Ubrzano širenje nove varijacije korona virusa smatra se krivom za uvođenje strožih pravila četvrtog reda za mešanje miliona ljudi, stroža ograničenja za mešanje ljudi za Božić u Engleskoj, Škotskoj i Velsu, i za to što su druge zemlje uvele zabranu putovanja Velikoj Britaniji.
Kako je ona, dakle, stigla od nepostojećeg do najčešćeg oblika virusa u delovima Engleske za svega nekoliko meseci?
Vladini savetnici za nove zaraze „umereno” su sigurni da ona ima veću sposobnost širenja od drugih varijacija.
Sav rad na njoj još je u ranoj fazi, sadrži ogromne neizvesnosti i dugačak spisak pitanja bez odgovora.
Kao što sam već pisao ranije, virusi sve vreme mutiraju i od vitalnog je značaj održati lasersku pažnju na tome da li se njihovo ponašanje menja.
Zašto ova varijacija izaziva zabrinutost?
Dešavaju se istovremeno tri stvari koje izazivaju podozrenje:
- Ona rapidno zamenjuje druge verzije virusa
- Ima mutacije u delu virusa koji je najverovatnije veoma važan
- Neke od ovih mutacija već su u laboratoriji pokazale da povećavaju sposobnost virusa da zaražava ćelije
Sve to skupa gradi sliku o virusu koji se lakše širi.
Međutim, u to nismo apsolutno sigurni.
Novi sojevi mogu postati češći samo zato što se pojavljuju na pravom mestu u pravo vreme – kao što je London, koji je do sada imao mere ograničenja svega drugog reda.
Ali opravdanje za tako brzo uvođenje ograničenja četvrtog reda delom je da bi se smanjilo širenje varijacije.
„Potrebni su laboratorijski eksperimenti, ali da li želite da čekate nedelje ili mesece [da biste videli rezultate i preduzeli mere za zaustavljanje širenja]?
„Verovatno ne u ovim okolnostima”, rekao mi je Nik Loman, iz Britanskog konzorcijuma za genomiku Kovida-19.
Da li se ovo već dešavalo ranije?
Jeste.
Virus koji je prvi put otkriven u Vuhanu, u Kini, nije isti koji ćete naći u većini krajeva sveta.
U Evropi se u februaru pojavila mutacija 614G i postala globalno dominantni oblik virusa.
Jedna druga, zvana A222V, raširila se Evropom i bila povezana sa letnjim odmorom ljudi u Španiji.
Šta znamo o ovim novim mutacijama?
Objavljena je prvobitna analiza nove varijacije i ona navodi 17 potencijalno važnih promena.
Došlo je do izmena i u šiljatom proteinu – što je ključ koji virus koristi da otključa vrata ćelija u našem telu.
Jedna mutacija po imenu N501Y menja najvažniji deo šiljka, poznat kao „domen vezivanja za receptor”.
Tu šiljak ostvaruje prvi kontakt sa površinom naših telesnih ćelija. Bilo kakve promene koje olakšavaju virusu da uđe verovatno će mu dati prednost.
„Ovo deluje i zvuči kao važna adaptacija”, rekao je profesor Loman.
Druga mutacija – brisanje N69/V70, u kojoj je uklonjen deo šiljka – javila se nekoliko puta ranije, uključujući slavno u zaraženom mleku.
Rad profesora Ravija Gupte sa Univerziteta u Kembridžu sugerisao je da ova mutacija dvostruko povećava zaraznost u laboratorijskom eksperimentu.
Studije iste grupe sugerišu da brisanje čini antitela iz krvi ljudi koji su preležali bolest manje efikasnim u napadanju virusa.
Profesor Gupta mi je rekao: „Ona se rapidno širi, a to brine vladu, brine nas i brine većinu naučnika.”
Odakle je stigla?
Varijacija ima neobično uznapredovalu mutaciju.
Najverovatnije objašnjenje je da se varijacija javila kod pacijenta sa oslabljenim imunim sistemom koji nije uspeo da se izbori sa virusom.
Umesto toga, njegovo telo je postalo plodno tle za mutaciju virusa.
Da li to infekciju čini smrtonosnijom?
Nema dokaza koji potkrepljuje ovo, mada će to morati da se nadgleda.
Međutim, puko povećanje zaraznosti bilo bi dovoljno da načini velike probleme bolnicama.
Ukoliko nova varijacija znači da se više ljudi brže zarazi, to zauzvrat dovodi do više ljudi kojima je potrebno bolničko lečenje.
- Da li će nam vakcine protiv Kovida-19 vratiti život na staro
- Kako će svet vakcinisati sedam milijardi ljudi
- Lažne vesti i slučajna otkrića – priča o Oksfordskoj vakcini
- Šta znamo o ruskoj vakcini i zašto ona brine naučnike
Hoće li vakcina raditi na novoj varijaciji?
Gotovo sigurno da hoće, makar za sada.
Sve tri vodeće vakcine razvijaju imuni odgovor na postojeći šiljak, zbog čega je ovo pitanje uopšte i aktuelno.
Vakcine uče imuni sistem da napada nekoliko različitih delova virusa, tako da čak i ako je deo sa šiljkom mutirao, vakcine bi i dalje trebalo da funkcionišu.
„Ali ako joj dozvolite da doda još mutacija, onda možete da počnete da se brinete”, kaže profesor Gupta.
„Ovaj virus se potencijalno nalazi na putu bekstva od vakcine, načinio je prvih par koraka ka tome.”
„Bekstvo od vakcine” se dešava kad se virus toliko promeni da izbegne puni efekat vakcine i nastava da zaražava ljude.
Ovo je možda elemenat koji najviše zabrinjava u vezi s onim što se dešava s virusom.
Ova varijacija samo je najsvežiji primer koji pokazuje da virus nastavlja da se adaptira tako da zarazi što više nas.
Prezentacija profesora Dejvida Robertsona, sa Univerziteta u Glazgovu od petka, zaključila je: „Virus je najverovatnije sposoban da stvori mutante za bekstvo od vakcine.”
To bi nas stavilo u sličan položaj kao sa gripom, gde će vakcine morati redovno da se ažuriraju. Srećom, vakcine koje imamo vrlo je lako doterati.