AUTOR:Draža Petrović (N1 Srbija)
Oskar za najgluplji dijalog u dečjem igranom filmu van engleskog govornog područja ide u ruke… – reći će negde u martu sledeće godine Meril Strip, sa supertajnim smeškom otvarajući onu supertajnu kovertu Američke filmske akademije koja krije budućeg oskarovca.
-Dakle, najgluplji dijalog u dečjem igranom filmu van engleskog govornog područja ide u ruke Aleksandra Vučića, mladog srpskog scenariste, za film “Vraćam očeve sa službenog puta”, koji je nastavak kultnog “Oca na službenom putu” – uzviknuće Meril ushićeno, a mladi srpski scenarista uspentraće se na binu Kodak teatar u Holivudu i održati karakterističan istorijski govor, najbolji oskarovski istorijski govor u novijoj istoriji.
Tako će zabranjeni film “Vraćam očeve sa službenog puta” ipak dobiti svoju makar moralnu satisfakciju, jerbo to remek delo savremene srpske kinematografije niko nije shvatio, ni REM, ni tviteraši, ni N1, ali ga je shvatila najautoritativnija filmska institucija na svetu, dodelivši mu prestižnu nagradu, Oskara za najgluplji dijalog u dečjem igranom filmu van engleskog govornog područja. Što nije mala stvar za krhku domaću kinematografiju.
Kada je ono, pre neki dan, predsednik Vučić rekao da će da se nasekiraju mnogi kad počne da pušta spotove na N1, on je, pretpostavlja se, figurativno hteo reći da će u tom spotu da bude neka mala seka, pa će, logično, svi da se sekiraju zbog te male seke. To, logično, pretpostavlja da je predsednik Vučić znao, i sam nabacivši onaj supertajni osmeh Meril Strip, da će spot biti zabranjen, kako bi ceo svet video da je Srbija jedna demokratska država, gde nema cile-mile, nego institucije rade svoj posao u uigranom spektaklu zvanom “Kad SNS nabaci REM-u demokratiju na volej”.
Mada je s tim spotom, u kome Vučić maloj seki obećava vraćanje tate koji se odlio u inostranstvo, konačno shvaćeno šta tačno znači decentralizacija koju zagovara SNS.
-Decentralizacija je fenomenalna ideja Srpske napredne stranke da dovodi decu na televiziju da pričaju s predsednikom na razne teme, zato što deca najviše veruju predsedniku, Braći Grim i Hansu Kristijanu Andersenu. Deca su nepotkupljiva, iskrena, njima ne moraš da daš kilo brašna, 100 evra, dve litre zejtina, da bi ti verovali, dovoljna je samo mala čokolada i neka lepa bajka ili basna– piše u definiciji decentralizacije u “Rečniku malo poznatih reči” grupe naprednih autora.
Tako je SNS ušla u TV kampanju sa sloganom: “Prvo smo vraćali penzije, pa smo vraćali plate, a sada vraćamo tate!” Čak se i rimuje!
Plan za vraćanje tata je kompleksan – najpre je neko došao na ideju da Srbija iskoristi brojčanu prednost u respiratorima u odnosu na ostatak Zemaljske kugle, pa da respiratore menjamo za tate po sistemu robne razmene.
Na primer, da zemljama koje nemaju respiratore, jerbo je sve svetske zalihe respiratora pokupovao predsednik Vučić na crnoj berzi, ponudimo 100 respiratora u zamenu za jednog srpskog tatu.
-Dajte nam jednog tatu, mi ćemo vama 100 respiratora! – uskliknuo je predsednik Vučić ko u stara dobra vremena.
Predsednik je, naime, iz korona faze kada je pretio da će da ide po svetskim aerodromima da vraća u zemlju naše unapred plaćene respiratore, sada u postkovid fazi pa oće da vraća u Srbiju unapred plaćene tate.
Jer u budućnosti pitanje svih pitanja neće biti – koliko imamo respiratora – nego – koliko imamo tata? Ako i to pemijerka ne proglasi za državnu tajnu.
Pa će predsednika pitati: “Predsedniče, predsedniče, kako nabavljate ove silne tate?”, a on će da im kaže: “Snalazim se, samo ja znam kako”. Uzdahnuvši duboko, dramski, ko kad su ga pitali: “Predsedniče, kako nabavljate ove silne respiratore?”.
U poduhvatu “Vraćamo tate, veoma povoljno”, olakašavajuća okolnost jeste što deca kojima su tate na radu u inostranstvu, često zaborave kako tata tačno izgleda, pa možeš da im vratiš bilo kog tatu.
-Tati se u zube ne gleda! – kazaće predsednik Vučić ako se neko dete požali da vraćeni tata baš nešto ne liči na onog originalnog.
Međutim, otkad je Regulatorno telo za elektronske medije utvrdilo da deca ne mogu da se pojavljuju u predizbornim političkim spotovima, kreatori kampanje SNS sve više razmišljaju da umesto tata, u zemlju iz inostranstva počnu da vraćaju tetke.
-Ako počnemo kampanju da u zemlju vraćamo tetke iz inostranstva, onda u spotovima nećemo morati da angažujemo decu. Dovoljno će biti da u spot dovedemo ministra Vulina da priča s predsednikom o vraćanju tetke iz dijaspore! – setio se kreator kampanje SNS kako da doakaju svima.
Tako da je scenario sledećeg SNS spota ovakav – sedi ministar Vulin za stolom u uniformi kupljenoj na pančevačkom buvljaku i igra se sa sistemom S–300, a predsednik Vučić ga pita: “Šta bi ti, sinko, najviše voleo na svetu?”
Onda ministar Vulin setno kaže: “Ja bih najviše voleo da mi vratite tetku iz inostranstva!”
I u sledećoj sceni se na vratima pojavi mitska ličnost, tetka iz Kanade!
Zar nije genijalno?