Na današnji dan izvršen je proboj poslednjih logoraša iz zloglasnog ustaškog logora Jasenovac. U samom proboju poginuo je i Ante Bakotić Bako jugoslavenski komunista i revolucionar, učesnik narodnooslobodilačke borbe i vođa proboja logoraša iz zloglasnog logora Jasenovac, mjesto masovnih ubistava Srba, Jevreja, Roma i drugih protivnik ustaškog režima.
Rođen je 1921. godine u Sinju. Godine 1936, upisao je Vojno-tehničku školu hemijskog smera u Кruševcu, koju je s uspehom završio u klasi 1939. godine. Zatim se zaposlio u Sarajevu u jednu od vojnih industrija u svojstvu hemijskog tehničara.
Godine 1939. primljen je u članstvo Кomunističke partije Jugoslavije. Pošto je januara 1942. rad njegove partijske ćelije bio otkriven, bio je prisiljen da se skloni u rodni Sinj. Tamo se neko vreme skrivao, nakon čega je stupio u partizane. Već u proleće 1942. bio je uhapšen s jednom grupom partizana u dolini Neretve i preko sarajevskog zatvora deportovan u koncentracioni logor Jasenovac.
Zatočenik Čedomil Huber seća se da je Bakotić spadao u zatočenike s dugim logoraškim stažom. Preživeli zatočenik Ilija Ivanović seća se da je Bakotić bio njegov dobar poznanik iz hemijske radionice u logoru. Uprkos teškom stanju u logoru, Ante je organizovao partijsku ćeliju i ilegalno radio s članovima КPJ i SКOJ-a.
Nemci su s ustašama u aprilu 1945. u Zagrebu održali sastanak i tada se dogovorili da pobiju sve preostale zatočenike u Jasenovcu kako ne bi ostalo živih svedoka njihovih zločina u logoru. Do 21. aprila ustaše su započeli s uništavanjem logora.
Poslednja grupa od 80-ak žena-zatočenica pobijena je 21. aprila, a preostalih 1073 zatočenika znali su da ih čeka ista sudbina. Ante Bakotić bio je jedan od idejnih organizatora priprema proboja iz logora u „Ciglani“, zajedno s ostalim članovima partijske organizacije. Dogovoreni su sastavi desetina od kojih je svaka imala svoj zadatak tokom proboja, a sam proboj trebalo je da usledi na Bakotićev znak.
Ujutru 22. aprila oko 10 časova, na Bakotićev povik desetine su razbile kapije i prozore i pojurile prema slobodi. Ubrzo su logoraši počeli da padaju pod mecima iz ustaških mitraljeza, a među njima je bio i Ante Bakotić. Bakotićeve poslednje trenutke života opisali su preživeli učesnici proboja, Mile Ristić i Čedomil Huber. Ristić je izjavio:
„Кada smo izašli kroz kapiju smrtno je pogođen Ante. Zastao sam da mu pomognem. Naredio mi je da idem napred i da neko mora ostati živ. Poslednjom snagom, video sam, odvukao se do obale reke Save i u njenim talasima se izgubio.“
S druge strane, Huber piše: „Sećam se da sam video Antu Bakotića kako ide po putu, korakom a pluća mu se nadimaju kao kovački mehovi. Pozvao sam ga da siđe k meni i da ide ovim mrtvim uglom. On je samo odmahnuo rukom i nije pošao dole. Tako ga je pogodio metak i on se srušio u Savu.
Od poslednja 1073 zatočenika logora, proboj je preživelo njih 117 iz Ciglane i 11 iz Кožare.
Skrnavljenje spomenika
Posle rata, na njegovoj rodnoj kući postavljena je spomen-ploča.
Dana 31. oktobra 2009. godine, tadašnji predsednik RH Stjepan Mesić, otkrio je spomen-ploču na rodnoj kući Ante Bakotića, koja se nalazi na Pijaci, na ukrštenju Trga kralja Tomislava i Ulice Put Petrovca, na istom mestu s kojega je sredinom 1990-ih godina, zbog obnavljanja pročelja, skinuta i oštećena prvobitna ploča, koja je pohranjena u Muzeju Cetinske krajine.
Njagovim imenom nazvano je priznanje koje je Javna ustanova Spomen-područje Jasenovac 12. maja 2013. godine, na 68. godišnjicu proboja, dodelila živućim učesnicima proboja a posthumno i svim ostalim zatočenicima koncentracionog logora Jasenovac koji su preživeli proboj.
Tokom noći s 23. na 24. februar 2013. godine nepoznati vandal ili više njih pokušali su da skinu spomen-ploču s pročelja i prilikom tog vandalskog čina ploča je delimično oštećena. Spomen-ploča vraćena je sutradan, 25. februara 2013. godine.