Legendarni hrvatski i jugoslovenski košarkaš Dino Rađa u intervjuu za “Nedeljnik” se dotakao brojnih tema, govoreći o ratu na Balkanu, nacionalizmu, srpskoj i hrvatskoj košarci, Jugoplastici…
Rađa, koji kao po običaju nikada nema dlaku na jeziku, otvorio je sada dušu kao nikada prije.
Sve je krenulo kao i u blistavoj karijeri od Božidara Maljkovića.
“Ako je šjor Božo rekao da nešto može, onda nema razmišljanja”, počinje Dino Rađa.
Samo je nekoliko ljudi poput Božidara Maljkovića predstavljalo takav autoritet u njegovom životu, a o jednom od njih počinjemo priču. Mislili smo da je Rađa posljednji put u Beogradu bio na sahrani Dude Ivkovića, ali Dino je otkrio da je u međuvremenu bila još jedna ruta do Srbije.
Od Dude se, kaže, “nije oprostio”…
“Nemam se šta pozdravljati sa Dudom. Oprostio bih se kad bi prošao barem jedan dan da mi ne padne na pamet. Ovako, bio je to samo privremeni rastanak.”
O reprezentaciji Jugoslavije
“Uvjeren sam da se Jugoslavija nije raspala, bila bi vječni prvak Evrope. Znači od 1989. do 2225. nam niko ne bi bio ni blizu. Utakmica sa ‘drim timom’ iz 1992. godine, hm, mislim da bismo to izgubili. Bili smo tanki u toj utakmici za još pet-šest igrača koji su mogli izaći i suprotstaviti se, ali mislim da ni svi zajedno, kao Jugoslavija, ne bismo dobili tu ekipu. A sve ostale američke reprezentacije poslije toga, mislim da bi to bilo na jednu loptu i često bi išlo na našu stranu”, kaže Rađa.
“Zaboli me više ku**c za rat. Za četnike i ustaše, za antivaksere i sve ljude ograničene pameti koji nam ne dopuštaju da živimo normalno”, rekao je Rađa u intervjuu za “Nedeljnik”.
“Zaboli me ko je prvi počeo, ko je više pogriješio. Odbijam da učestvujem u tim pričama, koje su samo hrana za idiote koji nemaju druge sreće nego da se mrze. Da mi je da vidim da puste ljude da normalno žive. Sjećam se kao da je bilo juče, sedamdesetih godina je malo dražih gostiju bilo od Nijemaca. Ej, Nijemci sa kojima smo ratovali 25 godina ranije, bili su nam dragi gosti, a danas, 30 godina od rata ljudi i dalje hrane svoje duše tim pričama”, rekao je on u velikom intervjuu za Nedeljnik
On je pričao i o silasku sa postolja 1995.godine
“Ali reći ću ti da je to bila jedna velika glupost, jedan nesportski potez koji iz ove perspektive ne bih ponovio, ali je za to vrijeme i taj politički kontekst bio donekle i logičan” rekao je on
O srpskoj i hrvatskoj košarci
“Kažu da Hrvatska nema plejmejkera? Pa šta će ti plejmejker, zašto bi ga morali imati, igraj bez njega. Radi ono što je učinio Fil Džekson. Košarka je uvijek bila igra trojice, prije Fila i svih ostalih. Trojica se igraju loptom, druga dvojica smetaju i odvlače pažnju. Možete igrati dva na dva ili jedan na jedan, ali osnova košarke je tri na tri. A ni Filovi Bulsi nisu imali plejmejkera. Nije u tome stvar. Božo (Maljković) mi je na isto ovo pitanje jednom dao odličan odgovor. Rekao mi je da bi za poraze koje mi u Hrvatskoj olako shvatamo, u Srbiji neko ozbiljno naj***o i da igrači ne bi smjeli izaći na ulicu. U tome je stvar. Ja lično ne volim kad izgubim, ni soni kad igram s djecom”, naveo je Rađa.
O Jugoplastici
“Košarka teži stvaranju fenomena. Nije li Jugoplastika jedan od najvećih, a svakako i posljednjih jugoslavenskih? Nema sumnje da jeste. Imam zanimljivu priču. Tokom snimanja poznate serije ‘La casa de papel’ nešto pođe po zlu i direktor fotografije okuplja ekipu. On drži govor i kaže: ‘Ljudi, moramo biti malo kao Jugoplastika.’ Naravno, niko osim Darka (Helsinki) i Luke ne zna šta to znači, ali meni je to pokazatelj šta mu je Jugoplastika bila. Sad kad je bila premijera pete sezone, odlučio sam da ga iznenadim. Otišao sam na premijeru i sjeo u drugi red. Bio je u prvom, tačno ispred mene. A kad se projekcija završila i kad su se upalila svjetla, vidio me. Čovjek je mogao umrijeti od sreće. Dao sam mu žutu majicu Jugoplastike i on je sve skinuo pred par hiljada ljudi, ostao go do pojasa i obukao tu majicu. To je fenomen Jugoplastike. Bili smo košarkaški ‘Bitlsi'”, kazao je Rađa u velikom intervjuu u Nedeljniku.