Glavni grad Republike Srpske u 2021. godinu ulazi sa novim gradonačelnikom i nadom u bolje sutra. Jedan od trenutno najpopularnijih mladih političara u regionu, prvi čovek Banjaluke Draško Stanivuković (27) ugostio je ekipu portala Nova.rs i ispričao nam šta ga je sve sačekalo na novom poslu prvog radnog dana, koje odluke je već doneo, ko su njegovi uzori na političkoj sceni, ali i zašto je afera „Ikona“ najveći diplomatski skandal do sada.
Stanivuković je nedavno izazvao polemike i uglavnom negodovanje javnosti, kada je izneo svoje stavove po pitanju suda za ratne zločine u Hagu, Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Srebrenice, ali i Parade ponosa. Na naša pitanja, koja se tiču ovih spornih tema, međutim, nije bio spreman da odgovara, niti da komentariše svoje ranije izjave. Razgovor smo nastavili, baveći se, kako je naglasio, aktuelnijim i važnijim temama.
Kako protiču prvi dani novog gradonačelnika Banjaluke?
Banjaluka je 22 godine imala jednu upravu, gledala iste ljude i slušala istu politiku. A nije bilo suštinskih promena. Jedni te isti su zapošljavali svoje ljude i odlučivali o našim sudbinama, dok su gomilali dugove. To je ono što me je dočekalo. Pozitivno je što gradonačelnik ima velike nadležnosti i uveren sam da ćemo mnogo toga ovde da uradimo i popravimo. Kroz samo pet, šest dana doneli smo veoma važne i strateške odluke i već sam vrlo zadovoljan onim što smo uradili.
Prvog radnog dana, na posao ste došli autobusom. Zli jezici su taj Vaš čin prokomentarisali kao foliranje jer je poznato da posedujete automobil, kojim ste se već drugog dana dovezli u Gradsku upravu. U čemu je stvar, koju poruku ste hteli da pošaljete?
Nije prvi put da sam išao na posao autobusom. Dok sam bio poslanik i odbronik to sam često radio. Ipak, mnogo to više odjekne kada ste gradonačelnik. Na posao idem i biciklom, ali i peške, trotinetom… Volim da trčim, plivam, jašem konje, aktivan sam, krećem se i vodim normalan život. Ipak on postaje nenormalan ako ste gradonačelnik. Jedini sam gradonačelnik koji ne koristi službeni automobil. Drugog radnog dana na posao sam došao svojim privatnim automobilom. Ako nekome smeta što je automobiil luksuzan, onda neka proveri njegovo poreklo, a ako je moj najveći greh što sam rođen u porodici koja je imućna i preduzetna još od mog pradede, onda neka tako i bude. Čovek ne bira porodicu, već bira šta će da radi i kako će da se ponaša. Nije to bio nikakav marketinški trik, već sam najavio da će javni prevoz biti povoljnji, a za penzionere i đake potpuno besplatan. Hteo sam da prvog radnog dana na posao odem sa tim „podsetnikom“, da ljudi vide da se sećam šta sam obećao.
U javnosti je brojne reakcije izazvala fotografija na kojoj ste Vi sa preko 50 ključeva službenih automobila koji su oduzeti zaposlenima u Gradskoj upravi. Kako su reagovali službenici, koji su sad ostali bez vozila?
Oni će povećati promet javnim prevoznicima. Oduzeli smo ključeve i to je normalno. Izrasli smo u društvo koje se čudi normalnim pojavama. Na primer za mene sa čuđenjem kažu: „On je političar, a trenira“. Mi smo navikli na političare koji jedu. A evo ja treniram i nisam krupan, pa me ljudi čudno gledaju. Pojedini ljudi iz mog okruženja su nedavno kroz šalu ispričali da neki službenici privatne poslove obavljaju službenim automobilom. Oni idu na putovanja, krštenja, rođendane… na sve – službenim vozilom. E pa, to tako ne treba i ne može. Doneli smo odluku da ne mogu da troše beskonačno mnogo goriva, kao što je to bilo dosad. To su male stvari koje šalju snažnu poruku, i to je opet ušteda. Nije velika, ali se može iskoristiti pametnije. Uneo sam brojne male promene, a na budžet Banjaluke pazim više nego na svoj sopstveni.
U prvih nekoliko dana uveli ste, pored latiničnog, i ćirilično pismo na zvaničnim natpisima gradskih institucija. Na to je bilo i negativnih reakcija, posebno iz Federacije Bosne i Hercegovine. Zašto?
Žao mi je što u Beogradu, i u Banjaluci, i uopšte u velikim gradovima, ima malo natpisa na ćirilici. Negujući svoje pismo, ne radim ni protiv koga. U Banjaluci je 60 odsto natpisa na latinici, i neka su, ali gde je ćirilica. Zašto se u BiH neki bune ne mogu da shvatim. U glavnoj ulici u centru grada, bilo bi lepo da svi imaju natpise na ćirilici, to je naše pismo. To je duh mog bića. Ako to nekoga vređa, meni je žao. Svako ko želi može da piše i latinicom i ćirilicom.
Najavili ste verifikaciju diploma zaposlenih u Gradskoj upravi. Međutim, ima onih koji tvrde da nemate legitimitet da proveravate tuđe diplome, jer nemate svoju. Kako biste im odgovorili?
Moj legitimitet je potvrđen mojim izborom. Čak 53.000 ljudi je glasalo za mladog čoveka sa diplomom gimnazije. Fakultet još nisam završio. Nijedan deo svoje ličnosti ne krijem. Bio sam odličan učenik, a prve dve godne fakulteta sa 8,5 prosekom, a onda sam ušao u koštac sa velikim problemom. Bio sam najmalđi poslanik u istoriji Republike Srpske, a sada i najmlađi gradonačelnik. Imam poštenu dilomu i ja je prikazujem na sajt grada i to svi drugi treba da prikažu. Nakon što vidimo diplome, idemo u novu sistematizaciju rada. Na bazi svih diploma ćemo ići u sistematizaciju i podelu radnih mesta. Ako to uradimo pre diploma, pa na bazi čega je onda radimo. Došlo je vreme da se prave diplome vrednuju, a lažne diplome sankcionišu.
Ko je Vaš uzor na političkoj sceni, na koga se ugledate?
Kao narod smo bogati velikim ličnostima, koje treba da nam budu uzori. Od dinastije Nemanjića do danas. Najveća inspiracija su mi duhovne ličnosti, sveti Vladika Nikolaj Velimirović, na primer. Posebno momenat kada je u Sikstinskoj kapeli rekao da je „naš narod bio na braniku Evrope za vreme turske najezde, naše su kosti tupile turske sablje“. U modernom dobu međutim je uzora malo teže naći. Ipak, neko ko je svojim govorima bio inspiracija, ali i svojom hiperaktivnošću i radom ostavio utisak da je ličnost ispred svog vremena, bio je Zoran Đinđić. On je naš narod svojim govorima i radom terao napred. Njegova vizija i profil rada na mene je ostavilo jak utisak iako sam bio vrlo mlad u njegovo vreme, ali i danas povremeno pogledam te nadahnjujuće intervjue na internetu.
Godina iza nas, 2020., bila je godina promena u regionu. U Crnoj Gori posle tri decenije srušen je Milo Đukanović i zemlju sada vode novi ljudi. Često Vas porede sa Dritanom Abazovićem. Obojica ste mladi, imate čvrste stavove, principe, ali i cilj. Poznajete li potpredsednika Vlade Crne Gore i šta mislite o njemu?
U Crnoj Gori desilo se nešto pozitivno za naš narod. Dritan je čovek koji stoji na svojim principima i ima svoja stremljenja, ali nismo imali direktnu komunikaciju. Vlada u Crnoj Gori na čelu sa Krivokapićem, Abazovićem i Bečićem, je u kratkom roku po formiranju Vlade, na prvim sednicama donela ključne promene. Rešen je Zakon o slobodi veroispovesti, došlo je do prodaje službenih automobila, što će i ovde biti slučaj. Srećan sam da konačno dolazi era političara koji rade ono što pričaju.
Letos ste u Crnoj Gori doživeli neprijatnost. Naloženo Vam je da napustite Crnu Goru i određena Vam je zabrana ulaska u zemlju godinu dana. Jesu li vam ukinuli zbranu?
Verujem da će biti ukinuta. Moj tim poslaće mejl Vladi Crne Gore po tom pitanju. Do avgusta 2021. zabranjen mi je ulaz u zemlju, ali bih zaista voleo da u Crnu Goru odem ranije, a ne da čekam da istekne godinu dana. Bio sam u Crnoj Gori letos na litijama, zbog čega sam i proteran. Mislim da će to ići prirodnim tokom. Ovo nije velika odluka, ali ima važnu poruku. Pozivam vlast u Crnoj Gori da takav korak učine.
U Republici Srpskoj nedavno se dogodio diplomatski skandal, kada je gospodin Milorad Dodik poklonio šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu, pozlaćenu ikonu, koja je pre 300 godina nestala iz manastira u Ukrajini. Kako Vi gledate na ovaj slučaj?
Žao mi je što se naš narod predstavlja u nizu skandala. Dodik je građanima Banjaluke prvo pretio da će im ukinuti struju, onda smo bili svedoci afere prisluškivanje, a na kraju se došlo i do ozbilnog dilomatskog skandala. Ružno je da vam u zvaničnu posetu dođe najvažniji svetski diplomata sa bogatom biografijom, i da ga dva člana predsedništva ne dočekaju, a treći mu pokloni spornu ikonu, koju je na kraju čovek morao da vrati. To je kao kad bi neko za rođendan dobio ukradni poklon. Velika je to mrlja i žao mi je što narod dobija obrise vođa koji to čine. Iako ne želim da verujem u sve ovo, po izjavama iz Dodikovog kabineta, deluje kao loše upakovana priča. Oni su pet dana smišljali kako da se izvuku iz ove situacije. Da je to bila laž, pa valjda bi odmah izašli da to i kažu. Možda član predsedništva to nije znao, ali je onda ovo veliki propust njegovog kabineta. I njegova politika je poslednjih godina samo improvizacija, a narod ispašta. Sa 27 godina ja nikog ne osuđujem, ali vodim mnogo stabilniju politiku od nekoga ko je dosad trebao biti veliki državnik, ali vuče samo pogrešne poteze. Ipak, želim Dodiku sve najbolje, da se oporavi što pre, ali za političke propuste svako mora da odgovara.
U kakvim ste odnosima sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, da li ga poznajete?
Aleksandar Vučić pozvao je gradonačelnike svih gradova u zvaničnu posetu, i to je trebalo da bude do kraja godine, ali je pomereno. Gradonačelnik Beograda mi je čestitao na pobedi i zahvaljujem se i radujem međusobnoj saradnji. Potrebno je da naši gradovi i vlade sarađuju, ali ne želim da se mešam u unutrašnja pitanja u Srbiji. Srbija je mnogo pomogla Republici Srpskoj i ja se zahvaljujem u ime svoje zemlje. Dobili smo ogromu pomoć tokom pandemije. Žao mi je samo što su Srbija i Republika Srpska kao dva brata, ali u situaciji u kojoj je Republika Srpska onaj brat koji od drugog stalno traži po 20 maraka na zajam. Vlada Srbije je veliki novac uložila u Banjaluku, i mi smo na tome zahvalni. Ipak moja želja je da budemo ravnopravni, da i Republika Srpska jednog dana nešto učini za Srbiju.
Drugi deo intervjua sa gradonačelnikom Banjaluke Draškom Stanivukovićem objavićemo 7. januara, na Božić, na portalu Nova.rs.
Pogledajte VIDEO