Nedavno preminuli kantautor Đorđe Balašević nije bio u nikakvoj zavadi sa Banjalukom, nego je, naprotiv pregovorao sa bivšim gradonačelnikom Igorom Radojičićem o koncertu u gradu na Vrbasu!
Ovo otkriva prepiska između Balaševića i bivšeg gradonačelnika, koju je danas na Tviteru objavio jedan od najbližih Radojičićevih saradnika i njegov bivši šef kabineta Milan Grubor.
“Smatram da je, nakon svega, potrebno da Banjaluka zna šta je o njoj mislio Balašević. Za razliku od uvriježenog, i nažalost, uvriježenog mišljenja, Panonski mornar nije bio u sukobu sa BL”, napisao je Grubor, prilažuči intrigantan mejl iz prepiske sa Balaševićem, datiran na 12. april 2018. godine, u kojem Balašević, u sebi svojstvenom stilu, između ostalog, piše Radojičiću:
“Čak ni u vrijeme kojekakvih anonimnih ‘prijetećih poruka’ i besmislenih prepucavanja po štampi (koja, nažalost, nisu uvijek bila anonimna?), ni jednom nisam pristao na zavjeru po kojoj sam u nekoj navodnoj zavadi sa Banjalukom? Pristalica sam teorije da čovjek može biti u zavadi samo sa čovjekom, nikad sa rasom, narodom, državom ili gradom, a posebno ne sa gradom kakav je Banja Luka koje se sjećam, koja mi je zauvijek ostala draga, i koja je jedini grad na svijetu (sem mog Novog Sada), koju sam pominjao i u pjesmi i u romanu…”.
Pismo koje je Balašević napisao Radojičiću prenosimo u cjelosti:
“Poštovani gospodine Radojičić, dragi Igore…
Pre svega želim da se izvinim što odmah nisam odgovorio na vaše pismo, ali nadam se da u odnosu na decenije kojima se meri razdaljina do mog prethodnog koncerta u Banja Luci, i ovih par dana zakašnjenja može nekako da prođe? Prvo sam pomislio da na tako prijateljski poziv ipak treba odgovoriti i prijateljskije nego sa dve-tri formalne rečenice, pa sam odgovor na kratko odložio dok ne dovršim poglavlje nove knjige na kom sam malo ‘zapeo’, onda su me zatekli uskršnji praznici, i eto, sad sam na samoj granici pristojnog roka za odgovor…
Namerno sam pomenuo svoj ‘prethodni’, a ne ‘poslednji’ koncert u Banjaluci, jer iako mi je jasno da se to odnosi samo na ‘poslednji do sad održan’, nikako mi se ne dopada ni sam prizvuk te reči? Čak ni u vreme kojekakvih anonimnih ‘pretećih poruka’ i besmislenih prepucavanja po štampi (koja, nažalost, nisu uvek bila anonimna?), ni jednom nisam pristao na zaveru po kojoj sam u nekoj navodnoj zavadi sa Banjalukom? Pristalica sam teorije da čovek može biti u zavadi samo sa čovekom, nikad sa rasom, narodom, državom ili gradom, a posebno ne sa gradom kakav je Banja Luka koje se sećam, koja mi je zauvek ostala draga, i koja je jedini grad na svetu (sem mog Novog Sada), koju sam pominjao i u pesmi i u romanu..
Vaš poziv me je pomalo iznenadio, pomalo obradovao, ali najviše smirio…
Pokazao mi je da polako prolazi vreme onih koji su pomislili da mogu biti veći od grada, da ga mogu prisvojiti, govoriti u njegovo ime…
Navikao sam se na to da živimo u eri dnevnopolitičara koji među najsitnijim vestima traže krpice kojima pokušavaju da zakrpe velike rupe, i kojima za to ponekad posluži i pompezna izjava o tome da li je neki nevažni kantautor iz Novog Sada negde dobrodošao ili ne? Ništa lakše nego prevrnuti reči, malo im zameniti mesta? U tome su se pojedinci izveštili do perfekcije, i jedini problem im je što tu i tamo nalete na nekog ko slučajno na raspolaganju ima na hiljade reči više od njih. U pesmama, u knjigama, u glavi. Ali koje ipak najviše vrede u glavama drugih?
Neki Novi Klinci neminovno dolaze, Bogu hvala, i zbog njih je Banja Luka, na moju veliku radost, ponovo ono po čemu je pamtim. Prestonica sporta, kulture, mladosti. Prestonica zelenila, osmeha, i srdačnih, dobronamernih ljudi. I to ne evropska. Svetska prestonica…
Čestitam vam na svemu što ste učinili za svoj grad. I na svemu onome što se može opipati, ili videti, ali pre svega na onome što te sačeka već u povetarcu, kao nekad, čim pređeš most kod Gradiške…
Bilo bi mi drago da se sretnemo, vidimo, i da nekako učestvujem u vašim uspesima. Na žalost, rok koji ste pomenuli je preblizu, naša ekipa je prevelika, i sve obaveze moramo uskladiti mnogo ranije, pogotovo zato što nastupamo veoma retko, i što se okupljamo uglavnom za posebne prilike…
Od kojih bi jedna, da ne bude zabune, svakako mogla biti i koncert u vašem gradu, ko zna, možda još negde u toku ove godine?
Jer, to je godina i nekih mojih jubileja, i neću vam pomenuti Osijek, Beograd, Novi Sad, Zagreb, Split, Sarajevo, Ljubljanu, Skoplje, samo da bih se napravio važan koncertima sa te turneje. Pominjem to zato da proverite da li se i vama čini da na tom spisku nedostaje ime jednog grada?
No, što kažu paori u mom kraju, ‘Sad znate di smo…’
Puno pozdrava svima koji zaslužuju, a dabome i vama lično, ponajprije…
Vaš Đ.
Novi Sad, 12. april, ove godine”
Buka.com