Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nedavni parlamentarni izbori u zemlji bili su „najčistiji i najpošteniji“ u njenoj istoriji. Oni su takođe bili trijumf za njegovu pogrešno nazvanu Srpsku naprednu stranku (SNS), koja je pobedila ubedljivo. Ali Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju je imala drugačiji stav.
U saopštenju međunarodnog posmatračkog tima OEBS-a od 17. decembra, navodi se da su izbori održani u „nepravednim uslovima“, praćenim „pristrasnošću u medijima, pritiskom na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebom javnih resursa“.
Uočeni su slučajevi zastrašivanja i „ozbiljnih nepravilnosti“ uključujući kupovinu glasova i ubacivanje glasačkih listića.
Iznete su i druge tvrdnje da su bosanski Srbi masovno dovođeni autobusima da lažno glasaju u Beogradu.
Kršenje demokratskih normi i vladavine prava u Srbiji postepeno se ubrzava otkako je SNS preuzeo vlast pre više od jedne decenije – školski primer „zauzimanja države“, koji je nadgledao predsednik od 2017. godine.
Autokratski nacionalista čiji su politički instinkti iskovani u Miloševićevo doba, gospodin Aleksandar Vučić, takođe koristi svoju moć i uticaj da podstakne razdor na zapadnom Balkanu, gde Beograd podržava secesionističke kampanje etničkih Srba, piše Gardijan.
Ali ambicija da se Srbija uvuče u orbitu EU – i dalje od ruskog uticaja – ugušila je zapadne kritike u kompromitujućem stepenu, posebno od invazije na Ukrajinu.
Ovaj emolijentni pristup bi uskoro mogao da prestane.
Posle spornih izbora usledili su dani demonstracija, nadovezujući se na rastući anti-Vučićev protestni pokret koji je počeo u leto.
Prošlog vikenda, desetine hiljada okupljenih na jednom beogradskom trgu – na kome su se građani suprotstavljali vlasti Slobodana Miloševića – pozvali su Evropu koja u velikoj meri ćuti, da podrži njihovu stvar.
U znak toga gde leže instinktivne simpatije vlade, Vučićeva premijerka Ana Bnrabić zahvalila je Rusiji što je pružila navodne dokaze da su protesti orkestrirani na zapadu.
Nagoveštaji ponovnog regionalnog sukoba obećavaju da će se u Briselu i Vašingtonu nametnuti čvršći stav.
Vučić je u novembru zloslutno predvideo da će 2024. doneti „mnogo više sukoba i nemira“ i na Kosovu i u Republici Srpskoj – etničkom srpskom entitetu u Bosni i Hercegovini.
U potonjem, separatistički lider bosanskih Srba, Milorad Dodik, zapretio je da će prekinuti Dejtonski mirovni sporazum iz 1995. godine u ime srpskog nacionalnog ujedinjenja.
Na Kosovu – čiju nezavisnost Beograd i dalje odbija da prizna – nekoliko ozbiljnih konflikata na etničkih Srba na severu izazvala su strah od budućeg pokušaja secesije.
Nade da će izgledi za članstvo u EU ubediti vladu Srbije da se pridržava demokratskih normi kod kuće i da se uzdrži od podrivanja susednih država, pokazale su se neosnovanim.
Ali strateški cilj izolacije Rusije – takođe neispunjen – znači da Zapad nastavlja da previše dozvoljava gospodinu Vučiću da sledi svoju autoritarnu, etnonacionalističku agendu.
Kao jedan od glavnih investitora u rastuću privredu Srbije, veći deo stanovništva gleda na EU blagonaklono i ima ekonomsku i diplomatsku polugu koju može da upotrebi ako želi.
Do sada je odlučila da to ne učini, zbog razumljivog straha – koji deli administracija Džoa Bajdena – da će Balkan ostaviti još otvorenijim za uticaj Moskve i Pekinga.
Ali kako se on još više učvršćuje u istočnom dvorištu EU, tretiranje gospodina Vučića kao neke vrste rasipnog sina koji će se na kraju popraviti ne funkcioniše.