Piše: Enver Robeli (Robelli)
O debati o Džaferu Devi i ludosti albanskih budala
Sada kada je ova tema o Džaferu Devi otvorena, mnoge budale se pojavljuju u javnosti da pametuju. Dokumentovano je to da je Džafer Deva bio saučesnik nacista. Na jednoj fotografiji se vidi sa nacističkim oficirom i Kostom Pećancem, četničkim komandantom i nacističkim saradnikom, kako šeta Podujevom tokom Drugog svetskog rata. Kako idu zajedno četnik i albanski nacionalista?
Idu jer su obojica saradnici nacista. Ovaj posao je tako jednostavan. Postoje i druge fotografije na kojima se Džafer Deva vidi pored nacističkih oficira kao njihov plaćenik u albanskim oblastima. Zavedeni režimom Benita Musolinija i Adolfa Hitlera, neki albanski političari stali su na stranu nacizma. Možda su verovali u to da će tako biti obezbeđene granice albanske države na Balkanu, ali je savez bio teška greška.
Ostali Albanci su se borili protiv nacizma. Neki su verovali u komunizam, neki ne, ali su bili protivnici nacističke ubilačke ideologije, i tu nisu pogrešili: bili su na strani Amerike, Velike Britanije i drugih antihitlerovskih sila.
Albanski kolaboracionisti obećali su nacistima da će mobilisati do 150.000 dobrovoljaca koji će se boriti uz nacističke snage. Nije bilo ni 7,000. Nemački nacistički oficiri su se žalili na kolosalan nedostatak discipline pripadnika takozvane „divizije Skenderbeg“. Oktobra 1944. ova „divizija“ je rasformirana. Osnovana je u maju. Ni 6 meseci nije uspela. Nacistički plan je propao. Saradnja sa nacistima nije poglavlje kojim bi Albanci trebalo da se ponose.
Ni restauracija kuće Džafera Deve nije patriotski čin. Kosovske institucije moraju odmah da napuste ovaj projekat i distanciraju se pre nego što ovo pitanje postane glavna tema u međunarodnom mnjenju. Reakcija nemačkog ambasadora bila je upozorenje.
Za početak svako ko je zainteresovan za istoriju albanskih saradnika nacizma može da pročita knjigu švajcarske istoričarke Franciske A. Zag (Franziska A. Zaugg) (Albanische Muslime in der Waffen-SS. Ferdinand Schöningh Verlag. 346 str.). Ili knjigu istoričara Davida Motadela (Für Prophet und Führer. Die islamische Welt und das Dritte Reich – Za proroka i firera. Islamski svet i treći rajh).
Ove knjige je trebalo prevesti na albanski. Nisu prevedene jer se naši istoričari i istorijski instituti bave perifernim temama, iznuđenim patriotskim narativima ili skandaloznim glorifikacijama.
David Motadel piše da je, kada je glavni muftija jerusalimski sa sedištem u Berlinu, Mohamed Amin al Huseini posetio Sarajevo, u bosansku prestonicu došla i delegacija muslimanskih velikodostojnika sa Kosova. Ko su bili ti ljudi? Ne znamo. Zato što nije istraženo.
Kada je Drugi svetski rat dostigao vrhunac (1941-1942) i kada su Hitlerove trupe infiltrirane u regione Balkana, Severne Afrike, Krima i Kavkaza naseljene muslimanima, i približavali se Bliskom istoku i Centralnoj Aziji, nacisti u Berlinu su počeli da shvataju islam kao nešto što bi se moglo politički iskoristiti – protiv Britanske imperije, Sovjetskog Saveza, Amerike. I Jevreja. Tako piše istoričar David Motadel.
Nacisti su prihvatili šerijat, islamske fondacije (vakufe) i medrese. Nacistički lideri su se pozivali na nemačkog cara Vilhelma II, koji se 1898. godine, nakon posete Saladinove grobnice u Damasku, u Siriji, proglasio „prijateljem 300 miliona muslimana“. Kasnije, u nacističko doba, list Völkischer Beobachter je napisao: „Ovaj rat može doneti slobodu islamu. U Bosni su nacisti podržavali diviziju „Handžar“, u albanskim oblastima „diviziju Skenderbeg“. Početkom 1943. glavni muftija jerusalimski Mohamed Amin al-Huseini posetio je Zagreb, Banja Luku i Sarajevo. Sastao se sa liderima muslimanske zajednice i pozvao na savez sa Adolfom Hitlerom.
Neki glasovi digitalnih idiota iz albanosfere mrmljaju u odbranu Džafera Deve, govoreći da se borio protiv komunizma. Mrežom kruže „dosijei CIA” sa navodno pozitivnim opisima Džafera Deve. Ovo je smešna tendencija da se dokaže da je sve što Amerikanci kažu moralno čisto. Nije.
Uzmimo primer nemačkog raketnog inženjera Vernera fon Brauna, koji je za vreme Hitlerove vladavine vodio program razvoja raketa V2. Posle Drugog svetskog rata on je – sada američki državljanin – radio za NASA-u i dao suštinski doprinos kasnijem sletanju čoveka na Mesec. On nije bio jedini nacistički inženjer u službi Amerike.
Ponekad čak ni Amerikanci ne biraju saradnike. Takođe su koristili Džafera Devu u svojoj borbi protiv komunizma. Čak se i u Americi tema istrebljenja Jevreja dugo prećutkivala. Tek 1978. godine, pojavom četvorodelne serije „Holokaust“, ova tema je prodrla u javnost gde se 1979. pojavila u Nemačkoj i izazvala široku javnu debatu o nemačkoj kolektivnoj odgovornosti za zločine nad Jevrejima.
Da i Amerikanci greše, pokazuje primer svrgavanja čileanskog predsednika Salvadora Aljendea 1973. Državni udar protiv njega organizovala je CIA. Na vlast je došao fašista Augusto Pinoče. Da je svrgavanje Aljendea bila greška, priznaju i američki političari. Ukratko: On nije patriota, on je plaćenik fašista. Loša stvar je što se tako ne uči u kosovskim školama. A ovo je pogrešno.
Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)