Srbija je jedan od poslednjih saveznika Rusije na evropskom kontinentu jer izbegava da primeni sankcije toj zemlji, piše francuski list Figaro uz ocenu da se ruski uticaj u Srbiji proteže na sve sektore društva uz odobravanje srpskih vlasti.
„Taj uticaj je toliki da je počeo da smeta i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji je uhvaćen u sopstvenu zamku“, ocenio je Figaro dodajući da je „Srbija svakako podržala rezoluciju Generalne skupštine UN 2. marta koja osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu, ali ostaje jedan od poslednjih saveznika Moskve na evropskom kontinentu, koji izbegava primenu sankcija protiv Rusije“.
Jedan mladi ruski reditelj koji 12 godina živi u Beogradu rekao je da je „Rusija okupirala Srbiju bez ijednog ispaljenog metka“.
Figaro je naveo da je status Kosova jedna od glavnih poluga uticaja Moskve na Beograd, pošto Moskva koristi svoje pravo veta u Savetu bezbednosti UN kako bi sprečila da Kosovo postane članica.
Ali Srbija pre svega zavisi od Rusije u energetskom sektoru. Direktno ili preko svojih filijala, Gasprom je većinski akcionar nekadašnjeg lokalnog naftnog giganta Naftne industrije Srbije (NIS). Ona je i glavni vlasnik dva gasovoda koji ruski gas dovode u srpske domove i industriju.
Gasni gigant je kroz svoju mrežu preduzeća godinama bio i sponzor sportskih klubova, kao što su Fudbalski klub Crvena zvezda i Košarkaški klub Partizan, a finansira i niz festivala, institucija i kulturnih manifestacija.
Figaro je preneo i ruski uticaj na crkvu pošto je Gasprom njeft finansirao i uređenje enterijera Sabornog hrama Svetog Save. Te aktivnosti su deo „efikasne kampanje koja slavi rusko-srpske odnose i cilja na simbole koji imaju veliki uticaj na građane“, objasnio je Igor Novaković iz Beogradskog centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond).
Ruska meka moć koristi svoju agenciju Sputnjik da oblikuje srpsko mišljenje. Vesti Sputnjika preuzimaju svi mediji pod kontrolom režima, a od novembra, televizija Raša tudej (Russia Today), zabranjena u Evropskoj uniji, otvorila je svoju kancelariju u Beogradu.
„Oni doprinose stvaranju nekritičke atmosfere prema Rusiji, slavljenju mita o slovenskom i pravoslavnom bratstvu, predstavljajući rusko tržište kao šansu za srpske izvoznike, uprkos realnim ekonomskim pokazateljima, koji dokazuju da su glavni trgovinski partneri Srbije, zemlje EU“, rekao je Novaković.
„Ukrajina je napala Rusiju; SAD guraju svet u haos“, bili su naslovi srpskih tabloida uoči ruske invazije na Ukrajinu. Gotovo godinu dana posle, medijski pejzaž nastavlja da pridaje značaj toj propagandi, zauzimajući stranu Kremlja, koji je predstavljen da je primoran da reaguje na pretnje NATO-a i „nacifikaciju“ Ukrajine.
„To je pre svega pitanje diskreditacije Zapada i približavanja Srbije Rusiji“, rekao je Tomas Brej, autor izveštaja nemačke Fondacije Fridrih Nojman o ruskim medijima na Balkanu.
Figaro je naveo da je imenovanje Aleksandra Vulina prošlog decembra za šefa srpskih službi bezbednosti (BIA) iznerviralo EU i SAD.
„Vučićev čovek od poverenja, bivši direktor Kancelarije za Kosovo, potom ministar rada, odbrane i unutrašnjih poslova, ne krije svoje afinitete prema Moskvi“, naveo je francuski list prenoseći Vulinovu izjavu u avgustu posle sastanka sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim da je „Srbija jedina zemlja koja nije podlegla antiruskoj histeriji“.
A u decembru, u Srbiji su postavljeni oglasi za regrutovanje plaćenika da se bore u Ukrajini na strani ruskih snaga, usred glasina o otvaranju kancelarije ruske paravojne grupe Vagner u Beogradu.
Figaro je preneo da je u Beogradu osvanuo i grafit sa amblemom Vagnera, čiji je autor ekstremno desničarski pokret Narodna patrola, koji je organizovao demonstracije podrške Rusiji ubrzo posle početka rata u Ukrajini.
Ovog puta morao je da reaguje Vučić. „Zašto vi, članovi Vagnerove grupe, pozivate Srbe da se bore u Ukrajini, kada znate da je to protivzakonito“, rekao je Vučić. Zaista, zakon zabranjuje Srbima da učestvuju u sukobima u inostranstvu.
Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ocenio je da srpske vlasti manipulišu sa nekoliko partija krajnje desnice koje brane Kremlj. Te stranke služe kao strašilo da vlasti moraju da budu kao bedem protiv stanovništva koje je previše naklonjeno Rusiji.
„To je im (vlastima u Srbiji) izgovor da ne usvoje sankcije“, dodao je on.
„Za Rusiju je Balkan uvek bio rezervni front“
Figaro je preneo i ocenu istoričara Milivoja Bešlina, koji je rekao da je „za Rusiju Balkan uvek bio rezervni front, tako da se radi na tome da bude u stanju trajne nestabilnosti“.
Takva istina se kao bumerang vraća predsedniku Vučiću. „Nisam srećan zbog toga, ali možda ćemo morati da usvojimo sankcije Rusiji“, rekao je on 2. februara pred poslanicima na sednici o Kosovu.
Ostaje pitanje kako će se Vučić uhvatiti u koštac sa javnim mnjenjem koje je naklonjeno Rusiji, jer po poslednjim anketama, 71,08 odsto ispitanika protivi se sankcijama Rusiji.
Za većinu Srba, zemlja mora da ostane neutralna u sukobu (Ukrajine i Rusije), a ako treba da se bira između Zapada i Rusije, samo trećina bi se opredelila za zapadni tabor, dodao je francuski list.