Financial Times: Putinov plan da osvoji Ukrajinu završio je katastrofom. Trump mu daje ono što je želio invazijom – sferu uticaja u Evropi

Početni plan Vladimira Putina da osvoji Ukrajinu u nekoliko dana završio je katastrofom. Ali nakon što je Donald Tramp zaobišao Kijev i evropske saveznike te uspostavio direktne mirovne pregovore s Moskvom, ruski predsednik sada je bliže nego ikad dobijanju onoga što je želeo od svoje trogodišnje invazije.

Putinova glavna ambicija, rekli su ljudi koji su s njim razgovarali tokom rata, jeste uspostavljanje nove bezbednosne arhitekture koja daje Rusiji sferu uticaja u Evropi – slično kao što je konferencija u Jalti poslužila Sovjetskom Savezu na kraju Drugog svetskog rata, piše Financial Times.

Amerika bi mu sada to mogla omogućiti. Ministar odbrane Pit Hegset odbacio je težnje Ukrajine da se pridruži NATO-u i oslobodi svoju teritoriju od ruske okupacije. Putin i Tramp razgovarali su o “bilateralnoj ekonomskoj saradnji”, što ukazuje na to da su SAD spremne da povuku sankcije protiv Moskve.

Čini se da Tramp namerava da smanji američku posvećenost NATO-u i prepusti održavanje mira evropskim zemljama.

“Situacija izgleda mnogo povoljnije za Putina nego u bilo kom trenutku tokom rata u poslednje tri godine. Ako SAD jednostrano prekinu vojnu i diplomatsku podršku, kao i razmenu obaveštajnih podataka, tada će Ukrajina biti u veoma teškoj poziciji. I biće teško izaći iz toga čak i ako se Evropljani više uključe”, rekao je Aleksandar Gabujev, direktor Karnegi Centra za Rusiju i Evroaziju u Berlinu.

• Analiza
• Putin je u ratu prolazio katastrofalno ali je izborom Trumpa već pobijedio. Režim u Kremlju će opstati, demokratija na Zapadu izgleda da neće

“Jedan poziv može promeniti tok istorije”

U Moskvi je vladala opipljiva radost nakon razgovora između Trampa i Putina u sredu.

“Jedan jedini poziv može promeniti tok istorije. Danas su lideri SAD-a i Rusije verovatno otvorili vrata budućnosti oblikovanoj saradnjom, a ne sukobom”, rekao je Kiril Dmitrijev, direktor ruskog državnog fonda koji je uključen u razgovore sa SAD-om o razmeni zarobljenika.

Poziv je označio dramatičan preokret u odnosu na američku politiku tokom mandata Džoa Bajdena, Trampovog prethodnika, koji je obećao da će podržavati Ukrajinu “koliko god bude potrebno” i radio s drugim zapadnim zemljama na izolaciji Rusije. Sada su SAD objavile da pobeda pod ukrajinskim uslovima nije “realistična”, a Moskva je ovaj pomak pozdravila kao povratak razumu.

“Amerikanci konačno stvari shvataju ozbiljno i bez besmislenih iluzija kojima hrane Ukrajince od početka rata. To je zdrav razum. I prilika da se rat zaustavi”, rekao je jedan bivši visoki ruski zvaničnik.

“Putin se rešio svih iluzija posle tri dana, kada je Rusija shvatila da su njeni planovi za munjevitu pobedu propali. Ali Evropljani i Amerikanci su od tada u iluziji i tek sada počinju da shvataju smisao”, dodao je bivši zvaničnik.

Pominju se mogući datumi kraja rata

Visoki ukrajinski i zapadni zvaničnici rekli su da će Tramp i Putin verovatno pokušati da obezbede prekid vatre do jednog od dva značajna nadolazeća datuma: Uskrsa, koji će i pravoslavna i katolička crkva slaviti 20. aprila ove godine, ili 9. maja, kada Rusija slavi sovjetsku pobedu nad nacističkom Nemačkom.

“Putin će želeti da postigne dogovor na neki značajan dan”, rekao je jedan ukrajinski zvaničnik.

U Moskvi su tržišta reagovala s oduševljenjem. Rublja je ojačala pet posto u odnosu na dolar, a glavni moskovski berzanski indeks porastao je 2,8 posto i dostigao najviši nivo u poslednjih devet meseci.

Proratni tvrdolinijaši pozdravili su sve ovo kao znak da je pobeda Rusije nadohvat ruke.

“Mora da je ovo bilo bolno za EU i Ukrajinu. Ali njihovo mišljenje više nije važno. Ukrajina je samo povod za veliki dijalog dveju velikih zemalja o početku nove ere u ljudskoj istoriji”, rekao je Konstantin Malofejev, konzervativni tajkun koji vodi nekoliko ruskih dobrovoljačkih jedinica u Ukrajini.

Razrešiti razloge sukoba

Putin je rekao Trampu da želi “razrešiti razloge sukoba”, pokazujući da Rusija nije odustala od svog cilja da zaustavi ukrajinske ambicije da se pridruži Zapadu i poništi bezbednosni poredak nakon Hladnog rata.

Moskva takođe zahteva da joj Ukrajina prepusti kontrolu nad četiri okupirane jugoistočne regije, od kojih nijednu Rusija u potpunosti ne kontroliše, te očekuje da Zapad ukine sve sankcije uvedene zbog rata.

Budući da Rusija ima prednost na bojnom polju, Putin bi mogao odlučiti da nastavi rat ako Tramp ne pristane na sve njegove zahteve, smatra Dmitrij Trenin, profesor na Moskovskoj višoj školi ekonomije.

“Rusija je ozbiljna po pitanju potrebe rešavanja ukrajinskog pitanja i svesna je da su jedina garancija na koju može da se osloni ona koja sama uspe da ishodi. Dogovor koji ne ispunjava vitalne bezbednosne zahteve Rusije doveo bi samo do novog rata. Rusija to neće dozvoliti. Borbe neće prestati s početkom pregovora; a ako ne bude dogovora, nastaviće se”, rekao je Trenin.

Naime, delegacija koju je Tramp imenovao za pregovore s Rusijom ne uključuje njegovog izaslanika za Ukrajinu Kita Keloga, koji se otvoreno zalagao za povećanje pritiska na Moskvu i održavanje snabdevanja Ukrajine oružjem.

“To sugeriše da administracija neće ozbiljno shvatiti ključne interese Ukrajine. Putin će to shvatiti kao potvrdu svog pogleda na svet i korak ka ostvarenju svog sna o dubokim trvenjima između SAD-a i Evrope”, rekao je bivši visoki američki zvaničnik.

Tramp iznenadio Ukrajince

Trampova težnja da brzo okonča rat zatekla je Ukrajinu nespremnu. Kijev se nadao da može ubediti Trampa da razradi zajednički stav o dovođenju Rusije za pregovarački sto i ponudio pristup svojim rezervama retkih metala u zamenu za podršku SAD-a.

Andrij Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je za Financial Times da je izazov razviti bliske odnose s Trampovim saradnicima i priznao da će biti potrebno vreme da se izgradi odnos kakav je postojao s Bajdenovom administracijom.

Za sada, Kijev i njegovi evropski saveznici zaprepašćeno posmatraju šta se događa, bojeći se da će SAD s Putinom postići nepovoljan dogovor o okončanju rata – i poslati im račun.

“Tramp se pokazao lošim koliko smo i strahovali. On je voljan da sklopi dogovor s Putinom na račun Ukrajine i još uvek želi da mu Ukrajina plati mineralnim resursima. Pitanje je šta će učiniti Ukrajina i Evropa”, rekao je Volodimir Kulik, profesor političkih nauka na Kijevskoj školi ekonomije.