– Pred Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove u Hagu danas bi trebala da počne dvodnevna rasprave o žalbama na prvostepenu presudu nekadašnjem komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generalu Ratku Mladiću.
Advokat generala Ratka Mladića Branko Lukić rekao je Srni da odbrana ne zna kako će izgledati to ročište i da bi trebalo da četvoro sudija bude na video-linku, a general Mladić će ili biti u zasebnoj sobi ili “u nekom staklenom kavezu” odakle će sa advokatom odbrane Draganom Ivetićem komunicirati razglasom.
Кako je objasnio, to znači da će generalu Mladiću biti uskraćeno pravo povjerljivog razgovora sa svojim advokatom.
Prvostepeno vijeće Haškog tribunala osudilo je 22. novembra 2017. godine generala Mladića na doživotnu kaznu zatvora zbog navodnih ratnih zločina tokom rata u BiH.
Mladić je u pritvoru u Hagu od 2011. godine, kada je uhapšen u Srbiji, a suđenje je počelo 16. maja 2012.
Na prvostepenu presudu žalilo se i Tužilaštvo Haškog tribunala. Tužilaštvo je u najavi žalbe na presudu predložilo da Apelaciono vijeće proglasi Mladića krivim za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Foča, Kotor-Varoš, Prijedor, Sanski Most i Vlasenica, odnosno za tačku optužnice po kojoj je oslobođen.
Mehanizam za međunarodne krivične sudove je u septembru 2018. prihvatio zahtjev Mladićeve Odbrane za izuzeće troje sudija iz žalbenog postupka zbog navodne pristrasnosti, odnosno sudije Theodora Merona te Carmela Agiusa i Daquna Liua.
Ovaj zahtjev Odbrane je prihvatio sudija Jean-Claude Antonetti, koji je u odluci naveo da troje sudija “djeluju pristrasno” s obzirom da su u ranijim predmetima u Haagu donosili određene zaključke koji se tiču Ratka Mladića. Antonetti je o ovom zahtjevu odlučivao nakon što se predsjednik MMKS-a Meron izuzeo iz odluke zbog toga što se podnesak odnosi i na njega.
Troje novih sudija koji su imenovani u Žalbeno vijeće u Mladićevom predmetu nisu imali ranije predmete koji se tiču Srebrenice.
Sutkinja Nyambe ranije je u Haagu donosila odluke kojima je osporavala genocid u Srebrenici.
Ona je u predmetu protiv bivšeg visokog oficira Vojske Republike Srpske Zdravka Tolimira imala izdvojeno mišljenje, kojim je dovodila u pitanje zaključke o njegovoj odgovornosti i generalno o karakteru zločina.