U knjizi Titovog biografa Vladimira Dedijera zapisano je kako je bivši lider SFRJ govorio o prvim prvomajskim demonstracijama.
Josip Broz Tito došao je u Zagreb u martu 1911. i zaposlio se u radionici majstora Knausa. Tamo mu se pružila prilika da usavrši svoje znanje. U radionici su popravljani automobili, bicikli i razne mašine. Josip Broz je tu ostao neko vrijeme.
Te godine je sudjelovao u prvomajskim demonstracijama i generalnom štrajku u Zagrebu.
Prvi maj 1911. u Zagrebu je proslavljen prilično masovno. Radovi u radionicama su obustavljeni, a prije početka demonstracija grupa radnika obišla je sva preduzeća da vidi da li su svi radnici počeli da slave praznik.
Nakon sastanka, članovi sindikata u grupama, među kojima i Joža, obišli su razne dijelove Zagreba i održali konferencije s radnicima i građanima.
“U to vrijeme, posebno svećenici, vodili su mahnitu kampanju protiv socijalista i Prvog maja. U crkvama su sveštenici govorili da su socijalisti đavoli, da će svi koji budu učestvovali u prvomajskoj paradi otići u pakao. Ta propaganda je imala uticaja i među radnicima, posebno među radnicama”, rekao je Josip Broz.
„Sećam se ovog slučaja. Ilicu smo prošli u povorci. Pored mene je bio moj stariji prijatelj, koji je bio oženjen. Dešavalo se da su i njegova žena i dijete bili tu, u Ilici, i gledali procesiju. Kada smo naišli, dijete je odjednom viknulo: ‘Majko, majko, tamo je naš otac među đavolima!'”, prisjetio se.
Zadirkivali su ga da je Hrvat
Želeći da se usavrši u svom zanatu, Joža Broz je takođe krenuo u “fremt”. Radio je u Kamniku, zatim u Češkoj. Iz Češke je otišao u Njemačku, radio u Bavarskoj, u Minhenu, u Manhajmu u fabrici Benz, zatim u Ruru.
Ova putovanja su mu bila od velike koristi. Usavršio je zanat i odlično naučio češki i njemački. U oktobru 1912. iz Rura je otišao u Beč. Zaposlio se u velikoj fabrici za izradu mostova Gridl. Balkanski rat je izbio u utorak.
„Dobro se sećam tih dana. U Beču je vladalo veliko uzbuđenje. Čitao sam neke male bečke novine koje su donosile opširne izvještaje sa frontova na Balkanu. Naravno, većina bečkih listova je hvalila tursku vojsku i priželjkivala njenu pobjedu.
Nažalost, i među radnicima u ovoj fabrici, iako su većinom bili socijaldemokrati, pod uticajem te štampe vladalo je slično raspoloženje. U ogromnoj radionici u kojoj smo radili čak su me zadirkivali da sam Hrvat i da želim pobjedu Srbije i drugih balkanskih zemalja“, rekao je Josip Broz.
“S vremena na vrijeme bi neki radnici dobacili u toku rada: ‘Krobot, Krobot!’ (pogrdan naziv za Hrvata). Jednog dana sam se zasitio tih uvredljivih šala, pa sam prišao jednom od radnika koji ih je vikao i rekao mu da već prestane. Ućutao je i više nije bilo takvih šala”, prisjetio se.
(Prema knjizi Vladimira Dedijera Josip Broz Tito – prilozi biografiji, Zdravo, 1977.)