Ukoliko bi u ovom trenutku bio održan Popis, 48,6 odsto građana bi se izjasnilo da govori srpskim jezikom, što je u odnosu na popis 2011. godine skoro šest odsto više.
To je pokazalo istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava CEDEM, sprovedeno u periodu od 11. do 27. juna 2022. godine, na uzorku od 1026 građana.
Crnogorskim jezikom govori 36,1 odsto, što je gotovo isto kao u Popisu iz 2011. godine.
Bosanskim jezikom govori 2,6 odsto građana, što je za gotovo 4,2 odsto manje nego tokom Potpisa iz 2011. godina.
Ako bi danas bio održan Popis 46,3 odsto građana bi se izjasnilo kao Crnogorci, što je za gotovo dva odsto više nego u Popisu iz 2011.godine.
Kao Srbi bi se izjasnilo 32,8 odsto građana, što je za gotovo četiri odsto više nego tokom prethodnog popisa.
Kao Bošnjaci bi se izjasnilo 7,7 odsto građana, što je za jedan odsto manje nego tokom prethodnog Popisa, a kao Albanci bi se izjasnilo 5,1 odsto građana.
Šesnaest godina nakon nezavisnosti, 62,7 odsto građana bi danas glasalo za nezavisnu i međunarodno priznatu državu Crnu Goru.
Da Crna Gora bude u zajedničkoj državi sa Srbijom glasalo bi 13 odsto građana.
Građani su najbolje ocijenili francuskog predsjednika Emanuela Makrona, srpskog Aleksandra Vučića, pa ruskog Vladimira Putina.
Ukoliko bi se naredne nedjelje održali parlamentarni izbori, Demokratska partija socijalista osvojila bi 28,2 odsto glasova, Demokrate 14,9, Demokratski front 14, Evropa sad 10,9 odsto glasova. Partija Dritana Abazovića URA bi imala 4,8 odsto, Socijalistička narodna partija 3,8, Socijaldemokratska partija 3,4, Bošnjačka stranka 3,3 odsto, a Socijaldemokrate 2,6 odsto. To je pokazalo istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava CEDEM, sprovedeno u periodu od 11. do 27. juna 2022. godine, na uzorku od 1026 građana. Istraživanje pokazuje da bi za AA glasalo 2,3 odsto, DUA 1,8 odsto, Pravu Crnu Goru 1,6, a Slobodnu Crnu Goru jedan odsto građana.