Evropska komisija objavila je prvi izveštaj o vladavini prava u bloku koji je ukazao da, iako mnoge članice imaju visoke standarde, u toj oblasti postoje ozbiljni izazovi i problemi sa kršenjem osnovnih načela.
Izveštaj pokriva četiri glavna stuba vladavine prava – nacionalna pravosuđa, antikorupcijske okvire, pluralizam i slobodu medija, kao i institucionalna pitanja koja se odnose na kontrolu i koja su ključna za efikasan sistem demokratske uprave.
Cilj Izveštaja o vladavini prava je da se uvedu novi preventivni alati za očuvanje vladavine prava i pokrene inkluzivna debata o kulturi vladavine prava širom EU, saopštila je Evropska komisija.
Takođe izveštaj treba da pomogne članicama da preispitaju izazove u oblasti vladavine prava, da uče iz iskustva drugih, kao i da pokaže kako vladavina prava može dodatno da se ojača uz puno poštovanje nacionalnih sistema i tradicija.
“Vladavina prava štiti ljude od vladavine moćnih. Iako imamo veoma visoke standarde u vladavini prava, imamo i brojne izazove. Komisija će nastaviti da radi sa nacionalnim vlastima kako bi se našla rešenja i ljudima garantovala prava i slobode”, rekla je na predstavljanju izveštaja šefica EK Ursula fon der Lajen.
Izveštaj je pokazao da u oblasti pravosuđa postoje ozbiljne bojazni oko nezavisnosti pravosuđa u nekim članicama, zbog čega je protiv nekih pokrenuta procedura po članu 7 Ugovora EU.
“Ozbiljne dileme” oko nezavisnosti sudstva postoje u Poljskoj i Mađarskoj, a izazovi različite vrste u toj oblasti registrovani su i u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Slovačkoj. U oblasti borbe protiv korupcije, kako je ocenjeno, u nekim članicama EU i dalje su izazov efikasnost krivičnih istraga, gonjenje i presuđivanje u slučajevima korupcije, uključujući korupciju na visokom nivou.
Kod gonjenja korupcije postoje problemi u Mađarskoj, ali i u Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj i Malti. Kada je reč o slobodi medija i pluralizmu, navodi se da građani EU uživaju visoke standarde u toj oblasti ali se i ukazuje, pored ostalog, na rizike od politizacije medija, kao i političkih pritisaka na medije.
Kao primeri zemalja u kojima su novinari izloženi pretnjama, a delom i verbalnim i fizičkim napadima, navedene su Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Slovenija i Španija. U slučaju Mađarske posebna zabrinutost vlada zbog preuzimanja nezavisnih medija od strane vladi bliskih preduzeća.
U oblasti institucionalnih provera kao mogući problem Komisija vidi prekomerno donošenje zakona po ubrzanom postupku.
“Svaki građanin zaslužuje pristup nezavisnom sudstvu, da ima koristi od slobodnih i pluralističkih medija i da veruje da će njegova osnovna prava biti poštovana. Tek tada ćemo moći da se nazovemo pravom Unijom demokratije”, istakla je potpredsednica EK za vrednosti i transparentnost Vera Jurova.
Navodi se i da je širom EU civilno društvo ključni faktor u odbrani vladavine prava ali da se u nekim članicama suočava sa izazovima, što je posledica zakona kojima se ograničava finansiranje iz inostranstva i kampanja klevetanja.
Komisija je ukazala i na neka pitanja koja su se pojavila u uslovima epidemije korona virusa i istakla da će nastaviti da prati situaciju dok vanredne mere ne budu ukinute.
Evropska komisija je pozvala Evropski parlament i Savet, kao i nacionalne parlamente i administracije, da povedu raspravu o izveštaju koji, kako se navodi, može da posluži kao ohrabrenje za nastavak reformi.
N1
Nezavisni mediji teško opstaju. Jednokratnom donacijom ili mjesečnom pretplatom možete nam pomoći da nastavimo kreirati tekstove koje čitate
Podrži nas