Na današnji dan ubijen narodni heroj Slavoljub Ković Sava, Ljotićevci mu na čelu urezali petokraku

^{_{Foto:Antifašističkivijesnik.org}}

Na današnji dan na jedan od najmonstruoznijih načina ubijen je narodni heroj SFRJ Slavoljub Ković Sava.

On je rođen u Bogatiću 21. avgusta 1924. godine, u siromašnoj porodici koja je dodatno propala ranom smrću oca, kada je Slava, kako su mu tepali, imao svega tri godine. Oca, dakle, nije ni upoznao.

Živjelo se izrazito teško, država bez socijalnih službi nije vodila računa o svojoj deci i omladini, a država koja o njima ne vodi računa — propada. U školu je tako krenuo sa dvije godine zakašnjenja, a pred Aprilski rat počeo je da izučava krojački zanat.

Kada je 7. jula izbio ustanak u Srbiji, prišao je partizanima. Isprva je bio kurir i stražar da bi potom počeo da pravi bombe, da popravlja naoružanje i da šije odela starijim borcima. Sve to pri seoskoj četi Mačvanskog partizanskog odreda, u kojoj je proveo svoj jedini ratni period.

Beograd – Ljotićeva pjesma recitovana na svečanosti povodom Dana pobjede nad fašizmom

Živorad Berić, prvoborac iz Loznice, decenijama kasnije prisećao se Slavinog pristupanja partizanima.
— Žiko, evo, došao sam i ja. Hoću da idem u partizane da se borim. Pušku nemam, oteću je od Nemaca, ali sam evo doneo ovu moju “mašinku” (šivaću mašinu), trebaće mi da nešto drugovima sašijem i okrpim — rekao je Slava tada.

Nakon sloma Užičke republike, usled uspeha Prve neprijateljske ofanzive, dopao je zarobljeništva decembra 1941. godine. Nemci su ga bili zarobili na Ceru, u selu Milini, a potom ga odveli u logor Zabran kod Šapca. Majka Milica i sestra Olga su za to doznale, pokušale da ga izvuku za novac preko jednog folksdojčera koji se time bavio, ali im je on rekao da ništa za njega ne može da uradi jer je Slava bio prkosan prema islednicima, jer ih je stalno psovao, rugao im se, pa je bio određen za streljanje.

Slavu su u zarobljeništvu strahovito mučili, i to ne Nemci, već nedićevci i posebno ljotićevci, oni iz 9. dobrovoljačkog odreda, saradnici okupatora koje bi danas neki da rehabilituju.

Slavoljub Kovic Sava je trpio i ponosito vikao da se borio protiv Nemaca. Takođe je, po rečima onog folksdojčera, vikao: “Tucite, ubijte, pobeda je naša!”. Iako sitan i slab, herojski se držao i nije odao nijedno jedino partizansko ime premda ih je znao mnogo. Ljotićevci su mu zato nožem u čelo urezali zvezdu, krvavu zvezdu petokraku za nedužnog Slavoljuba.

Slavoljub Kovic Sava streljan je 10. januara 1942. godine, nekih osam meseci pre nego što će postati punoljetan. Pored njegovog imena islednik je zapisao: “Priznao je samo da je učestvovao u borbama protiv Nemaca. Neće da kaže ko mu je dao pušku i municiju. Ništa više neće da prizna. Partija prva”. Ovo poslednje znači: 17-godišnji Slavoljub Slava Ković, mladi partizan kojem su ljotićevci nožem urezali zvjezdu petokraku na čelo jer je trpeo mučenje a da nije odao nijedno ime.

Njegova je priča nakon rata zaboravljena u moru sličnih priča, ali je fotografija koju vidite otkrivena u arhivi logora Zabran. Odmah je počela da privlači golemu pažnju javnosti, ali se nije znalo ko je dečak na njoj. Konačno, krajem sedamdesetih godina, otkriven je njegov identitet.

Tada se pojavio predlog da se Slava proglasi za narodnog heroja, a u Jabuci kod Prijepolja, u okviru Memorijalnog kompleksa “Boško Buha” (njih su dvojica bili saborci u Mačvanskom odredu), podignuta mu je spomen-bista (rad vajarke Drinke Radovanović). Ljubivoje Ršumović napisao mu je pjesmu “Poema o ćutanju”.

U Istorijskom arhivu Beograda, među spisima Specijalne policije, pronađen je spisak streljanih u logoru u Šapcu januara 1942. godine. Pored imena Slavoljub Kovic Sava piše:
“Priznao je samo da je učestvovao u borbama protiv Nemaca. Neće da kaže ko mu je dao pušku i municiju. Ništa više neće da prizna.”