U Srbiji se sutra održavaju parlamentarni i lokalni izbori a štampa u Njemaćkoj ocjenjuje da oni predstavljaju uvod u jednopartijski sistem..
Berlinski Tagescajtung piše da se radi o parlamentarnim izborima ali se sve doslovno se sve vrti oko Aleksandra Vučića – kao da su predsednički izbori. Njegova Srpska napredna stranka u kampanji nije ni pomenuta, njegovi partijski drugovi ne postoje.“
„Vidi se samo Vučić koji neumorno ide od jedne do druge glajhšaltovane televizije, otvara bolnice, autoputeve i fabrike i obećava Srbima da će im prosečna mesečna zarada za pet godina biti povećana sa 500 na 900 evra“, piše Andrej Ivanji, dopisnik ovog lista iz Beograda.
„Bez obzira da li se radi o premijerki, ministrima, gradonačelnicima, direktorima fabrika ili škola – izgleda da svi veruju da neprestano pred kamerama za sve živo moraju da zahvaljuju Vučiću“, dodaje se u tekstu.
Zaključuje se da je Vučićeva „najveća briga“ da bi vladajuća koalicija mogla sama da ostane u parlamentu te da onda Evropska unija, „uprkos gorljivom zalaganju briselskih tehnokrata u prilog Vučiću“, više ne bi mogla da pazari „fatamorganu demokratije u Srbiji“.
U sličnom tonu piše i Frankfurter rundšau: „Na izborima, doduše, nastupa 21 lista. Ali Srbija ostaje na putu ka suštinski jednopartijskoj državi.“
„Kritike na autoritarni način vladavine jedva dotiču Vučića. Jer skoro deset odsto stanovnika su članovi SNS. Bez partijskog blagoslova se u naprednjačkoj državi više ne može dobiti nijedan posao u javnom sektoru. Dok se rascepkana opozicija od izbora do izbora dalje cepa, Vučić slavi sebe kao obnovitelja zemlje“, piše dopisnik frankfurtskog lista.
Pod naslovom „Samodržac priređuje farsu“, švajcarski Tagesancajger piše da je Vučić „priterao protivnike uza zid, raspolaže brutalnom medijskom moći i vodi zemlju kao privatnu firmu“.
„Postoje političari koji se bore za izbornu pobedu. I postoji Aleksandar Vučić koji, izgleda, ima smo jednu brigu: hoće li u novom parlamentu uopšte biti opozicije? Tamo bi srpski šef države voleo da vidi i par političkih protivnika, kako bi svoju zemlju makar površinski okrečio demokratijom.“
List opisuje da, uz medijsku mašineriju, Vučić „koristi sva sredstva da šibicari, vara i laže. Na najvažnijim televizijskim kanalima je nekadašnji ultranacionalista Vučić stalni gost. Agresivna tabloidna štampa gotovo svakodnevno upozorava na nove ratove, prolivanje krvi i haos. Ali Srbija ima dalekovidog oca države, koji čuva narod od najgoreg – tako kaže propaganda.“
Novinar Enver Robeli dalje piše da je, „zbog slabe i posvađane opozicije, EU sklopila svoj mir sa Vučićevim autoritarnim sistemom“. Podseća se da je Vučić nedavno rekao da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova ukoliko za to dobije samo ulazak u EU.
„Vučić godinama želi da svojoj zemlji priključi sever Kosova, bogat sirovinama i nastanjen većinom Srbima. Nakon očekivane izborne pobede, Vučić prvo leti u Moskvu da se sretne sa Vladimirom Putinom. Onda 27. juna sledeći službeni put: u Beloj kući bi visoke delegacije Srbija i Kosova trebalo da pregovaraju o ‘dilu na Trampov način’. EU za sada može da gleda samo preko tarabe.“