Ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Grvala (Gervalla) prihvatila je poziv Grčke da zvanično poseti tu zemlju, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Ministarstva spoljnih poslova u Prištini. Navodi se da će se Grvala rado odazvati pozivu, ali nije precizirano kada.
Grčka je jedna od pet država Evropske unije koja nije priznala nezvisnost Kosova ali ima svoju kancelariju za vezu u Prištini. Osim Grčke, kosovsku nezavisnost nije priznala još i Slovačka, Kipar, Rumunija i Španija.
Poziv za posetu ministarke Grvale zvaničnoj Atini je prenela šefica grčke kancelarije za vezu sa Kosovom Hrisula Aliferi (Chryssoula Aliferi), tokom sastanka sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem u četvrtak 15. aprila.
Kurti je od Aliferi zatražio da se Grčka pridruži bloku država koje su priznale nezavisnost Kosova, ali prema stavu zvanične Atine, koji je iznet na veb stranici Kancelarije za vezu Grčke u Prištini, to dosta zavisi od ishoda dijaloga Kosova i Srbije.
Hrisula Aliferi: Grčka podržava Kosovo na evropskom putu
Pozicija Grčke po pitanju nezvisnosti Kosova ostaje nepromenjena, ali Grčka podržava Kosovo na evropskom putu kao i viznu liberalizaciju, izjavila je za RSE šefica grčke Kancelarije za vezu sa Kosovom Hrisula Aliferi.
Ona je dodala da Grčka, “kao dugogodišnja članica EU i NATO-a, teži ka konsolidaciji mira, demokratije i stabilnosti, bezbednosti i ekonomskom razvoju, kao i vladavini prava na Zapadnom Balkanu, uspostavljanjem dobrih komšijskih odnosa kroz poštovanje osnovnih principa međunarodnog prava”.
„U tom kontekstu, Grčka je snažno podržala evropsku perspektivu svih zapadnobalkanskih partnera, uključujući Prištinu, kao i dijalog između Prištine i Beograda kojim posreduje EU”, navela je Aliferi.
Ona je ukazala da Grčka ima konstruktivan pristup prema Prištini, te da je uspostavljena saradnja na različitim poljima.
Govoreći o bileteralnim odnosima dve zemlje, Aliferi je podsetila da je ministar spoljnih poslova Grčke boravio u Prištini oktobra prošle godine i tom prilikom podržao ekonomsku saradnju.
Kao nastavak te saradnje, kaže ona, 20. aprila se održava četvrti grčko-kosovski poslovni forum, koji će zbog epidemiološke situacije ovoga puta biti održan u online formatu.
Aliferi je navela i da je upućen poziv ministarki spoljnih poslova i dijaspore Kosova, Doniki Grvali, da poseti Atinu a da će datum njene posete biti blagovremeno saopšten.
Kosovo optimistično po pitanju priznanja od strane Grčke
Iz Ministarstva spoljnih poslova Kosova navode da zvanična Priština i Atina već imaju dobre bilateralne odnose i dodaju da je “Kosovo veoma zainteresovano za produbljivanje međuinstitucionalne saradnje sa Grčkom”.
“Kosovo je posvećeno jačanju ove saradnje u budućnosti a kako bi ona rezultirala priznanjem od strane Grčke, kao važne zemlje za nas u EU i u regionu”, navode iz ministarstva.
Dodaje se da je Kosovo optimistično po ovom pitanju imajući u vidu da su se bileteralni odnosi između dve zemlje povećali.
“Pored toga, radimo na produbljivanju bilateralnih odnosa u oblasti ekonomije, kulture ali i na drugim poljima koja su važna za obe zemlje”, dodaje se.
RSE je poslao upit grčkoj kancelarijei za vezu u Prištini sa pitanjem da li je zvanična Atina promenila svoj stav kada je u pitanju status Kosova.
Do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Na zvaničnom sajtu Kancelarije za vezu Grčke na Kosovu stoji da je “grčka politika inspirisana iskrenom voljom da izgradi okruženje mira i prosperiteta za sve narode u regionu, uz poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda”.
A kada je u pitanju politički stav Grčke prema Kosovu, navodi se da “u potpunosti podržavamo dijalog Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU, koji je dao značajan podsticaj evropskom kursu dve strane” uz zaključak da je to kurs koji Grčka promoviše za Zapadni Balkan u celini.
- Prvi trilateralni sastanak šefova diplomatija Srbije, Grčke i Kipra
Portparol Vlade Kosova Prparim Krueziu (Perparim Kryeziu) nije precizirao da li će kosovske vlasti preduzeti neke konkretne korake koji bi doprineli tome da pet članica EU, koje ne priznaju Kosovo to i učine.
Kada su u pitanju odnosi zvanične Prištine i Atine, Krueziu ukazuje da je Grčka podržala članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, te podržava odluku o liberalizaciji viznog režima i evropske integracije Kosova.
“Verujemo da bi ovaj prijateljski pristup trebalo da rezultira pridruživanjem Grčke ostalim zemljama EU koje priznaju Kosovo”, kaže Krueziu.
Afrim Hoti: Velika mogućnost da Grčka uskoro prizna Kosovo
Profesor međunarodnih odnosa u Prištini Afrim Hoti smatra da postoji velika mogućnost da Grčka uskoro prizna Kosovo i ocenjuje da ona to do sada nije učinila samo zbog svojih problema sa Kiprom.
Hoti napominje da bi za Kosovo u ovom trenutku bilo jako važno da dobije priznanje neke od pet država članica EU, koje još uvek nisu priznale Kosovo kao nezavisnu državu.
“Od ovih pet zemalja mislim da će Grčka prva priznati Kosovo”, navodi Hoti.
On ukazuje da Kosovo i Grčka već imaju dobre odnose i dodaje da je “najproblematičnija” Španija, koja takođe ne priznaje nezavisnost Kosova.
“Moralo je više da se uradi po tom pitanju, pogotovo kada je u pitanju Španija”, navodi on.
Ljuljzim Peci: Priznanje Kosova zavisi od dijaloga
Sa druge strane, Ljuljzim (Lulzim) Peci, bivši diplomata i direktor Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj – KIPRED, smatra da Kosovo nije moglo ništa da uradi kako bi uticalo na odluku Grčke, Rumunije, Slovačke, Kipra i Španije povodom priznanja kosovske nezavisnosti.
Politika tih zemalja, kaže Peci, zavisi od ishoda dijaloga Kosova i Srbije koji se od 2011. vodi u Briselu posredstvom Evropske unije.
“Od ovih zemalja najbliže tome da se prizna Kosovo su Grčka, Rumunija i Slovačka, a Španija i Kipar su dosta daleko. Taj stav zavisi od rezultata dijaloga (Kosovo i Srbija). Ako bude eksplicitnog priznavanja Kosova ili sveobuhvatnog sporazuma između Prištine i Beograda koje će podrazumevati priznanje ali ne eksplicitno, onda će se pozicija ovih zemalja promeniti”, objašnjava Peci.
On navodi da je Kosovo blokirano da napreduje ka učlanjenju u EU i NATO upravo zbog činjenice što ga pet zemalja članica EU ne priznaju.
“Kosovo je do sada moglo da bude dosta blizu ka učlanjenju u NATO i to bi značilo kraj ruskog uticaja na Balkan. Evroatlanske integracije nisu moguće i ne može da se napravi neki važan korak u tom smislu”, poručuje Peci i zaključuje da je status Kosova “evropski problem i da zato Kosovo ima problema da se u potpunosti integriše u evropsku zajednicu”.
Kosovo je do sada priznalo 117 zemalja, a jedno od poslednjih je došlo od strane Izraela početkom februara 2021. godine. Uspostavljanje diplomatskih odnosa Kosova i Izraela je došlo nakon odluke o priznanju koje je utvrđeno Vašingtonskim sporazumom o normalizaciji ekonomskih odnosa između Prištine i Beograda, koji je potpisan 4. septembra 2020. godine u Beloj kući uz prisustvo tadašenjeg predsednika SAD Donalda Trampa.
Pre toga Kosovo je 2018. godine priznao Barbados ali je istovremeno zvanični Beograd aktivno vodio kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Tako Srbija tvrdi da je, pored ostalih, priznanje Kosova povukla Gana, Lesoto, Liberija, Gvineja Bisao, međutim ove zemlje Kosovo nisu izbrisale sa liste zemalja koje su ga priznale a koja je objavljena na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.
Inače, Vašingtonskim sporazumom Srbija se obavezala da na godinu dana prekine kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, a sa druge strane Kosovo je prihvatilo da na godinu dana ne traži učlanjenje u međunarodnim organizacijama.
Slobodnaevropa.org