Foto:Screenschot
Do tog protesta pre 25 godina, Ivica Lazović bio je tek mladi policajac, koji je radio na beogradskom aerodromu i sa porodicom živeo u njegovoj blizini.
Ali, razočaran u vlast Slobodana Miloševića u Srbiji, krenuo je 24. decembra 1996. godine u centar Beograda.
Tamo su se već više od mesec dana odvijali studentski i opozicioni protesti zbog krađe na lokalnim izborima.
Socijalistička partija Srbije (SPS) izgubila je izbore u Beogradu i drugim velikim gradovima, ali su optuženi da su falsifikovali rezultate tako su što povećavali glasove koje su dobili, a smanjivali broj glasačkih listića na kojima je bila zaokružena opoziciona koalicija.
Ivica je bio član tada najveće opozicione stranke Srpskog pokreta obnove (SPO), koja je učestvovala u protestima.
„Nisam ni mislio taj dan da idem na protest, ali sam klao svinje i nosio ovima iz SPO čvarke da se počastimo”, priča Ivica dve i po decenije kasnije za BBC.
„Sećam se da je bilo mnogo ljudi. Onda sam dobio metak, a samo što nije počeo građanski rat u zemlji.”
Na Ivicu je pištoljem pucao niži funkcioner SPS-a i ostavio mu trajne posledice po zdravlje.
Jer, tog dana nije održan samo jedan u nizu protesta opozicije i studenata.
To je i dan kada je Slobodan Milošević organizovao kontramiting.
Na ulicama Beograda, sada čuvenom rečenicom „Volim i ja vas”, pozdravio je pristalice koji su mu prethodno uzvikivali: „Slobo, mi te volimo”.
Pisac Vladimir Arsenijević će reći: Nije trebalo da nose nikakve transparente, donijeli su svoja lica i to je bilo dovoljno. Transparente će poslije bacati a lica će im se mijenjati od zbunjenosti i straha jer su se uvjerili da je sve drugačije od onog što im je govorila državna televizija.
„Kontramiting predstavlja vid političke aktivnosti gde je glavna ideja upropastiti ciljeve protivnika dokazivanjem moći”, objašnjava za BBC Erik Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
„Isključuje se dijalog i kompromis i samim tim suština politike.”
Ovo je ujedno i dan kada su, tvrdi Gordi „nastali sendvičari i botovi” u Srbiji, odnosno ljudi koji po direktivi i za korist dolaze na neki skup.
Formu kontramitinga nije izmislio Slobodan Milošević, kaže za BBC Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Takvi vidovi političkih akcija svojstveni su u zemljama Latinske Amerike, dodaje.
Ovaj vid „pritiska na nezadovoljne” i dalje je prisutan u političkom životu Srbije, kaže Pavićević.
Zimske cipele i zima 1996.
Da bi bilo gde stigao, Ivici Lazoviću danas treba tri puta više vremena nego prosečnom čoveku.
Jer, kad je pre 25 godina dobio metak u potiljak, cela leva strana tela mu je oduzeta i postao je trajni invalid.
Levu nogu vuče dok hoda, a zimske cipele velika su mu muka, jer ga svaki komad obuće koji je probao – žulja.
Leva ruka mu je nepokretna i zavijena.
Ipak, Ivica ekipu BBC-ja dočekuje u porodičnoj kući u Boljevcima, kako kaže, „bez dana mirovanja”.
Ispred kuće je nekoliko bicikala, prevozno sredstvo za invalide, ali Ivica gotovo svuda ide peške ili gradskim prevozom.
„Jedno su me učili – drugo sam doživeo”, kaže on.
Kada ga pitam da se priseti šta se dogodilo pre 25 godina, odmah vadi nekoliko velikih fascikli.
U njima su, pored računa za komunalije, novinski članci i lekarski izveštaji.
Naslovi Živko Sandić upucao Ilicu Lazovića i Upucan za ceo život ispunjavali su novine pre dve i po decenije.
„Hoćeš da pipneš ranu, ako ti nije gadno, evo pogledaj”, kaže on i pokazuje na potiljak.
Cijeli tekst donosi BBC