Nekadašnji direktor Uprave za saradnju sa dijasporom pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Arno Gujon nazvao je “netačnim” i “ostrašćenim” pisanje Radija Slobodna Evropa (RSE) o isplatama koje je ova Uprava vršila na račune desničarskih nevladinih organizacija.
Gujon prethodno nije odgovarao na pozive i poruke RSE kako bi odgovorio na pitanja zašto su sredstva, kako je konstatovano u izveštaju nezavisne Državne revizorske institucije (DRI), uplaćivana na račune organizacija u komercijalnim bankama.
Srpski Zakon o budžetu, određuje da se uplate moraju upućivati na račune Uprave za trezor, kako bi tok novca mogao da se prati.
Gujon je 1. jula u dopisu agenciji Beta naveo da su navodi RSE netačni, jer je “Uprava sufinansirala udruženja građana putem javnog konkursa sa jasno definisanim kriterijumima, smernicama i nezavisnom komisijom za dodelu sredstava”.
“Netačne su iznete tvrdnje da su se preko Konkursa Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu finansirale desničarske organizacije budući da je Uprava sufinansirala udruženja građana putem javnog konkursa sa jasno definisanim kriterijumima, smernicama i nezavisnom komisijom za dodelu sredstava”, naveo je direktor novoformirane vladine Kancelarije za kulturnu i javnu diplomatiju.
Gujon je naveo i da je DRI utvrdila da su finansijski izveštaji Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu “pripremljeni u skladu sa svim važećim propisima”.
DRI je u izveštaju koji je analizirao RSE, navela da Uprava “nije uspostavila sistem finansijskog upravljanja i kontrole”, kao i “da nije vođena evidencija o prisutnosti na radu”.
Prema podacima iz izveštaja, Uprava je najveći deo budžeta, odnosno 1,8 miliona evra, potrošila je na donacije nevladinim organizacijama.
Zamjerke revizora
DRI je navela da je Uprava novac opredeljen na konkursima, uplaćivala organizacijama iz Srbije preko komercijalnih banaka, umesto na posebne namenske račune kod Uprave za trezor, kako propisuje Zakon o budžetskom sistemu.
Prema analizi RSE, Uprava na čijem čelu je bio Gujon je tokom 2023. godine novcem iz budžeta finansirala na stotine projekata i donirala 342 organizacije iz celog sveta – od udruženja Srba iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, do fondacija i kulturno-umetničkih društava u Australiji i Sjedinjenim Državama.
Novac su dobijale i organizacije koje na društvenim mrežama promovišu ekstremno nacionalističke stavove kao i udruženja koja su u privrednom prestupu zbog neobjavljivanja finansijskih izveštaja.
“Nazivati ekstremističkim projekte koji imaju za cilj kulturno povezivanje Srba iz rasejanja s maticom, sa posebnim osvrtom na Republiku Srpsku, pokazuje ideološku ostrašćenost autora teksta i dovodi čitaoce u zabludu”, naveo je Gujon u dopisu agenciji Beta.
Kako je utvrdila analiza RSE, novac je tokom 2023, pored ostalih, dodeljen Udruženju studenata Republike Srpske u Srbiji – Novi Sad.
Ovo udruženje su osnovala 2019. godine braća Milan i Dejan Pudar, koji su uz lidere desničarskih organizacija Eko Četnici i Srpska Kraljevska Omladina Novog Sada, krajem marta 2024. učestvovali u blokadi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, tražeći ostavku profesora i novinara Dinka Gruhonjića.
Dva meseca kasnije, u izbornom danu, 3. juna ove godine u toku izbora za lokalne parlamente, snimljeni su u kol centru Srpske napredne stranke (SNS) na Novosadskom sajmu.
Tada je ispred Sajma došlo do incidenta kada su predstavnici opozicije pokušali da uđu u prostorije kol centra SNS-a. Tom prilikom u kol centru, uz lica sa “fantomkama”, snimljen je Milan Pudar, dok je njegov brat Dejan napustio Sajam sa grupom aktivista SNS-a.
Francuski državljanin Arno Gujon, koji je u Srbiji državni službenik od 2020. godine, u mladosti je u Francuskoj bio pripadnik desničarskog pokreta “Blok identitaraca”.
Na čelu Uprave za dijasporu bio je do sredine maja 2024, a danas je direktor novoformirane vladine Kancelarije za kulturnu i javnu diplomatiju.
Ko je Arno Gujon
Iako je javnosti u Srbiji Gujon poznat kao humanitarac koji pomaže Srbima na Kosovu, u Francuskoj je zabeleženo i njegovo političko delovanje u ekstremno desničarskom Bloku identitaraca.
Taj pokret su 2003. godine osnovali članovi ekstremno desničarske grupe Unité Radicale, koja je zabranjena nakon što je njihov simpatizer pokušao atentat na francuskog predsednika Žaka Širaka 2002. godine.
Iz Francuske se ekstremno desničarski pokret Identitaraca raširio Evropom.
Kako je Gujon sam priznao , član Bloka identitaraca bio je „šest meseci, od 2010. do 2011. godine“, ali je pokret opisao „ni kao levicu ni kao desnicu“.
Gujon se, kako sam navodi, u Srbiju preselio 2012. godine. Tri godine kasnije zvanično je postao državljanin Srbije. U maju 2015. godine, Gujonu je državljanstvo lično uručio tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.