Predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) i nekadašnji šef diplomatije SRJ Vuk Drašković kazao je da Srbija mora da se distancira od Rusije i Putina, ili će, kako je rekao, postati ‘balkanska Venecuela’ ili ‘balkanska Sirija’.
“Moramo na civilizovanu stranu sveta, a jednog dana i Rusija će se vratiti, kada se zlo okonča, kad novi ljudi povedu Rusiju, i ona će se vratiti civilizovanoj strani sveta”, naglasio je Drašković. Kaže i da se u Ukrajini vodi rat, i da nije tačno da je reč o “specijalnoj vojnoj operaciji”. “Onda treba i Tolstojeva knjiga da se zove ‘Velika specijalna operacija i mir'”, rekao je.
Kakva je paralela između Kosova i Ukrajine? Zbog čega je u Srbiji toliko jaka ljubav prema Rusiji i jesmo li sve dalje od Evropske unije? Šta je interes Rusije da zadrži jak uticaj na Balkanu? Ima li Srbija priliku ali i snage da napravi istorijski zaokret u spoljnoj politici?
„Alarmantan je podatak da je 80 posto građana Srbije protiv bilo kakvih sankcija režimu u Kremlju. To su ljudi koji podržavaju Putinovu agresiju na Ukrajinu, umotavajući to u istorijsko bratstvo i odanost ruskom narodu“, kazao je Drašković u emisiji 360 stepeni.
I dodaje – nije teško objasniti razloge takvog stava naših građana.
“Putin je agresiju na Ukrajinu najavio rečima – da je Ukrajina istorijska greška, lažna država koja ne sme da postoji. Pre te Putinove izjave godinama ovde propaganda KGB-a, srpsko-ruska UDB-a neumorno je ponavljala da je BiH lažna država, da je Kosovo lažna država, da je Crna Gora istorijska greška. Ti ljudi nisu za evropeizaciju Balkana, oni su za putinizaciju Balkana”, naglasio je Drašković.
Na pitanje zašto je Balkan toliko zanimljiv velikim silama, i onima na istoku i na zapadu, Drašković kaže da govori o “civilizacijskom pristupu”.
“Zapad sigurno nije taj koji želi da se ovde mrzimo, da ponovo ubijamo jedni drugi, Zapad želi da pristupimo tom civilizacijskom krugu naroda u Evropi. Rusija želi sve suprotno. Rusija Vladimira Putina, i to ne onog od 2000. godine, nego ovoga sad, njemu je u interesu da se na Balkanu stalno podstiču sukobi, mržnje, da se čeka neki povoljan trenutak za neku nesreću ovde, da bi se Rusija ovde ukotvila, pre svega kod srpskog naroda”, kazao je.
Prema njegovim rečima, ta “putinofilija” je postala agresivna “nakon 16. oktobra 2014, kada je Putin posetio Beograd i kada ga je Tomislav Nikolić poljubio devet puta i priredio mu vojnu paradu”.
Međutim, najčešći argument za stavljanje na stranu Rusije je da ta zemlja čuva Kosovo i Metohiju i protiv je kosovske nezavisnosti.
“Ljudi u Srbiji su žrtva tih temeljnih neistina koje je propaganda proizvela u gotovo kultne nacionalne mitove. To da Rusija čuva Kosovo je neistina. Dan posle Kumanovske kapitulacije, rezolucijom 1244 SBUN uz glas Rusije ‘za’, Srbiji je oduzet i teritorijalni integritet i suverenitet na Kosovu i morala je da povuče sve svoje simbole vlasti”, priča Drašković.
Razgovori o statusu Kosova, prema Rezoluciji 1244, vođeni su 2006. u Beču, kaže.
“Ja sam bio ministar spoljnih poslova, Srbiju su zastupali Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Posrednik je bio specijalni izaslanik Marti Ahtisari. On je uz glas Rusije morao da se u Beču drži četiri principa: prvi – nema povratka Srbije na KiM, nema povratka na stanje pre usvajanja rezolucije 1244, drugo – nema podele Kosova, treće – nema ujedinjena Kosova sa Albanijom i četvrto – Albanci moraju da garantuju maksimalna prava srpskom narodu i da maksimalno zaštite srpsko kulturno nasleđe”, pojasnio je.
Za sva ta četiri principa, kaže, Rusija je glasala, ali u trenutku kada je trebalo da bude usvojen Ahtisarijev predlog, Rusija je, kazao je Drašković, “tražila trgovinu.
“Rekli su – podržavamo sve, pod uslovom da isti status dobiju Abhazija, Osetija i Pridnjestrovlje. Na primedbu da su Rusi glasali i u Kontakt grupi i u SBUN, odgovorili su – to je tada bio naš interes, sada je ovo. Ukrajina tada nije bila u igri”, izjavio je Drašković.
Prema njegovim rečima, kosovski presedan nije presedan.
“Putin zna da se služi nečim što nije za upoređivanje, ali pretpostavlja da mu to kod nekih ljudi i državnika da neki alibi i opravdanje za ovu strašnu agresiju. Mogu da pretpostavim kako će se ponašati – on će dalje ‘braniti’ Kosovo tako što će stavljati veto na članstvo Kosova u organizacije, ‘dok vi ne priznate nezavisnost Donbasa, kada vi to prihvatite, mi ćemo prihvatiti status Kosova u UN'”, kaže Drašković.
Ni Albanci, sa druge strane, nisu ispunili svoj deo Briselskog dogovora, kaže.
“A vetar u leđa daje im naše neprihvatanje svega ovoga. Niko nije ispunio sve, mislim da će na kraju biti jedino kompromisno rešenje, koje najavljuje Ahtisarijev plan – Srbija nije obavezna da prizna Kosovo, ali ne sme da sprečava da Kosovo trazi članstvo u međunarodnim institucijama. Možda neki ‘plus plus Ahtisarijev plan'”, rekao je Drašković.
Na pitanje ko je kriv što je ruski uticaj toliko ojačao u Srbiji, kaže – i ova i ona vlast.
“Žestoke reakcije protiv Ahtisarijevog plana imala je crkva, a veoma žestoke reakcije stigle su iz Moskve. Rusiji nije odgovarao Briselski sporazum, a jedne od prvih mina postavio je tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Nimalo slučajno neko i na Albance ne vrši pritisak da se dogovoreno iz Briselskog sporazuma sprovede”, izjavio je Drašković.
Treba li Srbija da napravi otklon prema Rusiji? Najavljen je dolazak nemačkog kancelara Olafa Šolca u Srbiju, ali i šefa diplomatije Rusije Sergeja Lavrova.
“U ovakvoj situaciji, samo najava posete Lavrova Beogradu ustalasala je strasti u Evropi i Americi, protiv Srbije. I tek će ih ustalasati ukoliko do posete dođe. Moje mišljenje je da Srbija ne sme da se dvoumi nijednog minuta. Priče da smo mi neutralni, znače – neutralni smo na strani agresora, Putinovog režima i soldateske koja jednu zemlju, koja je bila članica UN, pretvara u Hirošimu”, kazao je Drašković.
Dodaje da je “Srbija mala da bi kaznila Rusiju, ali…”
“Sankcije su moralni otklon, civilizacijski otklon od toga režima zločina koji je pogazio ne međunarodni zakon, nego svu povelju UN. Tu nema kolebanja. Putin je rekao da su Ukrajinci istorijska greška koju će on da ispravi. Hitler je 1938. rekao bukvalno isto – da su Austrijanci isto greška. Putin je izjavom da ide da brani ruski svet u Donbasu opet kopirao Hitlera, jer je on rekao da ide u Sudete da bi zaštitio germanski svet”, kaže.
A svet posle ovoga, prema Draškoviću, nije isti.
“Deli se gvozdenom zavesom koja će da potrajati možda i decenijama. I to na države u kojima postoji sloboda i države gulage, tamnice, u kojima su ljudi robovi i zombiji. Srbija ne sme da bude da strani tih država gulaga”, naglasio je.
Drašković ne prihvata ni terminologiju Moskve da se u Ukrajini ne dešava rat, nego specijalna vojna operacija.
“Onda treba i Tolstojeva knjiga da se zove ‘Velika specijalna operacija i mir'”, rekao je.
Ima li licemerja Zapada?
U jednom od tekstova u listu Danas, Drašković piše da je ceo svet užasnut onim što se dešava u Ukrajini. Ali, ima li licemerja Zapada koji ne pomaže koliko Ukrajinci očekuju?
“Ima licemerja koje je venčano sa strahom. Niko normalan nije mogao da predvidi da će Rusija krenuti u ovaj zločin. Da Rusija nema atomsko oružje… Putin je odmah nakon početka rata poslao poruku da je nuklearne snage stavio u stanje pripravnosti, a pretnja upotrebom tog oružja je pretnja Trećim svetskim ratom, katastrofom. Mnoge optužbe kažu da je ovo genocid, ali napadač je onaj koji može planetu da pretvori u prah. Pravo zemlje je da se brani, ono postoji, ali napadaču se ne mođže ništa, jer bi onda to izazvalo katastrofu planetarnih razmera”, mišljenja je Drašković.
U jednom od tektova za list Danas, Drašković piše: Putin će proslaviti pobedu, Ukrajina će preživeti, a Rusija biti poražena.
“Meni se tako čini da će biti, da će Putinova armada polupati i spaliti, uspostaviti ako treba i mir groblja, svu istočnu Ukrajinu, da bi odsekli taj ostatak ukrajinske države od Crnog mora. I verovatno umorni od smrti, i Ukrajinci će stati. Ali neće niko prihvatiti da je to kraj. Nijedna država na svetu neće priznati tu okupaciju”, kazao je Drašković.
Cijeli intervju pogledajte na N1