Probijanje velike brane na jugu Ukrajine, teritoriji koju kontroliše Rusija, oslobodilo je ogromnu količinu vode koja je potopila nizvodno priobalje. BBC donosi analizu o tome ko je od ovog čina imao više koristi.
Dok dve strane okruvljuju onu drugu za rušenje brane, odvazanja eho i dalje nerazjašnjenih eksplozija na gasovodu Severni tok, piše BBC. U oba slučaja, sumnje Zapada su odmah pale na Rusiju, ali je Moskva i tada i sada odgovorila: „Nismo mi. Zašto bismo to uradili. To negativno utiče po nas“.
U slučaju brane Nova Kahovka Rusija ima najmanje dva razloga zašto uništavanje ovog objekta šteti njenim interesima.
Naime, plavljenje područja nizvodno od brane primoralo je Rusiju da evakuiše na istok svoje snage i civilno stanovništvo i tako se udalji sa obala Dnjepra.
Drugo, rušenje brane može da utiče na snabdevanje Krima pijaćom vodom iz kanala koji se nalazi u blizini brane.
Da li su srušeni ukrajinski planovi o kontraofanzivi
Međutim, probijanje Kahovke treba posmatrati u širem kontekstu rata, posebno u svetlu letnje ukrajinske kontraofanzive koja izgleda da je počela, piše BBC.
Kako bi ova kontraofanziva uspela potrebno je slomiti ruska uporišta na teritoriji koja povezuje poluostrvo Krim sa regionom Donbasa.
Ukoliko Ukrajina pronađe način da probije rusku liniju odbrane južno od Zaporožja i podeli okupiranu teritoriju na dva dela, onda će moći da izoluje Krim i ostvari značajnu stratešku prednost.
Ali, Rusi su naučili mnogo lekcija od početka invazije na Ukrajinu u februaru prošle godine, navodi BBC. Gledali su mape, pručavali gde je najverovatnije da Ukrajinci napadnu i pslednje mesece proveli učvršćujući linije odbrane kako bi sprečili napredovanje ukrajinskih snaga ka Azovskom moru.
Nije sigurno da je Kijev planirao da pošalje svoje snage ia ovih linia odbrane, a Generalštab drži karte čvrsto zatvorenim i pušta Moskvu da nagađa gde će se desiti napad.
Ali ova akcija, ko god da ju je izveo, ovu opciju čini problematičnom, ističe BBC.
Istorija se ponavlja
Reka Dnjepar je sama po sebi bila dovoljno široka da bi se preko nje prevela bigada i to pod vatrom ruske artiljerije i dronova.
Pošto je rušenje brane dovelo do plavljenja predela na levoj (istočnoj) obali reke, preko puta Hersona, to područje je postalo mesto na koje ukrajinska vojska ne može da kroči.
BBC podseća da je istorija ovo već videla kada je sovjetska vojska 1941. godine srušila istu branu na Dnjepru kako bi sprečila napredovanje nacista. Hiljade sovjetskih građana tada su nestale u poplavama.
Zaključak BB-ja je da ko god da je srušio branu, uzdrmao je šahovsku tablu na jugu Ukrajine, terajući obe strane da se prilagode novonastaloj situaciji, što bi moglo da odložo dugo najavljivanu ukrajinsku kontraofanzivu.