces za neke zemlje trajao i više od 20 godina.
„U tom pogledu, Zapadni Balkan je daleko ispred Ukrajine.“
Na predlog o članstvu Kanade u EU, koji je predložio bivši nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel, oštri protivnik Trampovih ideja o aneksiji, Plakolm nije reagovala pozitivno:
„Već ima dovoljno kandidata koji čekaju.“ Međutim, smatra da EU treba da ojača svoje međunarodne partnerske odnose – i sa Kanadom.
Važno je da se Evropa ne povuče
Govoreći o aktuelnim globalnim turbulencijama, koje su, između ostalog, izazvane Trampovom trgovinskom politikom, Plakolm je pozvala na jačanje evropskog samopouzdanja: „Važno je da se Evropa ne povuče, da jačamo stratešku suverenost, da ne zavisimo od milosti drugih i da budemo viđeni kao snažan globalni igrač, a ne kao pijun.“
EU je uporedila sa „starim brodom koji stoji na moru i čeka povoljan vetar“, dodajući da „možemo i sami da okrenemo jedra kako bismo iskoristili vetar“.
Po pitanju trgovinskog sporazuma sa državama Mercosura, kaže da još ima prostora za razgovore, posebno zbog zabrinutosti koje dele i druge EU zemlje. „Austrija nije usamljena. Treba da pronađemo pametnu sredinu koja će omogućiti pristup novom tržištu za našu industriju, posebno auto-industriju. Dva od tri evra u Austriji se zarađuju izvozom.“
Plakolm pozdravlja plan Evropske komisije za jačanje evropske odbrane (ReArm Europe/Readiness 2030).
„Drago mi je što preuzimamo odgovornost da se sami ojačamo, posebno po pitanju odbrane. Austrija će, u skladu sa svojim ustavom, iskoristiti sve dostupne mogućnosti, posebno finansijske.“
Govoreći o budžetu EU nakon 2027, podvukla je da će Austrija, koja se trenutno bori sa visokim budžetskim deficitom, nastaviti da se zalaže za štedljiv pristup.
„Naša pozicija ostaje nepromenjena jer će i naš status neto doprinosioca Evropskoj uniji takođe ostati nepromenjen. Stoga se, naravno, zalažemo za pažljivo i razborito korišćenje finansijskih resursa Evropske unije. Postojao bi određeni potencijal za efikasnost i uštede kada bismo se manje gubili u detaljima i sitnicama. Dakle, višegodišnji finansijski okvir treba da odražava i to što se mi bavimo velikim pitanjima, odbranom i bezbednosti. konkurentnost“.
Na pitanje da li bi EU mogla finansirati i planirani evropski protivvazdušni štit (Sky Shield), odgovorila je: „Takve stvari možemo svakako razmotriti.“
Kritike Orbana
Ministarka se uzdržala od oštre kritike mađarskog blokiranja odluka EU, tvrdeći da je dijalog ono što je uvek činilo Evropu snažnom.
Na pitanje da li podržava anti-EU retoriku Viktora Orbana, odgovorila je: „Ne. I ovim pitanjima se bavimo sasvim jasno. Ali verujem da uskraćivanje dijaloga zapravo samo jača poziciju jedne države članice.“
O nameri Mađarske da napusti Međunarodni krivični sud rekla je da to mora da se poštuje, jer svaka zemlja odlučuje za sebe, i navela da neke velike demokratije poput SAD i Izraela nisu članice tog suda.
Kada je reč o velikim digitalnim platformama poput TikToka, Plakolm traži strožu regulaciju od strane EU.
„Imamo pravni okvir – Digital Services Act, taj okvir mora da funkcioniše. Moramo imati mogućnost da tražimo posledice za platforme koje ne žele da sarađuju i ne brišu radikalne, antidemokratske i ekstremističke sadržaje.“ Zabrana bi, kaže, trebalo da bude krajnja mera, jer bi se u suprotnom problem samo preselio na druge kanale.
Intervju su vodili Tomas Šmit i Edgar Šuc za Austrijsku novinsku agenciju – APA.