„Konačno smo se sreli u budućnosti“: Posle studentskog protesta govor Zorana Đinđića u Novom Pazaru danas odjekuje glasnije nego ikad

“Ja vam kažem, gledajte u budućnost. Gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati vi i ja”, glasio je deo govora Zorana Đinđića, premijera Srbije i predsednika Demokratske stranke, održanog na gradskom trgu u Novom Pazaru u okviru kampanje “Srbija na dobrom putu” 31. maja 2002. godine. Od tada je prošlo 23 godine, a reči koje je Srbija dobro zapamtila ovih dana odjekuju još glasnije zbog jednog momenta iz Novog Pazara, tokom studentskog protesta.

Posle Novog Sada, Kragujevca, Niša i Beograda koji su prethodnih meseci bili centri najvećih studentskih dešavanja, akademci u Novom Pazaru juče su organizovali veliki protest pod sloganom: „Sloboda vlada čaršijom – ruže su crvene, čaršija se sprema, 12. aprila sledi reforma sistema“.

Prilikom dolaska studenata u ovaj grad veče pred veliki protest, kamere N1 zabeležile su dirljiv momenat – dvoje studenata pustili su belu golubicu i potom se zagrlili. Ovaj trenutak podsetio je na reči Zorana Đinđića iz ovog grada, nastale pre 23 godine.

Tada je osamnaestogodišnji Fikret Halilović postavio nekoliko provokativnih pitanja Đinđiću – jedno je bilo zašto u svojim nastupima Bošnjake naziva muslimanima, a drugo – kakav je bio vo koji je sa Radovanom Karadžićem jeo na Palama.

Đinđić je rekao nije ni video tog vola za razliku od mnogih drugih volova koje je u međuvremenu video, kao i da je odrastao u multikulturnoj sredini gde nije bilo važno kako se ko zove. Onda je usledio govor koji se danas često citira i ostaje jedan od najupečatljivijih u karijeri nekadašnjeg premijera.

„Ja sam pristalica politike ‘hajde da nađemo stvari u kojima svi možemo da dobijemo. Ima toliko stvari gde možemo da dobijemo u saradnji, hajde da njih uradimo, pa kad sve njih uradimo hajde onda da se delimo. Ako mi od Evrope ne naučimo da mogu 24 nacije, protestanti i katolici koji su 300 godina ratovali, da žive zajedno i da prave jedinstvenu Evropu…. Ako od njih to ne naučimo, onda nismo zaslužili ni da postojimo kao zemlja“, rekao je tada Đinđić i dodao:

„Ja sam naučio i budite sigurni da ja nikada neću biti neko ko će igrati na razlikama. Mada, znam da se u ovoj zemlji najviše glasova dobije ako kažete ‘oni su nam krivi’. Moj problem je kada kažem ‘hajde da nešto uradimo’, pitaju me – ‘a protiv koga – Amerike, Rusije, Kine?’. Ja kažem ‘ne, ni protiv koga’. Mi nemamo protivnike, mi imamo partnere. Onda oni kažu ‘mi to ne razumemo’. Mi se lako ujedinjujemo protiv nekoga, a teško se ujedinjujemo za sebe. Dajte da mi uradimo nešto za sebe, pa kad sve uradimo za sebe što možemo, hajde onda da uradimo nešto protiv nekog drugog. I taj trenutak neće nikada doći jer uvek ćemo imati šta da uradimo za sebe.“

„Vi ste mlad čovek ja vam kažem – gledajte u budućnost. I tamo ćemo se sastati vi i ja. Pošto ja imam nameru da još živim u budućnosti“, rekao je tada Đinđić.

Do tog susreta, smatraju na društvenim mrežama, na neki način je došlo tog 11. aprila u Novom Pazaru – simboličnim zagrljajem dvoje studenata i puštanjem bele golubice.

„Konačno smo se sreli u budućnosti“, jedan je od komentara.