Foto:Twitter
Javnost u Srbiji uzbunili su ruski mediji koji pišu o mogućnosti otvaranja ruske baze na tlu Srbije.
Beogradski listovi optužuju Rusiju da namjerno šteti interesima Srbije baš u trenutku kad su oči Zapada uperene prema Beogradu, zbog očekivanja hoće li nova vlada koja se tek treba formirati biti proeuropski orijentirana. Najoštrija je ocjena da je Rusija pokrenula hibridni rat protiv Srbije, što piše tiražni Blic.
Ovaj list je objavio veliki tekst pod naslovom “Novi Putinov propagandni udar na Srbiju! Kako nas Moskva opet zloupotrebljava za potrebe “hibridnog rata” sa Zapadom plasirajući lažnu priču o ruskoj bazi u našoj zemlji”.
Jako ih je iznerviralo što je izjavu u kontekstu mogućnosti otvaranja ruske baze na tlu Srbije dao dugogodišnji ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko. To nije prvi put da Moskva gleda na Srbiju kao na svoj teritorij na kojem pokušava zbog svojih interesa pojačati napetosti i izazvati rat, ocjenjuju analitičari za “Blic”.
U tekstu koji donosimo u nastavu se navodi da od kada je 24. februara počeo rat u Ukrajini Srbija trpi stravične pritiske da se pridruži sankcijama EU prema Rusiji i za sada je jedina evropska država uz Belorusiju koja to nije učinila. Međutim, kao da Moskvi to nije dovoljno pa povremeno želi dodatno da obeleži Srbiju kao “svoju” i to prilično neodmerenim izjavama i potezima svojih zvaničnika ili propagandnih medija.
Jedan od njih je i portal Lenta.ru koji finansira ruska Sberbanka. Na tom portalu proneli su dezinformaciju da bi “u Srbiji mogla da se pojavi ruska vojna baza koja će obavljati različite izviđačke zadatke i nadgledati okolinu”.
To je mišljenje ruskog vojnog eksperta i istoričara Borisa Julina, a Lentar. ru navodi da je o ruskoj vojnoj bazi u Srbiji govorio i ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko, navodi se u tekstu.
Kako je naveo Harčenko, “stvaranje ruskih vojnih baza u Srbiji suverene je stvar te države” i pritom dodao da je “to stvar i same Rusije”.
– Što se tiče zajedničkog humanitarnog centra, on postoji i funkcioniše za krizni odgovor u slučaju humanitarne katastrofe – naglasio je Harčenko.
Ruski ambasador u Beogradu je podvukao da je Srbija prijateljska država te da Beograd „fundamentalno odbija anti-ruske sankcije“.
Dezinformacija u vreme formiranja vlade u Srbiji
Blic u tekstu navodi da je zanimljivo da ruski mediji i zvaničnici u javnost izlaze sa ovom dezinformacijom u vreme kada se u Srbiji vode konsultacije o formiranju nove vlade koja bi mandatara trebalo da dobije sledeće nedelje.
Formiranje nove vlade u Srbiji sve vreme prati pitanje da li će ta vlada biti “proevropska” ili balansirana u svetlu svih pritisaka Zapada na Beograd da okrene leđa Moskvi zbog invazije na Ukrajinu.
Takođe, čini se da je ruska propagandna mašinerija ubacila je “u brzinu više” baš u periodu kada je malo “splasnuo” pritisak Zapada na Srbiju da uvede sankcije Rusiji.
Kao da je u interesu Kremlja da Srbija stalno bude u nezavisnom položaju, a da Zapadni Balkan bude konstatno u tenzičnoj, ratnohuškačkoj atmosferi pa se sada puštaju, najave o navodnom formiranju ruskih vojnih baza u našoj zemlji, navodi se u tekstu.
Lavrov pravio sličnu “medveđu uslugu”
Slično je bilo i pre dva meseca kada se ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov maltene sampozvao u Beograd i danima najavljivao posetu prestonici Srbije iako je od početka bilo jasno da je to “nemoguća misija”.
“Srbija Rusiji moneta za potkusurivanje”
Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić ističe za “Blic” da su najave o formiranju ruskih baza u Srbiji “još jedan dokaza da naša država služi Rusiji kao moneta za potkusurivanje”.
– Rusija želi da pokaže da Srbiju upotrebljava i zloupotrebljava kako ona želi i može. Izjava ruskog ambasada u vezi sa ruskim vojnim bazama u Srbiji je po meni nedozvoljena i zaslužuje oštru reakciju jer predstavlja napad na suverenitet jedne države – ocenjuje za “Blic” Đukić.
Kako kaže, Srbija se sada nalazi u još težoj situaciji.
– Ovo će svakako izazvati još veće podozrenje prema našoj državi od strane međunarodne zajednice pred kojom je naša pozicija ionako već potkopana. U Srbiji, nažalost, postoji logistička baza za ruske medije, propagandu, soft politiku ili rusku meku moć. I ta baza ima značajnu ulogu kao i prava vojna baza – smatra Đukić.
“Vojna baza – nemoguća misija”
Naš sagovornik tvrdi da je jasna namera Kremlja.
– Moskva želi da se Srbija legitimiše kao nesporna ruska vojna obaveštajna baza u Evropi. Pazite, Rusija najavljuje svoju bazu u Srbiji iako zna da je to trenutno nemoguće da ostvari sa ruskim vojnicima, tenkovima, topovima… Srbija je za Rusiju ostrvo u moru NATO zemalja. Da bi došla do ostrva mora, najpre, da osvoji to more – zaključuje Đukić.
“Očajnički trzaji hibridnog rata”
Predsednik obrazovno-istraživačkog centra “Libek” Miloš Nikolić deli slično mišljenje.
– Ruski propagandisti pojačavaju bajke o ruskim bazama u Srbiji, o ruskoj vojnoj pomoći da se povrati Kosovo. Očajnički trzaji hibridnog rata usmerenih protiv interesa Srbije. Osnova ruskog delovanja u regionu je produbljivanje nepoverenja, jačanje napetosti, huškanje na rat – ističe Nikolić.
Kako kaže, sve zvuči nerealno.
– Najava navodnog razmatranja pokretanja ruske vojne baze u Srbiji, u situaciji kada nijedan njihov zvaničnik ne može ni fizički da dođe do Srbije, bila bi smešan pokušaj poigravanja emocijama nacionalističkog dela domaće javnosti, da ne postoji širi kontekst ruske invazije – podvlači Nikolić za “Blic”.
Dvostruka težnja Kremlja
Naš sagovornik ocenjuje da “taj širi kontekst podrazumeva dvostruku težnju Kremlja”.
– Sa jedne strane, propagandna aktivnost Moskve teži tome da podstiče napetosti u Evropi kako bi skrenula pažnju od svoje operativne zaglavljenosti i bezidejnosti u Ukrajini. Sa druge strane, i ono što je mnogo opasnije za nas, to jeste nastavak kontinuiranog pritiska na Srbiju da stane jače uz Putinovu ratnu mašineriju – apostrofira Nikolić.
Oštri pritisci sa Istoka na Srbiju
Predsednik “Libeka” podeća da je nedavno predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko kao “Putinov posrednik, poslao sličnu neprihvatljivu poruku”.
– Izjavio je da iako ima problema na relaciji Beograd-Minsk zbog sankcija koje je Srbija uvela Belorusiji, on pravi razliku, kako je rekao između odluka rukovodstva i stavova naroda. Ovim se Srbija stavlja u izuzetno teško poziciju – ocenjuje Nikolić.
Kako kaže, Srbija nije saveznik Rusije u agresiji na Ukrajinu.
– Kao zemlja koja je posvećena ubrzanju EU integracija, odnosno izgradnji strateški važnih odnosa sa najvažnijim partnerima i koja opravdano računa na strateško strpljenje Zapada po pitanju uvođenja sankcija Putinovom režimu, sada mora da se određuje u odnosu na veoma oštre pritiske sa Istoka koji često sadrže i elemente pretnji da će Srbija doživeti ozbiljne posledice ako ostane na tom kursu – zaključuje Nikolić.
Putin uporedio nezavisnost Donbasa sa Kosovom
Koliko Kremlj misli samo na svoje interese moglo se videti na početku rata u Ukrajini kada je predsednik Rusije Vladimir Putin tvrdio da su Donjeck i Lugansk postali nezavisni po analogiji sa odlukom Međunarodnog suda o Kosovu.
– Veoma sam dobro upoznat, lično sam čitao dokumenta Međunarodnog suda UN o Kosovu. Dobro se sećam odluke Međunarodnog suda gde piše da prilikom realizacije prava na samoopredeljenje određena teritorija bilo koje države nije u obavezi da traži dozvolu od centralnih vlasti da proglasi svoj suverenitet. To je rečeno u vezi Kosova i to je odluka međunarodnog suda. Tu odluku su svi podržali. Lično sam čitao sve te komentare organa SAD, evropskih zemalja, svi su to podržali. Ako je to tako, onda DNR i LNR imaju isto pravo da proglase svoj suverenitet, ne obraćajući se centralnim organima vlasti Ukrajine, jer je presedan napravljen, navodi se u Putinovoj izjavi koju u svom tekstu prenosi Blic.