Odluka opozicije da bojkotuje izbore u Srbiji po svemu sudeći neće naštetiti vladajućem SNS-u. Očekivanja da bi međunarodni pritisak kao u slučaju Sjeverne Makedonije mogao dovesti do pregovora i na kraju fer uslova za izbore ispostavilo se, nisu bila realna. Mlak odgovore Evropkse unije i raspad opozicionog bloka doveo je vlast u prilično lagodnu poziciju. Aleksandar Vučić trenutno ima zagarantovanu pobjedu a možda i veći benefiti za njega biće ti što bi se na duži rok mogao riješiti “stvarne opozicije”. Zanimljivo je da se na listama po prvi put pojavljuju brojne stranke uglavnom krajnje desne orjentacije, čije su šanse za ulazak u skupštinu naglo porasle odlukom dijela opozicije da bojkotuje izbore. Mnoge od ovih partija kako piše Dojče vele pordužena su ruka SNS-a i nije potrebno mnogo pameti da se zaključi da im je jedina uloga da za spoljnu upotrebu glume opoziciju.
Po sadašnjim anketama SNS osvaja 58,2 odsto glasova, koalicija Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije osvojila bi 12,5 odsto, sledi Srpski patriotski savez sa 4,9 i Srpska radikalna stranka i Pokret slobodnih gradjana sa po 3,4 odsto glasova. Cenzus bi prešao i pokret Metla, koga podržava tri odsto gradjana, dok su blizu ulaska u skupštinske klupe pokret Dosta je bilo sa 2,8 odsto glasova, Ujedinjena demokratska Srbija sa 2,7, Zavetnici sa 2,6 i Pokret obnove Kraljevine Srbije sa 2,4 odsto glasova. Na izbore bi, da se održavaju u nedelju, izašlo 46 odsto ispitanika, 34 je reklo da ne bi a 20 odsto da ne zna, prenosi agencija Beta.
Ko bojkotuje izbore?
S druge strane, bojkot na sva tri nivoa najavile su stranke okupljene u opozicinom bloku Savez za Srbiju (SzS) u kojem su, između ostalih, Demokratska stranka (DS), Stranka slobode i pravde koju predvodi bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, desničarski pokret Dveri, te Narodna stranka, čiji lider je Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova u periodu od 2007. do 2012. godine.
Ovaj deo opozicije smatra da u Srbiji ne postoji minimum uslova za održavanje fer i demokratskih izbora, te da se učestvovanjem u ovoj trci daje legitimitet vlasti čiji je stožer Srpska napredna stranka.
Predstavnici SzS smatraju da pored političkih, ne postoje ni pravni niti zdravstveni razlozi da se izbori održe 21. juna, piše slobodnaevropa.org.
Ko je promenio odluku o bojkotu?
Iako je uoči prethodno raspisanih izbora najavio bojkot, lider Pokreta slobodnih građana (PSG) Sergej Trifunović je 8. maja saopštio da PSG izlazi na izbore jer ga, kako je naveo „niko iz opozicije nije ubedio šta u bojkotu treba da se desi“.
Na isti korak se krajem januara ove godine odlučilo i Udruženje “Jedan od pet miliona”, koje je bilo organizator višemesečnih antivladinih protesta u gradovima širom Srbije. Predstavnica tog udruženja Valentina Reković je izjavila da je opozicija okupljena oko bojkota izbora i parlamenta “uništila ideju o bojkotu”, te da odluka o izlasku na izbore predstavlja prekid saradnje sa tim delom opozicije.
Takođe, neke od stranaka koje su najavile bojkot izbora na republičkom nivou učestvovaće na lokalnim izborima, uglavnom u mestima u kojima je opozicija imala većinu prethodne četiri godine. U izbornu trku na lokalu izaći će gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, čija je stranka Zajedno za Srbiju među osnivačima SzS-a.
Na lokalnim izborima učestvovaće i gradonačelnik Paraćina Saša Paunović, donedavni član DS-a, koji je napustio tu stranku u martu nakon odluke da izađe na izbore. Na izbore izlazi I jedan od osnivača SzS-a Milan Stamatović u opštini Čajetina.
Poslanici Evropskog parlamenta Tanja Fajon i Vladimir Bilčik saopštili su 8. maja da izražavaju zabrinutost zbog “polarizacije u medijskom okruženju, upotrebe medija za političke, ali i lične napade i eskalaciju tenzija”.
Nešto više od mesec dana kasnije Bilčik je sa koleginicom iz Evropskog parlamenta Tanjom Fajon u zajedničkom saopštenju pozvao sve političke snage i građane da se uključe u izborni proces kako bi se osigurala što veća zastupljenost i promocija različitih ideja i doprinosa koji jačaju pluralizam i osnažuju demokratiju.