Evropska unija (EU) dala je večeras “zeleno svetlo” za sankcionisanje represije u Belorusiji posle spornih predsedničkih izbora na kojima je ponovo pobedio predsednik Aleksandar Lukašenko, saopštili su evropski izvori Frans presu.
Evropska unija dala je večeras “zeleno svetlo” za sankcionisanje represije u Belorusiji posle spornih predsedničkih izbora na kojima je ponovo pobedio predsednik Aleksandar Lukašenko, i želi da se ublaže napetosti sa Turskom, prenela je agencija Frans pres.
“EU će sada pokrenuti proceduru sankcija protiv odgovornih za nasilje, hapšenje i prevare povezane sa izborima” u Belorusiji, izjavila je posle video sastanka u Briselu šefica švedske diplomatije An Linde.
Ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Aselborn izjavio je da su svi saglasni sa pokretanjem procedure uvođenja novih sankcija Belorusiji.
Francuski predstavnik Ministarstva za evropska pitanja Kleman Bon izjavio je da se njegova zemlja slaže sa principom uvođenja sankcija pojedincima i da podržava pravo i slobodu beloruskog naroda.
Evropski izvori naveli su da će biti sastavljen spisak osoba optuženih za organizovanje represije i da će ta lista biti dostavljena zemljama članicama EU koje treba da je odobre.
Belorusija je već na meti embarga na prodaju oružja i opreme koja bi mogla da bude korišćena za represiju. Zabrana ulaska u EU važi za četiri beloruska zvaničnika i njihova imovina je od 2016. godine zamrznuta. Nova imena će biti dodata na taj spisak.
Šef evropske diplomatije Žozep Borel izjavio je nedavno da će EU temeljno preispitati odnose s Belorusijom i ocenio da predsednički izbori u toj zemlji nisu bili ni slobodni ni pošteni.
EU je 2004. godine uvela embargo na oružje Belorusiji i sankcije onima za koje tvrdi da su povezani s nestankom protivnika dugogodišnjeg predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka.
Narednih godina EU je uvela dodatne mere protiv brojnih pojedinaca i organizacija, ali je većina sankcija ublažena 2016. godine kada je Lukašenko oslobodio grupu političkih zatvorenika.
Prema zvaničnim rezultatima predsedničkih izbora, Lukašenko je osvojio više od 80 odsto glasova, a vodeća opoziciona kandidatkinja Svetlana Tihanovska oko deset odsto.
Objavljivanje rezultata prema kojima je pobedio Lukašenko, predsednik države od 1994. godine, dovelo je do protesta dve večeri i teških sukoba policije i demonstranata.
Jedan demonstrant poginuo je tokom sukoba, a desetine su povređene.
Tihanovska, koja je prvobitno odbila da prizna rezultate glasanja, otišla je u Litvaniju i pozvala pristalice da prekinu s demonstracijama.
Brisel za smirivanje tenzija sa Turskom
Na ministarskom sastanku EU pored Belorusije razgovaralo se o Turskoj i krizi na istočnom Mediteranu. Ministri su izrazili solidarnost sa Grčkom u sporu sa Turskom i dodali da će o tome ponovo razgovarati na sastanku zakazanom 27. i 28. avgusta u Berlinu.
Šefovi diplomatija su pozvali na smirivanje tenzije i pronalazak rešenje putem pregovora.
Situacija na istočnom Mediteranu je veoma zategnuta pošto je Ankara u ponedeljak na to područje uputila istraživački brod uz nekoliko vojnih brodova. Ta zona je bogata gasnim poljima, za koje Atina tvrdi da joj pripadaju.