“Nemačka, Francuska, SAD i EU se uozbiljuju: Amerikanci i Evropljani žele da iskoriste svu svoju moć za rešavanje sukoba između Srbije i Kosova.
Skriveni motiv: dok se demokratski svet država odupire ratu Moskve protiv Ukrajine, otvoreni bokovi moraju biti zatvoreni na drugim mestima, piše ugledni nemački “Frankfurter algemajne cajtung” o raspletu najveće krize na Balkanu.
Iz pera novinara Mihaela Martensa, dobrog poznavaoca prilika na Balkanu, list piše da je poslednja “ofanziva” došla kao posledica zaoštravanja situacije na severu pokrajine krajem 2022, koja je skoro dovela do oružanog sukoba.
– U Evropi, pretnje stabilnosti proizilaze ne samo iz tekuće svađe između Beograda i Prištine, koja se godinama rasplamsava u nepravilnim intervalima. Nedavno, u decembru 2022, krvavi sukob je izgledao opasno blizu. U sporu oko kontrole nad severom Kosova, podignute su barikade, raspoređeni vojnici, a iselile su se trupe iz zemalja NATO stacioniranih na Kosovu. Iako je situacija razrešena, uzrok sukoba ostaje: uz podršku Rusije i Kine, Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, koja je proglašena 2008. godine i blokira prijem mlade države u međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija. De fakto, Beograd više ne kontroliše većinu Kosova i može samo da polaže pravo na vlast na severu Kosova, koji je gotovo isključivo naseljen Srbima.
Nemačko-nemački osnovni ugovor kao model?
Martens podseća da je Išingerov plan iz 2007. godine nalik modelu dve Nemačke, veoma sličan onome što predlaže novi plan za Kosovo – rešavanje praktičnih, a ne statusnih problema.
– U nadi da će uspeti da otklone uzroke sukoba, Nemačka, Francuska i EU su prošle godine donele rešenje koje već dugi niz godina proganja zapadne inostrane kancelarije i vladine kancelarije u igrama simulacija.
Povezuje se sa imenom bivšeg vrhunskog nemačkog diplomate i šefa Minhenske bezbednosne konferencije Volfganga Išingera. U oktobru 2007. godine, u intervjuu za F.A.Z. on je dao ohrabrenje da se za model uzme nemačko-nemački osnovni ugovor iz 1972. kako bi se isključilo nerešivo i ipak postigao sporazum. Slično kao što su tada uradile DDR i Savezna Republika, Srbija i Kosovo ne bi trebalo da se priznaju de jure, već de facto, kako bi se uklonile osnove za sukobe.
Sa ovom idejom su u septembru 2022. godine na Balkan otputovali Jens Plotner, savetnik za spoljnu politiku kancelara Olafa Šolca, kao i njegov francuski kolega Emanuel Bon i Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine. Prvo su koncept predstavili kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, a zatim predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u Beogradu. Vratili su se u petak, sada u pratnji balkanskog predstavnika Džoa Bajdena, Gabrijela Eskobara.
Priznanje pet zemalja uslov za ZSO?
Martens otkriva i da je za osnovanje ZSO Kurti kao uslov postavio priznanje Kosova od strane pre članica EU koje to do sada nisu učinile.
– Koliko možemo da saznamo iz Beograda, Prištine i drugih izvora, svako ko misli da je to izvodljivo mora biti veoma uveren. Od Aljbina Kurtija se traži da dozvoli formiranje mreže srpskih zajednica i enklava na Kosovu. Iako je čak i obavezan da to učini odlukom Ustavnog suda Kosova, on iz raznih razloga tvrdoglavo odbija da dozvoli spajanje.
Kurti je, po svemu sudeći, postavio preduslov zapadnim posrednikima: da bi prihvatio njihovo predloženo rešenje, bila mu je potrebna garancija da će pet država EU koje još nisu priznale Kosovo, to učiniti kasnije. Ovo treba da bude uključeno u plan rešenja.
Kvintet iz Španije, Grčke, Slovačke, Rumunije i Kipra ne priznaje Kosovo iz domaćih razloga. U slučaju Atine, a možda i Madrida, promena kursa se čini zamislivom. Na drugom kraju spektra je Kipar. Odatle se čuje da oni neće priznati Kosovo s obzirom na podelu sopstvene zemlje čak i ako to učini Srbija. Ali čak i da ovo nije poslednja reč, evropski posrednici ne mogu da govore u ime zemalja “nepriznavatelja,” a najmanje u vidu garancija. Kurtiju je rečeno da se može učiniti sve da se pet država ubedi da promene mišljenje.
Prodavci praznih ruku
Nemački list napominje i da je EU više puta ubijala evropske nade i ambicije zemljama zapadnobalkanskog regiona.
– Odbijanje da se prihvati evropski predlog uz poljubac u ruku nije iznenađujuće. I u Prištini i u Beogradu na posrednike se gleda kao na putujuće prodavce praznih ruku. Oni ne mogu ponuditi izglede za članstvo u EU – cilj koji je nekada oslobodio značajnu reformsku energiju u regionu. Slučaj Severne Makedonije je nezaboravan na Balkanu. Iako je država čak promenila ime da bi rešila spor sa Grčkom i krenula napred ka EU, danas je blokira Bugarska.
Nemački list napominje i da je EU više puta ubijala evropske nade i ambicije zemljama zapadnobalkanskog regiona.
– Odbijanje da se prihvati evropski predlog uz poljubac u ruku nije iznenađujuće. I u Prištini i u Beogradu na posrednike se gleda kao na putujuće prodavce praznih ruku. Oni ne mogu ponuditi izglede za članstvo u EU – cilj koji je nekada oslobodio značajnu reformsku energiju u regionu. Slučaj Severne Makedonije je nezaboravan na Balkanu. Iako je država čak promenila ime da bi rešila spor sa Grčkom i krenula napred ka EU, danas je blokira Bugarska.
Lokacija je zgodna za Vučića
„Evropska perspektiva“ je mnogo manje privlačna na Balkanu nego što ljudi misle u Briselu, pošto niko zaista ne zna šta ona znači posle prekretnice koja se doživljava samo kao retorička. Kurti je rekao da je čuo od zapadnih posrednika: „Nije dovoljno biti dobar čovek i biti u pravu. Moraš biti i dobar timski igrač.” Ali izgleda da on ne veruje timu. Neki žele da znaju da Kurtiju nije neophodno svih pet nedostajućih priznanja – ako Grčka i Španija pokrenu lavinu po tom pitanju, to bi bilo dovoljno da se nešto pokaže.
Za Vučića je situacija sasvim komforna. Dokle god se Kurti predstavlja kao plen, on može da se pretvara da se slaže sa predlogom. Ali, prema Beogradu, Vučić takođe neće ulagati politički kapital u projekat čiji zagovornici ne mogu ubedljivo da mu objasne šta time dobija.
(Blic )