Dok Gruzini protestuju protiv “ruskog zakona” o “stranim agentima”, koji se smatra približavanjem Kremlju, čovek za kog se smatra da stoji iza njegovog donošenja, miljarder i oligarh Bidžina Ivanišvili, može da smatra da je taj zakon za njega lično – egzistencijalno pitanje.
Bidžina Ivanišvili je proveo veći deo poslednje decenije gledajući drevne krovove Tbilisija iz svog staklenog zamka, smeštenog na vrhu brda, za koji njegovi kritičari kažu da podseća na sedište nekog od negativaca iz filmova o Džejmsu Bondu. Po završetku njegovog mandata premijera Gruzije, što je bio između oktobra 2012. i novembra 2013, tajnoviti oligarh je u velikoj meri širio svoj uticaj iza kulisa i mnogi Gruzini ga opisuju kao mračnog vladara iz senke u toj zemlji..
Prošlog meseca, međutim, Ivanišvili koji se inače retko pojavljuje u javnosti, prisustvovao je provladinom skupu kako bi promovisao veoma kontroverzan zakon o „stranim agentima” koji je izazvao najveće nemire u Gruziji poslednjih godina. Radi se o zakonu koji predviđa da sve nevladine organizacije koje dobijaju pomoć iz inostranstva, budu registrovane kao strani agenti, po ugledu na sličan zakon u susednoj Rusiji. Njegov govor je bio prožet antizapadnim osećanjima i teorijama zavere, naglašavajući stepen u kojem se mala kavkaska zemlja udaljila od Zapada pod Ivanišvilijevim vođstvom.
Opozicione stranke dugo su optuživale Ivanišvilija, koji se obogatio u Rusiji 1990-ih, za lojalnost Moskvi, koja je vladala Gruzijom u sovjetskoj eri i još uvek smatra južni Kavkaz svojim dvorištem. Ivanišvili je napustio ruralnu Gruziju 1980-ih da bi pohađao univerzitet u Moskvi. Iako su drugi studenti ismevali njegovo seosko poreklo, on je rekao da razume nešto što oni još nisu: da će se komunizam srušiti. To mu je pomoglo da ostvari svoj prvi finansijski uspeh, prodajući kompjutere u Rusiji.
Prvi milioni
Kao i drugi budući oligarsi u to vreme, ubrzo je prešao u bankarstvo i metalsku industriju, stičući državnu imovinu iz sovjetskog doba kroz jeftine privatizacije. Njegovo bogatstvo se procenjuje na šest milijardi dolara, što je suma koja premašuje državni budžet Gruzije za 2021, iako su mnogi od njegovih izvora prihoda i dalje nejasni. Kako je jednom izjavio: “Mogao bih da ti kažem bilo šta, a ti to ne bi mogao da proveriš”.
Kada se iz Rusije vratio u Gruziju, izgradio je zamak na brdu iznad Tbilisija, kao i niz raskošnih imanja širom zemlje. Ipak, držao je svoj identitet u strogoj tajnosti, kretao se prerušen i davao novac za umetnike ili projekte za koje je odlučio da mu se sviđaju. Ivanišvili je kratko razgovarao sa novinarima 2012. godine, kada je nakon godina anonimnog života objavio da se kandiduje za premijera, osnivajući stranku Gruzijski san i tvrdeći da mu je dosta autoritarnih naklonosti tadašnje vlade. U jednom intervjuu, stigao je na svoje imanje na Crnom moru u Batumiju vozeći kolica za golf, slušajući pesmu “Maj vej” Frenka Sinatre, a onda nastavio da obilazi svoju “zbirku” zebri, paunova i drugih egzotičnih životinja dok je izlagao svoju viziju Gruzije. Tada je rekao: „Biću u vladi godinu dana ili najviše dve godine, a posle ću postati aktivan član društva, da pomognem društvu da nauči kako da bira ljude i kako da kontroliše svoje političare. I pobrinuću se da postoji slobodna štampa i prava opozicija”.
Iako je podneo ostavku na javnu funkciju 2013. godine, njegovo prisustvo je nastavilo da se nadvija nad politikom zemlje.
“Nije tajna da je sva moć koncentrisana u Ivanišvilijevim rukama“, rekao je Korneli Kakačija, šef istraživačkog centra Gruzijskog instituta za politiku sa sedištem u Tbilisiju. Tokom godina, Ivanišvili je nastavio sa svojim ekscentričnim ludorijama. Naljutivši ekologe, on je transformisao park čupajući i transportujući retka, ogromna stabla iz udaljenih oblasti Gruzije u svoj arboretum u Urekiju, odmaralištu na Crnom moru.
“Vodi državu kao svoju kuću za lutke”
Međutim, veći problem za mnoge Gruzine su bili planovi njegove stranke da usvoji zakon o “stranim agentima”. Gruzijski demonstranti i zapadni zvaničnici opisali su nacrt kao sredstvo „inspirisano Kremljom” za progon nezavisnih medija i opozicionih glasova u zemlji koja se dugo klati između ruske i zapadne sfere uticaja, ali čija vlada sada izgleda naginje ka Moskvi. EU je jasno stavila do znanja da će zamrznuti zahtev Gruzije za članstvo u evropskom bloku ako Tbilisi usvoji zakon. Gruzijski san i Ivanišvili negiraju da su skloni Rusiji i kažu da bi te mere povećale transparentnost i odbranile suverenitet Gruzije. Rusija je nepopularna među običnim Gruzinima, pošto je podržavala naoružane separatiste u otcepljenim regionima Abhazije i Južne Osetije tokom 1990-ih i ponovo 2008. godine, kada je izvela i invaziju na ovu zemlju.
Oni koji su radili sa Ivanišvilijem kažu da je tokom godina postao autoritarniji i ambiciozniji.
“On voli kontrolu, on vodi državu kao svoju kuću za lutke”, rekla je Tina Kidašeli, koja je bila ministar odbrane Gruzije u vladi koju je predvodio Gruzijski san od 2015. do 2016. godine. Kidašeli je rekla da Ivanišvili ima za cilj da primeni zakon o stranim agentima kako bi dodatno ojačao svoju vlast pre parlamentarnih izbora u oktobru.
“Za njega je sve u održavanju vlasti, sve što radi rukovodi se time”, rekla je ona. Kidašeli su uznemirile nedavne Ivanišvilijeve izjave u kojima se žalio da su zapadne zemlje kontrolisane “tajnom globalnom zaverom kojoj se njegova vlada uspešno opirala”. Dalje je nastavio i osudio Zapad kao “globalnu partiju rata” koja pokušava da uvuče Gruziju u sukob sa Rusijom.
“Ivanišvili je uvek imao sklonost ka teorijama zavere. Problem je sada što su njegovi stavovi potpuno neprovereni”“, rekla je bivša ministarka.
Jedan od najžešćih Ivanišvilijevih kritičara je zatvoreni bivši predsednik Gruzije, Mihail Sakašvili, koji optužuje Ivanišvilija da ga je uhapsio po naređenju Kremlja.
“Gruzija ima dugu istoriju političkih osveta. Ko god dođe na vlast teži da napadne svog prethodnika”, rekao je politički analitičar Korneli Kakačija. To znači, rekao je Kakačija, da Ivanišvili veruje da je ostanak na vlasti „egzistencijalno pitanje“.
“Radi se o ličnom preživljavanju”, tvrdi Kakačija.