Hrvatski predsednik Zoran Milanović rekao je da povećanje broja hrvatskih vojnika na Kosovu nije “nikakva provokacija” Srbije, već da srpske vlasti ne znaju “kako da se izvuku iz klopke u koju su sami upali pre 30 godina s Miloševićevim orgijanjem po Kosovu koji je izazvao rat u Jugoslaviji”.
„Nije to nikakva provokacija Srbije. Srpske vlasti ne znaju kako da se izvuku iz te klopke u koju su sami upali pre 30 godina s Miloševićevim orgijanjem po Kosovu koji je izazvao rat u Jugoslaviji i ne znaju kako izaći iz toga. To je kao rad nedeljom, ne, konstantno manipulišu s tim. Ali rad nedeljom je jedna benigna tema, a pitanje nezavisnosti i položaja albanskog naroda je tema koja je dovela do rata i to nekoliko ratova“, rekao je Milanović novinarima u Đakovu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u petak da Srbija želi da ima dobre i korektne odnose sa svima u okruženju, a da postupci i izjave iz Hrvatske nisu izraz poštovanja prema Srbiji već pokušaj da je ponizi.
Vučić je rekao kako je Hrvatska mogla da odbije KFOR, te da je takva odluka donesena da bi se „dodatno ponizila Srbija“.
Da sam znao da im to toliko smeta, možda bismo razgovarali
Ali Milanović je podsetio da je hrvatska vojska na Kosovu već godinama, a sad je prisutnost povećana nakon što su hrvatski vojnici napustili Avganistan.
„Ja sam već potpisao tu zapovest, ali sad da sam znao da im to toliko smeta, možda bismo razgovarali, bez ruganja“, rekao je hrvatski predsednik.
Dodao je da nije mislio da će „ljudima u Beogradu, konkretno Vučiću“ smetati povećana prisutnost hrvatskih vojnika na Kosovu.
„Kosovo je država koju je priznala praktički cela EU, osim pet država od kojih dve razumem zašto nisu, a za tri ne razumem jer sam to pratio i razgovarao s premijerima i predsednicima svojevremeno više puta“, rekao je Milanović.
Kipar, Grčka, Rumunija, Španija i Slovačka članice su EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova.
Hrvatska je imala ogromnu štetu od rata, a Srbija mnogo veću
Milanović povećanu prisutnost vojnika na Kosovu odbacuje kao provokaciju, a reakciju Srbije opisuje kao „način da svoje birače drže u tenziji jednog nezavršenog rata što rade već 30 godina“, a što smatra nezdravim.
„Hrvatska je imala ogromnu štetu od rata. Emotivno i materijalno. Srbija puno veću. Ja sam hrvatski predsednik, nisam predsednik Srbije, ali ne možeš ne videti. Koliko god se Đakovo nije razvijalo kako je trebalo i postalo još bogatije, toliko je Paraćin nažalost stao tamo gde je bio 80-ih godina“, rekao je Milanović.
Srpske vlasti sve rade da ne uđu u EU
Predsednik najmlađe članice EU poručio je i da srpske vlasti „sve rade da ne uđu u Evropsku uniju, a kao pregovaraju“.
„Mi nismo u ravnopravnom položaju. Mi smo članica EU, oni nisu. I ako žele ući moramo razgovarati. Nama nije padalo na pamet da se tako bezobrazno i drsko ophodimo s državama, sa Slovenijom koja je manja od Hrvatske, ali je bila članica EU.“
Srbija ima status kandidata za članstvo u EU od 2012. godine, pristupni pregovori traju od 2014, a privremeno je zatvorila tek dva poglavlja.
„Mi nismo u istom položaju. Ja ne želim taj položaj koristiti za ucenjivanje, ali imam dojam da na drugoj strani uopšte ne postoji stvarna ambicija da Srbija za 15 godina uđe u EU. To je možda zato što bi svi koji sad vladaju Srbijom, morali tražiti domovinu negde drugdje“, dodao je Milanović.