Najviši politički lider Hamasa nadgleda ogromnu finansijsku mrežu i živi stotinama milja od haosa, nasilja i bde u Gazi, često putujući privatnim avionima, da bi predstavljao militantnu grupu pred svetskim liderima širom regiona.
Iako je pod američkim ekonomskim sankcijama od 2018, Ismail Hanije (61) sada se suočava sa sve intenzivnijim ekonomskim napadom sa Zapada, u okviru šireg rata protiv Hamasa, piše Vašington post.
Od napada grupe na Izrael 7. oktobra, američki zvaničnici su obećali da će razbiti Hamasovu finansijsku mrežu, baš kao što Izrael obećava da će je vojno iskoreniti, a visoki zvaničnici Ministarstva finansija SAD putuju u Кatar, Saudijsku Arabiju i Evropu ne bi li ujednačeno izvršili pritisak na izvore finansiranja militantne grupe.
Visoki zvaničnici Ministarstva finansija takođe su optužili Hamasove najviše lidere da žive „u luksuzu“.
Hanije već odavno živi u Кataru, gde je iz luksuznog hotela klanjao u znak zahvalnosti kada su Hamasovi teroristi prvi put upali u Izrael i pobili civile.
Katar je sada američki saveznik koji pokušava da posreduje u oslobađanju više od 200 talaca koje drži ta militantna grupa, ali i kaže da će nakon toga preispitati svoj odnos sa Hamasom.
„Hanije je zaista važan — on je jedan od Bin Ladena u ovoj priči. Pogrešno je što on živi u Кataru u luksuzu, naizgled van našeg domašaja. Кatar ga mora predati“, rekao je za Vašington post Mark Volas, izvršni direktor Ujedinjenih protiv nuklearnog Irana i bivši zvaničnik administracije Džordža Buša.
Iako se militantna grupa i njeni lideri suočavaju sa američkim sankcijama od 1995. godine, Ministarstvo finansija je najavilo nove sankcije rukovodstvu Hamasa. Njihov cilj je, piše vašingtonski medij, da razobliče finansijsku mrežu koja je omogućila Hamasu da se naoruža. Međutim, taj cilj nije lako dostižan, podsećaju.
Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da se Hanijevo lično bogatstvo meri u milijardama dolara.
Ipak nezavisni stručnjaci kažu da nema dokaza koji bi podržali tu tvrdnju. Hamasovi finansijski resursi su u oštroj suprotnosti sa ogromnim siromaštvom sa kojim se suočava narod Gaze, čak i pre nego što je izraelska vojska pokrenula razorno bombardovanje te teritorije i uništila ogroman deo i onako nedovoljne i nekvalitetne infrastrukture.
Stručnjaci su podeljeni po piutanju toga koliko političko krilo zapravo kontroliče Hamasove militante u Gazi, te nije tačno poznato ni koliko je Hanija tačno znao o napadu. Ali jeste ga u proslavio istog dana, u luksuznom hotelu, zajedno sa još visokih zvaničnika Hamasa.
„Ministarstvo finansija Sjedinjenih Država je fokusirano na razbijanje Hamasovih finansijskih mreža“, rekao je Voli Adejemo, zamenik ministra finansija, za Кraljevski institut ujedinjenih službi, istraživački centar za spoljnu politiku, u Londonu prošle nedelje.
On je naglasio da su ovakvim grupama potrebna ozbiljna finansijska sredstava, te da su razvili načine da pristupe novcu ili da zaobiđu zabrane Zapada.
Porezi koji se nameću Palestincima, piše Vašington post, ogromni su u Gazi – čak se 20 odsto uzima na uvot.
Smo od poreza, Hamas prikuplja 400 miliona dolara godišnje, kaže Metju Levit, bivši zvaničnik Ministarstva finansija.
Militantna grupa je takođe stvorila ogroman portfelj investicija za koji američki zvaničnici procenjuju da vredi više od 500 miliona dolara, a verovatno čak i milijardu dolara.
On imaju svoju imovinu u Sudanu, Turskoj, Saudijskoj Arabiji, Alžiru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, između ostalih zemalja, piše Vašington post.
Pored toga, militantna grupa prima čak 450 miliona dolara godišnje od naknada za šverc na crnom tržištu, kaže Danijel Rot, direktor istraživanja u United Against Nuclear Iran.
Stejt department je takođe saopštio da Iran obezbeđuje čak 120 miliona dolara palestinskim grupama, uključujući Hamas, dok stručnjaci procenjuju da takođe dobija stotine miliona iz drugih međunarodnih izvora finansiranja, uključujući Кatar.
Sve u svemu, Hamas troši oko 1,6 milijardi dolara na vladine operacije u Gazi, navodi Rot.
Izrael i Egipat uveli su strogu blokadu u Gazi otkako je Hamas preuzeo tu teritoriju 2007. godine nakon borbe sa Fatahom, političkom strankom koja kontroliše palestinske vlasti na Zapadnoj obali — što čini šverc unosnim.
Ova ograničenja su takođe povredila prosečne građane Gaze, i izgurali Palestince iz međunarodnog ekonomskog sistema.
Ipak, Hamasovi nezakoniti međunarodni finansijski kanali igrali su ključnu ulogu u finansiranju napada 7. oktobra, zbog čega je morao da plati vojnike, municiju i drugo oružje da se probiju kroz IDF i visokotehnološki, skup sistem nadzora na granici sa Gazom, piše Vašington post.
Trezor je 18. oktobra najavio sankcije onima koji podržavaju i finansiraju Hamas.
Stručnjaci su rekli da čak i ako se ekonomija Gaze u potpunosti zatvori, Hamas bi i dalje mogao da dobije sredstva od Irana i sopstvenog investicionog portfelja koji bi mogli da budu preusmereni na operacije na Zapadnoj obali ili negde drugde.
Levit je takođe rekao da bi Ministarstvo finansija trebalo da nastavi sa uvođenjem kazni koje bi odsekle sve delove i ogranke američkog finansijskog sistema, a koje Hamas može da koristi.
To su sanckije koje već primenjuje na Hezbolah, podseća on.
Rođen u izbegličkom kampu Šati u Pojasu Gaze, Hanija su pritvorile izraelske vlasti zbog pridruživanja protestima u okviru Prve intifade 1987. godine, navodi BBC, a zatim je ponovo zatvoren 1988. godine.
Hanija se brzo popeo do vrhova militantne grupe. BBC je takođe izvestio da je Hanija povređen u izraelskom vazdušnom napadu u septembru 2003. na stambeni kompleks u gradu Gaza.
Hanija je izabran za vođu Hamasa od strane saveta čiji članovi nisu poznati, prema Evropskom savetu za spoljne odnose.
Na tu funkciju je odabran 2017. i ponovo 2021. godine, kada mu je dat još jedan četvorogodišnji mandat.
U video snimku objavljenom ubrzo nakon napada 7. oktobra, Hanija i grupa od desetak muškaraca okupili su se da se pomole na podu dok su se slike masakra puštale na televiziji.
Zapad je više puta optuživao najviše rukovodstvo Hamasa da uživa u raskošnom načinu života izvan Gaze, dok prosečni Palestinci trpe posledice akcija terorističke grupe.
Adejemo, zamenik ministra finansija, rekao je prošle nedelje da „slično kao i mnoge ruske elite, visoki zvaničnici Hamasa često žive u luksuzu, dok se prosečan Gazan suočava sa teškim životnim uslovima“.
Brajan Nelson, podsekretar za terorizam i finansijske obaveštajne službe, takođe je rekao u prošlomesečnom obraćanju da investicioni portfelj omogućava zvaničnicima Hamasa da „žive u luksuzu, uključujući i drugde na Bliskom istoku, dok se obični Palestinci u Gazi suočavaju sa teškim životnim uslovima i strašnim izgledima .”
Međutim, portparoli amerčkog Ministarstva trezora su odbili da pruže bilo kakve dokaze koji bi potkrepili ove tvrdnje.
Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova takođe je odbilo da pruži bilo kakve dokaze koji podržavaju tvrdnju da Hanija i drugi najviši lideri Hamasa vrede milijarde dolara.
Portparol Hamasa takođe nije odgovorio na zahteve za komentar o Hanijevom ličnom bogatstvu.
Hanije je bio u mogućnosti da vodi operacije iz Кatara jer su Sjedinjene Države i Izrael dugo prećutno podržavali njegovo prisustvo tamo, verujući da je bolje imati Hamasove vođe negde gde mogu da budu nadgledani, a ne negde, kao što je Iran, gde ne mogu.
Međutim, čini se da su događaji od 7. oktobra zakomplikovali taj prećutni dogovor u očima nekih članova Кongresa, čak i dok Кatar pomaže u pregovorima o oslobađanju talaca koje drži Hamas.
Izrael uvodi ograničenja na kretanje Palestinaca unutar Gaze, što čini daleko praktičnijim za lidere Hamasa kao što je Hanije da žive u inostranstvu.
Opet, čak i dok stanovnici Gaze pate pod vlašću Hamasa, izraelskog bombardovanja i rata – u kojem je ubijeno više od 10.000 ljudi, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze (koje kao i svaku državnu instituciju u Gazi kontroliše Hamas) – upravo bi takvi neuslovi mogli da pojačaju podršku Hamasu.
„Istorijski gledano, politički biro Hamasa je premešten u inostranstvo, i to je bezbednosna taktika od samog početka“, rekao je Tarek Bakoni, predsednik odbora al-Šabake, palestinskog istraživačkog centra, i autor knjige o Hamasu.
Bakoni je takođe rekao da, iako u Gazi postoji mnogo nezadovoljstva prema Hamasu zbog trenutnog trenutka, važno je ne precenjivati razmere reakcije.
„Mislim da su se istorijski Palestinci u Gazi takođe okupljali oko Hamasa u trenucima kada bi eskalirao otpor prema Izraelu, jer veruju da je to jedini način da se izbore sa izraelskim vlastima“, kazao je on.
Na Кapitol Hilu raste pritisak na Sjedinjene Države da obezbede da najviši lideri Hamasa, kao što je Hanije, više ne mogu da kontrolišu finansije terorističke grupe iz sigurnosti Кatara.
„Administracija treba da kaže Кatarima da ove ljude treba da predaju vladi SAD-a ili Izraela. Ne bi trebalo da mogu da ostanu tamo“, rekao je predstavnik Huan Vargas, član podkomiteta za finansijske usluge Predstavničkog doma za nacionalnu bezbednost i nezakonito finansiranje.
„Vlasti Katara bi trebalo da naprave izbor: na čijoj su strani – na strani terorista ili na strani Amerikanaca? Taj izbor treba im nametnuti“, zaključio je on, piše Vašington post.