Od ekstremno desničarskog pokreta Identitaraca do Vlade Srbije – tako bi se mogao opisati put 35-godišnjeg Francuza Arnoa Gujona.
Vlada Srbije je 26. novembra imenovala Gujona za vršioca dužnosti direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.
Na društvenoj mreži Tviter, Gujon se Vladi Srbije, ministru spoljnih poslova Nikoli Selakoviću, ali i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, zahvalio na „poverenju i prilici da sa najvišeg državnog vrha radi za Srbiju“.
Iako je javnosti u Srbiji Gujon poznat kao humanitarac koji pomaže Srbima na Kosovu, u Francuskoj je zabeleženo i njegovo političko delovanje u ekstremno desničarskom Bloku identitaraca.
Taj pokret su 2003. godine osnovali članovi ekstremno desničarske grupe Unité Radicale, koja je zabranjena nakon što je njihov simpatizer pokušao atentat na francuskog predsednika Žaka Širaka 2002. godine.
Iz Francuske se ekstremno desničarski pokret Identitaraca raširio Evropom.
Kako je Gujon sam priznao za televiziju N1, član Bloka identitaraca bio je „šest meseci, od 2010. do 2011. godine“, ali je pokret opisao „ni kao levicu ni kao desnicu“.
Gujon nije odgovorio na pozive i poruke Radija Slobodna Evropa, kako bi objasnio svoj pređašnji, ali i budući politički angažman u Vladi Srbije.
Prvi sastanak Gujona sa ministrom
Gujon je na novoj funkciji već imao prvi sastanak sa šefom diplomatije Srbije Nikolom Selakovićem.
Selaković je na sastanku sa Gujonom, kako je saopštilo ministarstvo spoljnih poslova 27. novembra, istakao da je Gujon “osvedočeni borac za bolji položaj srpskog naroda na Kosovu” i za “istinu o istorijskim događajima u regionu u protekle tri decenije”.
Uz očekivanje da će Gujon “učiniti značajne pomake” u radu Uprave, Selaković je dodao i da je očuvanje i razvoj “duhovne, nacionalne i kulturne samobitnosti srpskog naroda izvan Srbije, pre svega u regionu, posebno važno s obzirom na činjenicu da će uskoro u državama u okruženju biti organizovan popis stanovništva”.
Gujon je ministru rekao da će se “boriti svim snagama za očuvanje i razvoj duhovnog, nacionalnog i kulturnog položaja srpskog naroda izvan matice, njegovo ekonomsko i kulturno umrežavanje sa Srbijom i očuvanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma”.
Ministarstvo: humanitarni rad, knjige i ordenje
Vlada Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova, čiji je deo Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa kakav je stav države prema pređašnjem političkom angažmanu Gujona u ekstremno desničarskoj organizaciji.
Takođe, pitali smo i šta je kvalifikovalo Gujona za poziciju vršioca dužnosti direktora i da li je bilo drugih kandidata.
U zvaničnom saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, novoizabrani direktor Gujon je opisan kao osnivač nevladinih organizacija „Solidarnost za Kosovo“ i „Inicijativa za natalitet i ostanak mladih u Srbiji“.
U dostignuća Gujona ministarstvo ubraja da je realizovao brojne akcije pomoći Srbima na Kosovu i „bio aktivan na širenju istine o događajima na prostorima bivše Jugoslavije“.
Ministarstvo spoljnih poslova je u biografiju Gujona dodalo i da je autor i koautor četiri knjige o Srbiji i Kosovu i „dobitnik brojnih visokih priznanja u Srbiji i Republici Srpskoj, između ostalih Ordena Svetog Save prvog reda, Ordena Njegoša prvog reda, Zlatne medalje predsednika Srbije za zasluge“.
Gujonove organizacije
„Solidarnost za Kosovo“ je humanitarna fondacija sa sedištem u Francuskoj. Kako se navodi na njihovom sajtu, Gujon je sa svojim bratom osnovao „Solidarnost za Kosovo“ nakon martovskog nasilja nad srpskim stanovništvom na Kosovu 2004. godine.
Predstavnici fondacije na sajtu navode da su za 15 godina obezbedili humanitarnu pomoć za Kosovo vrednu šest miliona evra. Takođe, navode da je organizacija od 2011. godine „ekskluzivni humanitarni partner Srpske pravoslavne crkve“, te da imaju kancelariju u Gračanici na Kosovu.
Prema podacima Agencije za privredne registre, organizacija „Solidarnost za Kosovo“ je 2017. godine registrovala svoje predstavništvo u Srbiji. Sedište je na Novom Beogradu, a predstavništvom upravlja Gujon.
Osim ciljeva udruženja, koji su opisani kao „promovisanje i organizovanje inicijativa solidarnosti sa srpskim stanovništvom na Kosovu“, drugi podaci nisu dostupni.
Druga nevladina organizacija, „Inicijativa za natalitet i ostanak mladih u Srbiji“, osnovana je 2016. godine. Sedište joj je u Beogradu, a pored Gujona, predstavnik tog udruženja je i Petar Slavković.
U statutu udruženja navodi se da ima za cilj „podsticanje nataliteta, stvaranje konsenzusa u društvu o važnosti nataliteta za budućnost zemlje i uticanje na vlast radi usvajanja i primenjivanja pronatalitetnih zakona“. Takođe, u ciljeve se ubrajaju i „ostanak i ostvarivanje mladih u Srbiji, udruživanje u cilju jačanja institucije porodice, uticanje na ambijent u društvu radi sprečavanja odlaska mladih u inostranstvo i promocija odgovornosti za buduće generacije“.
Prema finansijskim izveštajima, dostupnim na sajtu APR-a, to udruženje je tokom prve tri godine poslovanja dostavljalo izjave o neaktivnosti, a 2019. godine prikupilo je više od dva miliona dinara donacija (oko 17.500 evra).
Državljanstvo Srbije
Gujon se, kako sam navodi, u Srbiju preselio 2012. godine. Tri godine kasnije zvanično je postao državljanin Srbije. U maju 2015. godine, Gujonu je državljanstvo lično uručio tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
Uz srpski pasoš i ličnu kartu, Gujonu je upućena i poruka ministra Stefanovića – da je Gujon „nebrojeno puta pokazao koliko voli Srbiju“, te da mu se zahvaljuje na „humanosti i brizi o našim građanima“, kao i da se „nada da je državljanstvo stiglo u pravo vreme“.
Već naredne, 2016. godine, Gujonu je iz ureda predsednika Srbije stiglo odlikovanje. Tadašnji predsednik Tomislav Nikolić dodelio je Gujonu zlatnu medalju za izuzetne zasluge u oblasti humanitarnih delatnosti.
Arno Gujon je 2018. godine postao i „vitez svetosavskog pacifizma“. Tu povelju mu je uručilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, tada na čelu sa Ivicom Dačićem, povodom Dana srpske diplomatije.
Crkveno ordenje
Pored državnih, Gujon ima i nekoliko crkvenih odlikovanja. Između ostalog, nosilac je najvišeg odlikovanja koje dodeljuje Srpska pravoslavna crkva – Ordena Svetog Save prvog reda.
Tadašnji patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej je 2018. godine, kada je Gujonu uručio orden, izjavio da on već dugo „ublažava strašne nevolje“ Srba sa Kosova, „jedinog naroda u Evropi lišenog svih ljudskih prava“. Dodao je i da Gujon srpskom narodu pomaže u najpotrebnijem „kako bi mogao da egzistira na našim svetim prostorima“.
Gujon je prilikom odlikovanja rekao da orden Srpske pravoslavne crkve posvećuje „svim žrtvama kosovske tragedije, od cara Lazara, do Olivera Ivanovića (ubijenog predstavnika Srba sa Kosova, lidera stranke SDP prim.aut.)“, kao i „junacima današnjeg doba“ – Srbima sa Kosova „koji opstaju na svojim ognjištima uprkos nehumanim uslovima u kojima žive“.
Gujona su odlikovale i eparhije Srpske pravoslavne crkve – šabačka i raško-prizrenska.
Zabrana ulaska na Kosovo
Početkom septembra 2018. godine, Gujon je za javni servis Radio-televiziju Srbije izjavio da mu je zabranjen ulazak na Kosovo „na neodređeno vreme, bez obrazloženja“.
Kako je rekao, zabrana mu je uručena na prelazu Merdare, kada je hteo da poseti Kosovo i prisustvuje događaju u organizaciji Srpske pravoslavne crkve.
Ko su Identitarci?
Blok identitaraca u Francuskoj poznat i kao „Generacija identitaraca“, smatra se jednim od najbrže rastućih ekstremnih desničarskih pokreta u Evropi.
Svoje ogranke imaju u mnogim evropskim državama, uključujući Italiju, Austriju, Nemačku i Veliku Britaniju. Zagovaraju odbranu onoga što vide kao „identitet i kulturu belih Evropljana“ i zalažu se za sprovođenje antimigracione politike.
Na zvaničnom sajtu Blok identitaraca koji je 2016. promenio naziv u „Identitarci“ navodi se da taj pokret ima preko 2.000 članova i više od stotinu hiljada pratilaca na društvenoj mreži Fejsbuk.
Ideološki se oslanjaju i svoje korene vuku od Identitarskog pokreta, esktremno desničarske političke ideologije nastale u Francuskoj posle Drugog svetskog rata koja identitet Evrope vidi kao „beli i hrišćanski“.
Gujon kao predstavnik Identitaraca
Gujon je učestvovao u Francuskoj na predizbornim skupovima 2011. godine, kao potencijalni predsednički kandidat Bloka identitaraca. Kako je izvestio francuski list Le Monde 2010. godine, svoju kandidaturu objavio je krajem novembra 2010.
Prilikom predstavljanja, na konferenciji za novinare kritikovao je tadašnjeg predsednika Francuske Nikolu Sarkozija nazvavši ga „saučesnikom u promovisanju afričke imigracije koji će raditi za nisku cenu (platu)“. Tada je izjavio i da je deo Bloka identitaraca od osnivanja: “Ja pripadam evropskoj kulturi, evropskoj naciji, evropskoj krvi. Ja sam autohtonog soja”.
Nakon što je u Srbiji pokrenuto pitanje Gujonovog članstva u Identitarcima, on je na Fejsbuku ovako odgovorio:
„Taj pokret čiji sam bio član više i ne postoji, nije bio ni u levici ni u desnici, zalagao se za čvrstu migracionu politiku i bio je proevropski orijentisan. Bio je i jedini pokret takve vrste koji je bio prosrpski orijentisan po pitanju Kosova i to mi se mnogo svidelo. Odavno sam ga napustio kako bih se u potpunosti posvetio svom humanitarnom radu“.
Gujon je, kako je i sam naveo, 2009. godine učestvovao u „vidovdanskom maršu“ – petnaestodnevnom pešačenju od Beograda do Gazimestana na Kosovu u organizaciji desničarskog „Pokreta 1389“ (naziv aludira na godinu održavanja Kosovske bitke).
Pretnje nakon gostovanja Gujona
Nakon intervjua za televiziju N1 u Srbiji 2017. godine, u kojem je voditeljka Marija Antić Gujonu postavljala pitanja o njegovom političkom angažmanu u Francuskoj, podrška Gujonu na društvenim mrežama stigla je od vođe zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj Gorana Davidovića zvanog „Firer“.
Potom su na društvenim mrežama usledile pretnje i uvrede voditeljki i N1 televiziji.
„Arno Gujon svojim kontinuiranim objavama na društvenim mrežama obmanjuje javnost da N1 protiv njega vodi kampanju, i otvara prostor za hajku tabloida na N1 i našu novinarku. Rezultat Gujonove kampanje protiv N1 jesu brojne pretnje zbog kojih će N1 podneti krivične prijave tužilaštvu“, saopštila je tada televizija.
Šta radi uprava za dijasporu?
Delokrug Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, na čijem je čelu Gujon od 26. novembra, regulisan je zakonom iz 2014. godine.
Kako se navodi na sajtu Uprave, neki od zadataka su praćenje položaja državljana Srbije u inostranstvu i poboljšanje uslova za ostvarivanje njihovog biračkog prava.
Kao zadaci se ističu i „pomoć u očuvanju i razvoju duhovne, nacionalne i kulturne samobitnosti srpskog naroda izvan Srbije i poboljšanje veza iseljenika, državljana Srbije koji žive u inostranstvu i njihovih organizacija sa Srbijom“.
Uprava, takođe, ima posao i da pomogne „u procesu uključivanja iseljenika, lica srpskog porekla, lica poreklom iz Srbije i državljana Srbije koji žive u inostranstvu u politički, ekonomski i kulturni život Srbije“.
Uprava sprovodi konkurse o sufinansiranju projekata za dijasporu i region. Prethodnim konkursom je projektima „koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu“ dodeljeno 46 miliona dinara (393 hiljade evra), dok je za iste projekte u dijaspori opredeljeno još 46 miliona.