Novi masovni protesti protiv Trumpa širom Amerike: “Fašistički režim mora pasti odmah”!

Milioni ljudi širom SAD-a izašli su juče na ulice kako bi protestovale protiv predsednika Donalda Trampa i Elona Maska, koji se nalazi na čelu Ministarstva za efikasnost vlade (Doge).

Protesti, poznati pod nazivom „50501“ – što označava „50 protesta, 50 saveznih država, 1 pokret“ – održani su povodom 250. godišnjice početka Američkog rata za nezavisnost.

Od okupljanja ispred Bele kuće i Teslinih salona, do centara brojnih gradova, demonstranti su izražavali nezadovoljstvo raznim političkim i društvenim pitanjima. Među zahtevima je bio i povratak Kilmara Ábrega Garcíje, koji je greškom deportovan u Salvador.

Još od ranih jutarnjih sati ljudi su se okupljali u Vašingtonu, Njujorku i Čikagu, a protesti su održani i u državama kao što su Merilend, Viskonsin, Tenesi, Južna Karolina, Ohajo, Kentaki, Kalifornija i Pensilvanija. Amerikanci su protestovali i u inostranstvu, uključujući Dablin i još nekoliko gradova.

Svi marširamo zajedno

U Vašingtonu su skupovi organizovani u Franklin Parku, kao i ispred kuće senatora JD Vansa. U Masačusetsu su demonstranti nosili transparente s porukama poput „Sada je naš red da se borimo protiv tiranije“ i „Fašisti dolaze, fašisti dolaze“.

Portparolka pokreta 50501, Heder Dan, izjavila je da je cilj protesta „zaštita demokratije od jačanja autoritarizma pod Trampovom vlašću“.

Ona je pokret opisala kao „pro-demokratski, pro-ustavni, protiv zloupotrebe izvršne vlasti, nenasilni i nestranački“. „Među nama ima registrovanih demokrata, nezavisnih birača i republikanaca – svi marširamo zajedno jer verujemo u Ameriku, u pravednu vlast koja stavlja ljude ispred profita“, izjavila je za „Washington Post“.

Politički protesti u SAD-u postaju sve češći. Protesti „Hands Off“ početkom aprila okupili su desetine hiljada ljudi širom zemlje. Prema poslednjem istraživanju agencije Gallup, 45% birača odobrava Trampov rad u prvom kvartalu njegovog mandata, što je više u poređenju s 41% iz istog perioda tokom njegovog prvog predsedničkog mandata. Ipak, ta podrška ostaje znatno niža od proseka od 60% koliko su imali prethodni predsednici između 1952. i 2020. godine.

„Opasno vreme za slobodu“

Subotnji protesti bili su usmereni protiv više Trampovih politika, uključujući aktivnosti Ministarstva za efikasnost vlade (Doge), inicijative za smanjenje broja zaposlenih i državnih troškova, kao i odbijanje administracije da vrati Ábrega Garcíju, državljanina Salvadora.

Gihad Elgendi izjavio je za CNN da je došao na protest ispred Bele kuće kako bi izrazio nezadovoljstvo deportacijom Garcíje. Smatra da Tramp „lako može izvršiti pritisak na vlasti u Salvadoru da ga vrate“.

Protesti su uglavnom prošli mirno, iako je kongresmen Suhas Subramanjam objavio snimak muškarca na društvenoj mreži X kako nosi znak podrške Trampu i pokušava da se fizički sukobi sa okupljenima.

Mnogi demonstranti su nosili natpise „No Kings“ (Bez kraljeva), podsećajući na borbu SAD-a za nezavisnost od britanske krune. „Ovo je veoma opasno vreme za slobodu u Americi“, rekao je Tomas Basford za Associated Press, dok je sa partnerkom, ćerkom i dvojicom unuka učestvovao u protestima u Bostonu. „Želim da moji unuci razumeju šta znači boriti se za slobodu.“

„Gubimo svoju zemlju“, rekla je Sara Harvi za „New York Times“ tokom protesta u Džeksonvilu na Floridi. „Bojim se za budućnost svoje unučadi. Ovo radim zbog njih.“

„Ovo je početak policijske države“

Na protestu u Konkordu, Džordž Brajant iz Bostona upozorio je na opasnost stvaranja policijske države pod Trampovom vlašću. Držao je transparent s porukom: „Trampov fašistički režim mora pasti odmah!“

„Ignoriše sudove, otima studente, ruši sistem kontrole vlasti“, rekao je Brajant. „Ovo što gledamo je čisti fašizam.“

U Vašingtonu je Bob Fasik, 76-godišnji penzionisani državni službenik iz Virdžinije, izjavio da je došao jer je zabrinut za osnovna ustavna prava, socijalnu sigurnost i druge javne programe pomoći. Trampova administracija već je zatvorila nekoliko kancelarija za socijalno osiguranje, smanjila sredstva za zdravstvenu zaštitu i ograničila prava transrodnih osoba.

„Ne mogu samo da sedim i gledam“, rekao je Fasik. „Ako ništa ne preduzmemo, ostavićemo svojoj deci i unucima svet u kojem ni mi ne bismo želeli da živimo.“

U glavnom gradu Južne Karoline, Kolumbiji, nekoliko stotina građana okupilo se ispred zgrade parlamenta s transparentima poput „Bori se hrabro, Harvard!“. U Njujorku su demonstranti marširali od gradske biblioteke ka Central Parku, prolazeći pored Tramp Tauer-a uz poklike: „Bez straha, bez mržnje, bez ICE-a u našoj državi!“ – aludirajući na američku Imigracionu i carinsku službu (ICE), poznatu po deportacijama migranata.

„Tramp ima moć koju nikada nije smeo imati“

Maršal Grin iz Nju Džerzija posebno je izrazio zabrinutost zbog toga što Tramp pokušava da primeni Zakon o neprijateljskim strancima iz 1798. godine, tvrdeći da je zemlja u ratu s venecuelanskim bandama, iako američke obaveštajne službe ne nalaze nikakve dokaze o povezanosti.

„Kongres mora da se usprotivi i jasno poruči: nismo u ratu, i predsednik nema pravo da koristi taj zakon“, rekao je Grin. „Niko ne bi smeo biti deportovan bez poštenog suđenja – svi u ovoj zemlji imaju pravo na odbranu.“

Melinda Čarls iz Konektikata izjavila je da je zabrinuta zbog rastuće moći Bele kuće, posebno zbog sukoba Trampove administracije sa saveznim sudovima i elitnim univerzitetima poput Harvarda.

„Američka vlast se oslanja na ravnotežu između zakonodavne, izvršne i sudske grane“, rekla je. „A sada gledamo kako izvršna grana prisvaja moć koju nikada nije smela imati. To je prosto neverovatno.“

Četvrti protest protiv Trampa i Maska

Ovo je četvrti veliki protest koji je pokret 50501 organizovao od Trampove inauguracije 20. januara. Među prethodnim akcijama se ističe i „Dan bez kraljeva“, održan na Dan predsednika 17. februara.

Organizatori su pozvali čak 11 miliona ljudi da učestvuju u jučerašnjim protestima, što bi činilo oko 3,5% ukupne američke populacije. Taj broj bi nadmašio odziv tokom protesta „Hands Off“ od 5. aprila, kada su okupljanja protiv ukidanja državnih institucija organizovana na čak 1.200 lokacija širom SAD-a.

Tadašnje skupove predvodila je progresivna organizacija „Indivisible“, a glavna meta bio je Trampov bliski saradnik, tehnološki milijarder Ilon Mask, koji predvodi Ministarstvo za efikasnost vlade (Doge).

Pokret „Indivisible“ je poručio da je cilj protesta bio da se jasno i glasno pošalje poruka političarima i javnosti – protivljenje Trampovoj politici je neophodno, a neophodni su i još veći protesti.

Popularnost Donalda Trampa, naročito u domenu ekonomije, opada. Kada je u januaru preuzeo dužnost, podržavalo ga je 47% birača, prema podacima Gallupa. Prema poslednjem istraživanju Reuters/Ipsosa, ta podrška je pala na 43%. Još veći pad primećen je u oceni ekonomskih politika – samo 37% građana podržava njegov pristup ekonomiji, u poređenju sa 42% na početku mandata.