Grupa G7, sedam najbogatijih demokratija u svetu, u subotu je ponudila infrastrukturni plan zemljama u razvoju koji bi trebalo da konkuriše kineskoj inicijativi “Pojas i put” vrednoj više hiljada milijardi dolara.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Joe Biden i ostali lideri G7, koji su se okupili na samitu u Kornvolu u Engleskoj, nadaju se da će plan poznat kao inicijativa “Izgradimo bolji svet” ili skraćeno B3W (Build Back Better World) ponuditi transparetno partnerstvo da bi se pomoglo da se finansira 40 hiljada milijardi dolara koliko je potrebno zemljama u razvoju do 2035. godine, saopšteno je iz Bele kuće.
Neimenovani visoki zvaničnik američke administracije kazao je da nije samo reč o suprotstavljanju Kini: “Međutim, do sad nismo ponudili pozitivnu alternativu koja odražava naše principe, standarde i naš način poslovanja.”
“Verujemo da ćemo pobediti kinesku inicijativu nudeći kvalitetniji izbor i taj ćemo izbor ponuditi uz samopouzdanje o našem modelu koji odražava naše zajedničke vrednosti”, kazao je.
Inicijativa za pojas i put globalna je strategija razvoja infrastrukture koju je Peking usvojio 2013. godine za investiranje u skoro 70 zemalja i to je centralni element njene spoljne politike.
Vremenski raspored, struktura i obim finansijskih sredstava, kao i veličina stvarnog finansiranja koje će SAD da preuzmu, još uvek nisu jasni.
Zvaničnik administracije rekao je da se nada da će SAD sa partnerima iz G7, privatnim sektorom i ostalim zainteresovanim stranama, “uskoro” katalizovati “stotine milijardi dolara“ u infrastrukturne investicije za zemlje sa niskim i srednjim prihodima.
“Pošteno je zapitati se da li će ovo biti zapravo novo finansiranje, novi kapaciteti za izgradnju infrastrukture u regionu ili je ovo prenamenjivanje i prepakiranje resursa koji su takođe dostupni”, rekao je Robert Dali, direktor Instituta Kisndžer Vilson Centra za Kinu i Sjedinjene Države, prenosi Glas Amerike.
Da bi proširio svoju sferu uticaja, poznato je da Peking u sklopu BRI daje kredite državama za projekte koje etablirani međunarodni zajmodavci ne smatraju kreditno sposobnim.
“To postavlja pitanje da li će ovaj novi program biti manje nesklon riziku”, rekao je Dali, napominjući da bi ih, ako bi ti projekti bili isplativi, zajmodavci poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke već finansirali.
Visoki zvaničnici američke administracije žele da dokažu da zapadne vrednosti mogu prevladati, prenosi BBC. Oni tvrde da je kineska investicija imala previsoku cenu; da je prisilni rad ujgurske manjine u Sinđijangu moralno težak i ekonomski neprihvatljiv jer sprečava lojalnu konkurenciju.
Joe Biden će insistirati na tome da globalni lanci snabdevanja, moraju biti oslobođeni ove vrste rada. Američki zvaničnici kažu da se ovde ne radi samo o suočavanju sa Kinom, već i o predstavljanju pozitivne alternative za svet.
Ranije ove godine SAD, Evropska unija, Velika Britanija i Kanada uvele su koordinirane sankcije protiv Kine.
Prisilni rad i kršenje prava Ujgura
Sankcije, uključujući zabrane putovanja i zamrzavanje imovine, bile su usmerene na više zvaničnike u Sinđijangu koji su optuženi za ozbiljna kršenja ljudskih prava nad ujgurskim muslimanima.
Procenjuje se da je više od milion Ujgura i drugih manjina bilo zatočeno u logorima u severozapadnoj provinciji.
Kineska vlada optužena je za izvršenje prisilnih sterilizacija nad ujgurskim ženama i odvajanje dece od njihovih porodica.
Antipandemijske mere
U subotu se objavljuje Deklaracija Karbis Bej, čiji je cilj da spreči svako ponavljanje ljudske i ekonomske devastacije koju je počinio COVID-19.
Globalno, više od 175 miliona ljudi imalo je infekciju od početka izbijanja pandemije, a preko 3,7 miliona smrtnih slučajeva povezano je sa COVID-om, prema američkom univerzitetu Johns Hopkins.
Deklaracija G7 sadržaće niz koraka, uključujući: smanjivanje vremena potrebnog za razvoj i licenciranje vakcina, tretmana i dijagnostike za bilo koju buduću bolest na manje od 100 dana; jačanje globalnih nadzornih mreža i kapaciteta genomskog sekvenciranja; podršku reformi i jačanju Svetske zdravstvene organizacije. Očekuje se da će deklaracija sadržati preporuke iz izveštaja grupe međunarodnih eksperata iz raznih industrija, vlade i naučnih institucija.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guterres i direktor SZO dr Tedros Ghebreyesus takođe će učestvovati na subotnjem zasedanju.
Dr Tedros je naglasio da „svetu treba jači sistem globalnog nadzora da bi otkrio nove epidemije i pandemijske rizike“.
Johnson se sastao sa evropskim liderima
Premijer Velike Britanije Boris Johnson sastao se na marginama samita G7 sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emmanuelom Macronom usred sve većih tenzija između Velike Britanije i Evropske unije nakon Brexita.
Johnson se sastao i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Leyen i predsednikom Evropskog saveta Charles Michelom.
Dve strane su u diplomatskom sukobu oko trgovinskih aranžmana u Severnoj Irskoj, jedinim delom Velike Britanije koji se kopnom graniči sa Unijom.
London i Brisel pokušavaju da se dogovore o “protokolu o Severnoj Irskoj” o kojem se pregovaralo u sklopu istupanja Velike Britanije iz članstva u EU.
Prema tom protokolu koji je stupio na snagu 1. januara kada je Velika Britanija napustila EU, britanska provincija Severna Irska i dalje je u jedinstvenom evropskom tržištu i carinskoj uniji robe koja u Severnu Irsku stiže iz ostalog dela Velike Britanije.
Cilj tog protokola je izbegavanje fizičke granice izmedju Severne Irske i Irske, članice EU.
Međutim, lokalne vlasti u Severnoj Irskoj sve više izražavaju nezadovoljstvo tim protokolom jer osuđuju de fakto uvođenje granice na Irskom moru usred Velike Britanije.
Protest aktivista za zaštitu životne sredine
Stotine aktivista različitih organizacija za zaštitu životne sredine okupilo se u Kornvolu, kako bi skrenuli pažnju svetskih lidera i medija. Pojedini demonstranti su veslali, dok su se drugi sunčali na plaži sa maskama na licu sa likovima lidera učesnika samita.
Veliki broj surfera, kajakaša i plivača okupilo se na plaži u Falmutu na masovnom “protestu veslanjem” koji je organizovala grupa “Surferi protiv kanalizacije” koji se zalažu za zaštitu okeana.
Jedni od najpoznatijih su i aktivisti Oksmafa, koji su u britansko odmaralište došli sa maskama u vidu karikatura lidera zemalja G7.
Maks Lauson rekao je da aktivisti žele da se zemlje G7 – Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države – više posvete smanjenju emisije ugljenika i finansiranju siromašnih zemalja da se prilagode na uticaje klimatskih promena.
Samit lidera G7, industrijski najrazvijenijih zemalja sveta, počeo je 11. juna i prvi je koji se održava uživo od izbijanja pandemije korona virusa.
Domaćin trodnevnog okupljanja u primorskom odmaralištu Karbis Bej u Kornvolu je britanski premijer Boris Johnson.
Samit okuplja lidere Njemačke, Francuske, Italije, Velike Britanije, Kanade, Japana i Sjedinjenih Država.
Za američkog predsjednika Joe Bidena, italijanskog premijera Marija Dragija i japanskog premijera Jošihide Sugu ovo će biti prvo učešće na samitu G7.
Slobodnaevropa.org