Srbija i Sjedinjene Američke Države (SAD) nalaze se među 25 država sveta u kojima je zabeležen najznačajniji pad u oblasti političkih prava i građanskih sloboda tokom poslednje decenije, jedan je od zaključaka izveštaja “Sloboda u svetu 2021 – Demokratija pod opsadom” međunarodne nevladine organizacije Fridom haus.
Kako piše Glas Amerike, prema podacima organizacije sa sedištem u Vašingtonu – Srbija je u 2020. nazadovala za dva poena i sada ih ima ukupno 64, dok su u slučaju SAD zabeležena tri negativna boda – zbog čega ih, posle promene, imaju 83.
To konkretno znači da je Srbija od 2010. nazadovala za ukupno 14, a SAD za 11 poena. Međutim, uprkos tome, SAD su i dalje kategorizovane kao slobodna zemlja.
Za razliku od njih – Srbija, Crna Gora, kao i još pet zemalja Zapadnog Balkana: Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Severna Makedonija u kategoriji su delimično slobodnih država. Slovenija i Hrvatska, koje su članice Evropske unije, označene su kao slobodne države.
Izveštajem je obuhvaćeno 195 svetskih država i 15 teritorija i u istraživanju je utvrđen 15-godišnji uzastopni globalni pad u oblasti političkih prava i građanskih sloboda.
Fridom haus o Srbiji
Fridom haus opisuje Srbiju kao demokratiju u kojoj se u uslovima konkurencije održavaju višepartijski izbori.
„Međutim, u poslednjih nekoliko godina vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) konstantno ugrožava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva“, ukazano je u izveštaju Fridom hausa.
Ključni događaji u 2020. prema tumačenju Fridom hausa:
– Izborna lista SNS pobedila je na parlamentarnim izborima održanim u junu 2020. osvojivši značajnu većinu. Opozicione partije koje su činile članice prethodnog saziva Skupštine mahom su bojkotovale glasanje – tvrdeći da su izbori bili neregularni. U februaru 2020, nekoliko nedelja pre nego što su izbori raspisani, spušten je izborni census u nameri da se umanji efekat bojkota.
– Policija je upotrebila silu protiv demonstranata okupljenih tokom protesta u julu 2020. zbog najave pooštravanja mera za suzbijanje pandemije Kovida 19, nezadovoljstva zbog drugih vidova državne politike i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Uočeno je da je policija napadala demonstrante, prolaznike i novinare u pokušajima da rastera građane sa ulica.
– Reakcija zvaničnika na pandemiju koronavirusa bila je netransparentna. Uskraćivane su informacije o smrtnim slučajevima povezanim sa pandemijom u institucijama socijalne zaštite, uprkos pozivima na njihovu objavu tokom jula. Zdravstveni radnici koji su kritikovali postupanje vlasti u vezi sa pandemijom suočavali su se sa represijom i otpuštanjima. Potpisnici otvorenog pisma objavljenog u julu 2020. podvrgnuti su disciplinskim postupcima.
Zapadni Balkan
U delu izveštaja koji se odnosi na Zapadni Balkan ukazano je da je u zemljama tog područja tokom 2020. zabeleženo nazadovanje, ali i napredak pojedinih.
„Izbori čije su sprovođenje obeležile manjkavosti zadali su težak udarac višepartijskom sistemu u Srbiji. Na Kosovu, posle kratkotrajnog perioda na vlasti, neustavno je zbačena vlada premijera Aljbina Kurtija. Nasuprot tome, u Crnoj Gori prekinuto je uzastopno šestogodišnje narušavanje političkih prava i građanskih sloboda – pošto su izbori rezultirali prvom tranzicijom političke vlasti na opozicione snage od proglašenja nezavisnosti zemlje. Istovremeno, reizabrana je reformistička vlada Severne Makedonije – čije su se institucije u velikoj meri oporavile od štete koju im je naneo odbegli bivši premijer Nikola Gruevski“, precizirano je u izveštaju.
Crna Gora je, zahvaljujući transferu političke moći nakon izbora, prema tumačenju vašingtonske nevladine organizacije, zaustavila trend pada i napredovala za jedan poen (sakupila ih je 63) u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, dok je Severna Makedonija ostvarenim skorom od 66 poena među onim državama koje su napredovale za tri poena.
N1