X

Eskobar: SAD rade sa EU na sankcijama protiv Dodika, on ima malu podršku javnosti za ovo što radi

Radimo sa našim partnerima iz Evropske unije (EU) na tome da se uspostave sankcije protiv destabilizujućih akcija Milorada Dodika, člana Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH), izjavio je Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar), zamenik pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja State departmenta.

Eskobar je to rekao u četvrtak (28. oktobra) pred Potkomitetom za spoljne poslove Predstavničkog doma na sednici o angažmanu SAD na Zapadnom Balkanu.

On kazao da su potezi Dodika ilegalni i destabilizirajući te da je pozvao političke lidere u BiH da ne odgovaraju na njegovu retoriku i dodatno zaoštravaju situaciju. Govoreći o narednim potezima međunarodne zajednice kazao je da postoji mogućnost sankcija.

“Imamo ostale alate, uključujući sankcije koje smo pripremili da iskoristimo u cilju da zaustavimo dodatno ugrožavanje teritorijalnog integriteta BiH”, kazao je Escobar.

Istakao je da s malim izuzetkom Dodik ima ograničenu podršku za ovo što radi, uključujući i malu podršku javnosti.

“To ćemo iskoristiti”, rekao je.

Odgovarajući na pitanje kongresmenke En Vagner (Ann Wagner) šta SAD rade po pitanju secesionističkih izjava Milorada Dodika i opstrukcije rada institucija, Eskobar je kazao da Vašington vidi BiH “isključivo kao multietničku, inkluzivnu i demokratsku zemlju”, te najavio da će u novembru doći u zvaničnu posetu BiH.

“Jednostrano povlačenje iz centralnih institucija je opasno i bezobzirno. Radimo sa našim evropskim partnerima, NATO-om, EUFOR-om i Kancelarijom visokog predstavnika u BiH da se to ne dogodi. Radimo sa našim evropskim partnerima na tome da budu izrečene konsekvence za sve ilegalne i destabilizujuće akcije”, rekao je Eskobar.

Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), najveće stranke bosanskih Srba, je tokom oktobra već više puta ponovio kako će za šest mjeseci proglasiti nezavisnost RS-a, ako dotad ne budu vraćene nadležnosti ovom bh. entitetu.

Ovo podrazumijeva povlačenje saglasnosti za formiranje Oružanih snaga BiH, Visokog sudskog i tužilačkog vijeća BiH i Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

Osim toga, Narodna skupština RS-a donijela je 20. oktobra zakon o lijekovima i medicinskim sredstvima koji predviđa osnivanje entitetske agencije za lekove, što nije u skladu s Ustavom BiH, koji je deo Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine.

U uvodnom obraćanju pred Potkomitetom za spoljne poslove, Gabrijel Eskobar je rekao da SAD i EU “vrše pritisak” kako bi BiH ubrzale reforme na putu evrointegracija.

“Jasan put Bosne od Dejtona do Brisela vodi kroz kontinuirane reforme, uključujući izborne reforme, vladavine prava i ekonomske reforme korak po korak to će koristiti svim njenim građanima. Mi i EU vršimo pritisak na ove promene”, rekao je Eskobar.

Na pitanje kongresmenke Klaudije Teni (Claudia Tenny) da li bi 26 godina nakon Dejtonskog mirovonog sporazuma, kojim je okončan rat u BiH, podržao pravljenje novog sporazuma “Dejton 2”, Gabrijel Eskobar je odgovorio da ne bi učestvovao u tome.

“Dejtonski mirovni sporazum je uspešno održavao mir više od 25 godina. Verujem da uz ograničene ustavne reforme, uz postepene reforme izbornog i pravosudnog sistema, BiH može postati mnogo funkcionalnija država”, rekao je Eskobar.

EU da otvori pristupne pregovore sa S.Makedonijom i Albanijom

Najsnažnija poruka koju bi EU sada mogla dati je da zakaže početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije i Albanije EU pre kraja ove kalendarske godine, poručio je Gabrijel Eskobar u svom izlaganju.

“Obe zemlje su uradile težak posao koji se od njih zahtevao. Odlaganja nakon odluke Evropskog saveta iz marta 2020. da započne taj proces seju sumnje u celom regionu i rizikuju da naruše nade novih generacija koje žele evropsku budućnost”, poručio je Eskobar.

On je podsetio da su upravo zbog toga američki državni sekretar Entoni Blinken (Anthony) i visoki predstavnik EU Žozep Borel (Josep Borell) 14. oktobra objavili zajedničku izjavu u kojoj su potvrdili da je pristupanje EU jedini put napred za region.

Na pitanje predsedavajućeg potkomiteta, Bila Kitinga (Bill Keating), šta američka administracija može da uradi kada je reč o tome da Bugarska blokira evropski put Severne Makedonije, Eskobar je kazao da Vašington razgovara sa vladama u Sofiji i Skoplju da se pronađe rešenje korisno za obe strane.

“Takođe radimo sa našim partnerima u EU koji se slažu sa nama da taj spor treba da bude rešen što pre. Svi imamo dogovor da je u strateškom interesu SAD i EU da Severna Makedonija i Albanija treba što pre da postanu deo EU. Nadamo se da će to biti rešeno i da će Severna Makedonija i Albanija otvoriti pristupne pregovore ove kalendarske godine”, rekao je Eskobar.

Za Crnu Goru važan demokratski napredak, a ne nacionalistička retorika

Gabrijel Eskobar je u svom obraćanju pred članovima potkomiteta kazao da je partnerstvo SAD sa Crnom Gorom “partnerstvo sa zemljom, njenim narodom i njihovim demokratskim institucijama, a ne sa bilo kojom političkom partijom”.

Dodao je da je američka administracija spremna da radi sa svim crnogorskim partnerima “koji dele viziju suverene, inkluzivne, demokratske zemlje” i koja napreduje u neophodnim reformama “kao aspirant za članstvo u EU, držeći svoja svečana obećanja kao čvrsti saveznik u NATO”.

“Ovo se može unaprediti kroz inkluzivni dijalog, koji uključuje i civilno društvo i koji je fokusiran na ciljeve koji ujedinjuju građane Crne Gore – mir, demokratski napredak, ekonomski razvoj – pre nego na politiku identiteta i nacionalističku retoriku koja ih deli”, rekao je Eskobar.

Nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori – na kojima je nakon 30 godina vlast izgubila Demokratska partija socijalista (DPS), aktuelnog predsednika Mila Đukanovića – u toj zemlji su porasle međuetničke tenzije.

Situacija je kulminirala početkom septembra, kada su procrnogorski orijentisani građani, nevladini pokreti i opozicija protestovali na Cetinju zbog ustoličenja mitropolita Srpske pravoslavne crkve (SPC) Joanikij u Cetinjskom manastiru, zahtevajući da se taj čin izmesti u neki drugi grad, jer ga smatraju činom “srpske okupacije” i klerikalizacije društva.

U međuvremenu, ekspertska Vlada Crne Gore koju čine stručnjaci, većinski bliski prosrpskom Demokratskom frontu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, izuzev vicepremijera Dritana Abazovića koji je i lider Građanskog pokreta URA, je u krizi.

Od početka septembra se vode razgovori o prevazilaženju političke krize kroz rekonstrukciju vlade. Rekonstrukcija predviđa da političke partije kandiduju svoje predstavnike, ali za sad se tome protivi najmanja članica većine URA.

Na pitanje kongresmenke Klaudije Teni šta američka administracija čini kako bi osigurala da se crnogorska Vlada drži zacrtanog puta ka Evropskoj uniji i obaveza ka NATO, s obzirom na uticaj proruskog Demokratskog fronta,Eskobar je kazao da je prošle sedmice crnogorska delegacija posetila Vašington, te da je američka strana izvršila pritisak da Podgorica zadrži proevropski kurs.

“Na svim sastancima smo dobili uveravanje da će se njihova vlada držati dogovora. Uz to, istakli smo našu zabrinutost zbog Demokratskog fronta i oni su priznali da svaki član vladajuće koalicije zastupati članstvo Crne Gore u NATO, nastaviti da podržava nezavisnost Kosova i nastaviti da sprovodi politiku evropskih integracija”, rekao je Eskobar.

On je rekao da će tokom posete Zapadnom Balkanu u novembru, posetiti i Crnu Goru.

Categories: Svijet
Tags: istaknuto