Novi Dani
Sa ove distance

Deset na jednog – Prije 33 godine u Afganistanu se odigrala jedna od zadnjih slavnih bitaka Sovjetske armije

7/8 januara 1988 godine se dogodila jedna od najžešćih bitaka za sve vreme Avganistanskog rata, tzv. Bitka za kotu 3234. Na ovom mestu koje se nalazi na samoj avganistansko-pakistanskoj granici grupacija od oko 400 mudžahedina je napala na 39 hrabrih sovjetskih padobranca iz sastava 9.čete 345.gardijskog padobransko-desantnog puka VDV.


Čuveni okršaj se desio tokom velike sovjetske ofanzive kodnog imena „Magistrala“, u cilju deblokade putne komunikacije koje povezuje glavni grad provincije Paktija-Gerdez, sa gradom Xost.

Ovaj grad je sa okolnim mestima smešten nedaleko od državne granice sa Pakistanom. Sa topografske tačke gledišta, radi se o veoma zahtevnom terenu brdsko-planinskog karaktera, koji je siromašan komunikacijama. Jedini, koliko toliko funkcionalni put, po kome se mogla kretati borbene tehnika je prelazio preko prevoja Sat-Kandav.

Preko ovog prevoja sovjetske isturene borbene grupe su održavale svoju vezu sa drugim regionima koji se nalaze u Avganistanu, i glavnim gradom Kabulom koji je bio centralna logistička tačka za podršku celokupne operacije.

Gubitkom kontrole nad ovim prevojom, ova komunikacija bi postala neupotrebljiva, a veliki broj sovjetskih jedinica angažovanih na zatvaranju granice sa susednim Pakistanom, postale praktično odsečene od glavnine svojih snaga.

Opšta situacija pred početak bitke u provinciji Paktija

Sovjetske trupe u garnizonu Xost su se krajem 1987.godine našle u veoma teškoj operativnoj situaciji. Sa njima su se nalazile i savezničke avganistanske trupe (DRA) i odredi mesne milicije, koje su blokirane usled snažne aktivnosti krupnih mudžahedinskih formacija, koje su u Avganistan upadale iz susednog Pakistana.

Neprijatelj je imao nameru da u potpunosti uništi ovaj garnizon i na njegovim razvalinama obrazuje slobodnu teritoriju.

Posledica ovako snažne ofanzive je bilo povlačenje glavnine sovjetskih oklopno-mehanizovanih jedinica iz šireg rejona grada Xost, posle uspešne likvidacije mudžahedinskog uporišta Džavara. Ova operacija sovjetske vojske je okončana u proleće 1986.godine. Posle napuštanja ove prostorije, u ispražnjene međuprostore su ušle reorganizovane i dobro naoružane formacije mudžahedina, koje su uspele da sa svih strana opkole grad Xost, i preseku vitalnu komunikaciju sa gradom Gardez. Komandant sovjetske 40A je naredio da se snabdevanje odsečenih snaga (hrana i municija) realizuje iz vazduha, dok se ne organizuju kopnene snage za proboj blokade. Ovaj način snabdevanja je bio privremenog karaktera, i morala se brzo osmisliti kopnena operacija.



Glavni štab sovjetske armije je krenuo u pripremu vojne operacije „Magistrala“. Njen glavni zadatak je bila energična deblokada putne komunikacije Gardez-Xost u cilju stvaranja neophodnih uslova za nesmetano snabdevanje grada Xost hranom, gorivom i municijom. U tu svrhu je obrazovan veliki konvoj sastavljen od teretnih vozila.



Angažovane snage na zaštiti rute za snabdevanje


U operaciji su učestvovale jedinice 1. i 3. padobransko-desantnog bataljona iz 345-og gardijskog padobranskog-desantnog puka (dalja skr. u tekstu 345.gpdp). Za obezbeđenje motorizovanog konvoja angažovane su jedinice 3-ćeg padobranskog-desantnog bataljona (u daljem tekstu skr. 3.pdb) koje su imale zadatak da sa svojim četama čvrsto posednu dominantne kote iznad puta. Ovaj bataljon je angažovan južno od komunikacije i njegov glavni cilj je bio zatvaranje pravaca koji iz neprijateljskog uporišta Srana izvode ka trasi glavnog puta. Neposredna zona njegovog dejstva se nalazila u blizini avganistansko-pakistanske granice. Radi što efikasnijeg izvođenja ovog zadataka, komanda bataljona je obrazovala nekoliko samostalnih borbenih grupa ranga čete, koje su brojale 85-90 padobranaca. Fokus ovih grupa je bilo energično posedanje najviših vrhova koji su od strane neprijatelja mogle biti upotrebljene kao osmatračnice, za navođenje artiljerijske vatre.

Borbena grupa koja je formirana od jedinica 8-me padobransko-desantne čete (8.pdč) je imala zadatak da zaume tri dominatne kote, dok je 9-ta padobranska četa (9.pdč) na svom pravcu napada morala da zauzme dva strateški važna objekta (kota 3234) i (kota 3228). Sa ovih pozicija se kao na dlanu mogao videti put na daljini i do 30km.

U rano jutro 27.decembra 1987.godine, izviđački vod 3.pdb je uz vatrenu podršku 9.pdč uspeo da posle kraće borbe zauzme kotu 3228, dok je napad na kotu 3234 odbijen snažnim otporom utvrđene grupe mudžahedina. U noći 27/28 decembra, posle snažne artiljerijske pripreme, obnovljen je napad na ovu kotu koja je zauzeta do ranih jutarnjih časova. Zaposedanjem ova dva ključna topografska objekta komunikacija Gardez-Xost je bila slobodna za pokret motorizovane kolone, koja je upućena iscrpljenom garnizonu. Komandant 345.gpdp je odobrio nameru majora Ivonika (kmd. 3.pdb) da sa tri voda iz sastava 9.pdč posedne kotu 3234, koja se nalazila 7-8 kilometara jugozapadno od središnjeg dela komunikacije.

Vodovi iz sastava 9.pdč sa kojim je komandovao stariji poručnik Sergej Tkačjov, je brzo izvršila svoj zadatak i čvrsto zaposela ovaj objekat. Padobranci su izveli neophodne inžinjerijske radove (izrada nekoliko bunkera, kamenih ograda i rovovskih linija), a na južnim prilazima objektu je postavljen veći broj protivpešadijskih mina. Na vrh je iznesen i teški mitraljez kal.12,7mm „Utjos“ koji je vatreno pokrivao širi rejon oko ove kote, kao i automatski bacač granata „Plamja“. U neposrednoj odbrani objekta se nalazilo 40% ukupnog sastava ove čete, tačnije 39 vojnika. U ovoj grupi su se nalazili i pripadnici 2.haubičke artiljerijske baterije iz sastava 345.gpdp na čelu sa starijim poručnikom Ivanom Babenkom, koja je imala zadatak da održava stalnu vezu sa vatrenim pozicijima gde je bila razmeštena artiljerija, i vrši neophodnu korekciju vatre prilikom njenog dejstva.

Pošto je urađena procena da je ovim aktivnostima padobranskih jedinica otklonjena svaka opasnost za ugrožavanje putne komunikacije Xost-Gerdez, izdato je naređenje za pokret motorizovane kolone ka garnizonu Xost.


Tok bitke


U popodnevnim časovima 7.januara 1988.godine, posle snažne artiljerijske pripreme veća grupacija avganistanskih mudžahedina (oko 200-250 boraca) je izvela snažan pešadijski napad na kotu 3234. Osnovni cilj ovog napada je bilo zauzimanje ove kote i dalji prodor ka komunikaciji Gardez-Xost. Istovremeno, mudžahedini su izveli kombinovani artiljerijsko-pešadijski napad na gotovo celokupnu liniju koju je poseo 1.pdb/345.gpdp. Napad je bio dosta dobro organizovan, tako da komanda 345.gpdp u prvi mah nije mogla da razazna glavni pravac neprijateljaskog udara.

Negde oko 15:30č neprijatelj je po jedinicama 9.pdč koje su branile kotu 3234 izveo snažan artiljerijski napad. Sve vatrene tačke su napadnute sa velikim brojem projektila ispaljenih iz bestrzajnih oruđa, minobacača, streljačkog naoružanja i ručnih raketnih bacača. Neprijatelj je dejstvovao i artiljerijskim raketnim sredstvima.Vešto koristeći razne uvale i stene koje su ga štitile prilikom nastupanja, neprijatelj je uspeo da podiđe glavnom odbrambemom položaju 9.pdč, i izađe na jurišno rastojanje. Istureni delovi napadača su izašli na daljinu manju od 200 metara od sovjetskih padobranaca.



Posle sat vremena intezivne borbe počeo je da pada mrak. Neprijatelj je razdvojio svoje snage i uz dodatna pojačanja produžio napad na vodove 9.pdč iz dva pravca. U oštroj borbi koja je trajala od 16:30-17:20č napad je odbijen. Neprijatelj je pretrpeo gubike od oko 50 ljudi izbačenih iz stroja (od toga najmanje 10 poginulih). Međutim , on je uspeo da se još više približi padobrancima na daljinu koja je sada iznosila 60-100 metara. Dalji prodor neprijatelja je zaustavljen i on nije mogao ni metar napred.

U ovim borbama poginuo je nišandžija na teškom mitraljezu „Utjos“, narednik Vjačeslav Aleksandrov, koji je ujedno bio i komandir mitraljeskog odeljenja. Tom prilikom mitraljez je pretrpeo teža oštećenja, tako da je izbačen iz borbe.

Posle 15-minutog predaha, mudžahedini su obnovili svoj napad. Glavni udar je usmeren na poziciju na kojoj se nalazio uništeni „Utjos“. Ponovo su na sve strane počeli da lete svetleći meci, koji su se odbijali od tvrdo stenje i zemlju surove planine. Artiljerijski oficir Ivan Babenko je zatražio artiljerijsku podršku pukovske haubiučke grupe kojoj je kasnije pridodata i artiljerija mehanizovanog bataljona. Usled artiljerijskog dejstva i žilavog otpora padobranaca, nerijatelj nije uspeo da ostvari svoju zamisao i oko 18:30č je prekinuo sa daljim napadom.

Brzom reorganizacijom svojih snaga mudžahedini su su oko 19:10č pokrenuli i treći artiljerijsko-pešadijski napad na kotu 3234. Podržani snažnom vatrom iz minobacača, mitraljeza i RPG oni su u gustom pešadijskom stroju (oko 300 borica) bez obzira na sopstvene gubitke pokušali da se domognu pozicija koje su branili padobranci. Međutim, i ovaj napad je bio odbijen.



Posle dvočasovonog primirja koju je prekidala sporadična paljba, oko 23:10č usledio je i četvrti napad na kotu 3234. Ovaj put su mudžahedini napali sa tri različite strane. Aktiviran je i veliki broj protivšeadijskih mina, jer je jedna grupa mudžahedina upala u minsko polje. Posebno kritično je bilo na zapadnim kosinama planine gde je neprijatelj uspeo da iskoristi nepokrivene mrtve uglove i priđe paodbrancima na svega 50 metara daljine. U tom momentu su masovno počele da se upotrebljavaju i ručne bombe. Ukupno gledano, u periodu od 20č do 03č sledećeg dana, padobranci su uspeli da izdrže seriju od čak devet uzastopnih napada neprijatelja.

03:00č – Usledio je poslednji napad (12 po redu) koji bio najkritičniji od svih prethodnih. Neprijatelj je u njemu angažovao sve svoje rezerve.Zahvaljujući ogromnoj brojčanoj nadmoćnosti on je uspeo da se sa svojim prednjim delovima približi na manje od 50 metara od sovjetskih padobranaca, dok je na pojedinim odsecima prišao na svega 10-15 metara. Pripadnici 9.pdč su u tim momentima bila na minimumu kada je u pitanju raspoloživa municija. Oficiri su bili spremni da na sebe usmere artiljerijsku vatru.

Komandant 345.gpdp je odobrio predlog kmd. 3.pdb da u pravcu kote 3234 uputi izviđački vod i dva voda iz sastava 8.pdč., radi ispomoći padobrancima 9.pdč i održavanja branjenih položaja. Pitanje koje se ticalo taktičkog povlačenja sa ove kote nije uzeto u obzir usled toga što nije bila moguća evakuacija ranjenih i poginulih.

U kritičnim momentima bitke, braniocima iz sastava 9.pdč je u pomoć priskočilo 12 vojnika izviđačkog voda koji su se nekako probili do ove kote. Ova grupica specijalaca koju je predvodio poručnik Aleksaj Smirnov, uspela je da doturi i nešto municije. Da bi uopšte došla do kote 3234 grupa izviđača je morala da savlada rastojanje u dužini od 3 hiljade metara, po veoma neprohodnom terenu i u uslovima totalnog mraka. Spajanje se padobrancima 9.čete stvorilo je uslove za prelazak u žestok protivudar, što je definitivno odlučilo pobednika ovog teškog boja. Pošto su ocenili da je braniocima stiglo dodatno pojačanje u ljudstvu, mudžahedini su doneli odluku da prekinu dalja ofanzivna dejstva, i da sa svim snagama koje su bile u dodiru sa sovjetskim padobrancima, krenu u povlačenje.Oni su tom prilikom iza sebe ostavili i veliki broj poginulih i ranjenih, koji su skapavali na obroncima stenovite planine.

Prilikom slamanja ovog napada veliku ulogu je imala artiljerija. Padobrancima je sve vreme bitke pomagala grupa sastavljena od tri haubice kal 122mm D-30 i tri samohodne haubice kal. 152mm „Akacija“. Oni su po pozicijama neprijatelja ispalili više od 600 granata.



Ishod bitke


Rezultat 12-časovne bitke na koti 3234 je takav da mudžahedini nisu uspeli da ostvare svoju zamisao u cilju zauzimanja ovog strateški važnog objekta. Pošto su pretrpeli velike gubitke, neprijatelj je na svim pravcima počeo naglo da odstupa u pravcu pakistanske granice.

Sovjetska 9.pdč je imala 34 oficira i vojnika izbačena iz stroja (gotovo 90% sastava koji se nalazio na svojim položajima). Od ovog broja poginulo je 6 padobranca, dok ih je 28 ranjeno (od čega 9 teže).

Mlađi vodnik V.A.Aleksandrov i vojnik A.A.Meljnikov su posmrtno odlikovani ordenom Xeroja Sovjetskog Saveza.

Mudžahedini su tokom napada imali artiljerijsku podršku koja je dolazila sa teritorije susednog Pakistana. Takođe, prema podacima koje je predstavio komandant 3.pdb, za dovlačenje novih snaga i evakuaciju ranjenika protivnik je koristio vojno-transportne helikoptere pakistanske vojske, usled čega je komanda 345.gpdp pretpočinila ovom bataljonu jedinice PVO koje su bile opremljene lakim prenosnim raketnim sistemima.



Procene neprijateljskih gubitaka


Precizna brojka nije poznata. Različiti izvori se da je u ovoj bici učestvovala grupa koja je brojala oko 400 mudžahedina. Jedinice koje su napadale na kotu 3234 su prema svedočenjima neposrednih učesnika bitke nosile crne uniforme sa pravougaonim crno-žuto-crvenim amblemima na rukavima, što je govorilo da se radilo o islamističkom odredu „Čёrnый Aist“ (prev. Crne rode). Pored ovog odreda u ovom napadu su učestvovali i pripadnici pakistanskog puka za specijalne operacije „Činhatval“. Što se tiče gubitaka pretpostavka je da su napadači imali najmanje 200 boraca izbačenih iz stroja.

I ruska kinematografija je obradila ovaj događaj tako što je snimila film „9 rota“ (prev.“9 četa“), a herojski otpor sovjetskih padobranaca je opevao i čuveni hard-rok sastav Sabaton u kompoziciji „Hill 3234“ (album The Last Stand).

rs.rbth.com




Pročitajte još