Devojke sa hidžabom ogrnute zastavom Srbije – Slika društva koje izlazi iz mraka nacionalizma i generacije koja ne pristaje na mržnju

Heroine i heroji studentskog „pohoda“ na Novi Sad, uoči godišnjice od pada nadstrešnice na tamošnjoj železničkoj stanici i komemorativnog skupa, apsolutno su studentkinje i studenti iz Novog Pazara. Oni hodaju više od 400 kilometara, punih 16 dana, piše Danas.

Od Novog Pazara do Novog Sada.

Ono što je posebno u fokusu tokom te „šetnje“ novopazarskih studenata jesu reakcije građanki i građana Srbije koji ih po gradovima širom Srbije dočekuju sa suzama u očima, ističući posebno činjenicu o tome da se ovakvim činom ruše predrasude koje je zli i pogubni nacionalizam, putem vlasti socijalista Slobodana Miloševića i radikala Vojislava Šešelja, tokom devedesetih, otrovao našu zajednicu.

S druge strane, novopazarske studentkinje i studenti, Bošnjakinje i Bošnjaci, neretko tokom ovog puta, dok govore za medije, napominju da nikada više nisu osećali pripadnost državi Srbiji, nego u trenucima koji se odvijaju tokom studentske pobune protiv režima Aleksandra Vučića.

Desetak studentkinja i studenata iz Novog Pazara učinili su više za rušenje pogubnog nacionalizma, mržnje i podela koju aktuelni režim opet gaji posle ratova devedesetih, više nego bilo ko.

„Vučić igra na nacional-šovinizam i nacionalnu mržnju“

Ovaj režim je otrovao naše društvo mržnjom. Već gotovo deceniju i po naprednjački režim izaziva podele i polarizaciju, igrajući na nacional-šovinizam i nacionalnu mržnju – kaže istoričar Milivoj Bešlin, saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

U tom smislu je studentski pokret iz Novog Pazara, kaže, ne samo sada, nego punih godinu dana, najbolja pojava za integraciju našeg društva i ravnopravnost svih građana.

– Dirljive scene novopazarskih studenata, emocije koje oni izazivaju u svakom mestu naše zemlje kroz koji su prošli, najbolje su svedočanstvo u sposobnosti društva da prevaziđe i pobedi destrukciju koju nam režim nameće. Ipak, ne treba imati iluzije da će oporavak, nakon sloma režima, biti dug i mukotrpan proces. Ali pobunjeni studenti su stvorili osnov da taj proces započne na miran i demokratski način – zaključuje Milivoj Bešlin.

„Novopazarski studenti su gandijevskom metodom razoružali šatorski nacionalizam“

Prema rečima politikologa Fahrudina Kladničanina, pešačenje novopazarskih studenata ka Novom Sadu jedan je od najplemenitijih i najhrabrijih činova građanske emancipacije u Srbiji u poslednjim decenijama.

– To nije samo put mladih ljudi, već hod jednog društva koje, korak po korak, izlazi iz mraka nacionalizma. Ovi studenti su, gotovo gandijevskom metodom, razoružali sve prizemne oblike šatorskog nacionalizma. Bez agresije, transparenata i parola, pokazali su ono što je nacionalizam najviše pokušavao da sakrije, da je drugi čovek zapravo naš saputnik, nikakva pretnja – objašnjava Kladničanin.

Kada devojka sa hidžabom, ogrnuta zastavom Srbije, korača ka Novom Sadu, to je prizor koji ima snagu katarze, kaže.

– To je slika u kojoj se urušava stara matrica straha, jer ta slika više ne izaziva nelagodu, već izraz poštovanje. Nacionalizam gubi smisao u trenutku kada hidžab i zastava Srbije, Milan i zastava Bošnjaka, idu zajedno, i kada nikome to više nije problem. Nacionalizam se razbija u trenutku kada se “drugi” prestane doživljavati kao pretnja, a postane čovek, prijatelj, saborac. Kada shvatimo da zastava ne pripada ideologiji, već svakome ko u toj zemlji želi da živi slobodno i dostojanstveno – navodi Kladničanin.

„Dolazi generacija Z, generacija koja više ne pristaje da mrzi“

Uloga koju su pazarski studenti preuzeli danas je izuzetno važna: oni su neki mogući početak društvene transformacije, dodaje.

– Da li oni zaista menjaju društveni kod, da li razgrađuju obrasce ponašanja koji su decenijama oblikovali naše društvo, to ćemo tek videti. Ali činjenica da je ova promena uopšte moguća, da se o njoj govori, i da je pokreću mladi, zaista ima istorijski momenat. Taj prizor je, zapravo, poraz čitave jedne epohe. On razotkriva koliko su isprazne i jeftine forme šatorskog nacionalizma, one koje pokušavaju da zadrže moć nad emocijama ljudi kroz strah, pesmu i galamu. Kada neko, poput Jelene Karleuše, pokuša da diskredituje ove devojke, iz nje ne govori nikava hrabrost, već strah od mladosti. A to što dolazi jeste generacija Z, generacija koja više ne pristaje da mrzi. Hod pazarskih studenata čisti put, i onaj isti put po kojem su nekada prolazili tenkovi, dok su ljudi bacali cveće. To je nezamislivo, ali se dogodilo – napominje Fahrudin Kladničanin.

Prema njegovim rečima, nacionalizam je već poražen i da budem jasan ne samo srpski, već svaki. Poražen je onog trenutka kada je jedna bošnjakinja, studentkinja, poslala poruku i svojoj zajednici da je Srbija zemlja svih nas. Taj gest ima snagu koju nijedna politička kampanja ne može nadmaširi.

– Studenti ne hodaju ni protiv koga, već ka nečemu. Ta dvosmernost njihovog hoda je suštinska: oni ne poručuju samo Srbiji da mora biti otvorenija, već i svojim zajednicama da pripadaju zemlji koju zajedno grade. To je jasno artikulisana politička poruka, iako još uvek nema svoju stranačku organizaciju, ni platformu. U meri u kojoj će ova energija u budućnosti dobiti politički izraz, videćemo već na nekim prvim izborima, kada se možda pojavi politika koja će se otvoreno pozvati na podršku studenata – zaključuje Fahrudin Kladničanin.

Tekst preuzet sa Danas.rs